Lazareva subota i Cveti: Najlepši običaj koji mnogi zaborave, a kažu da donosi zdravlje celoj porodici

Lazareva subota ili Subota pravednog Lazara crkveni je praznik koji se slavi na subotu uoči praznika Cveti, nedelju dana pred Vaskrs. Kako Uskrs menja datum, tako su i ovo pokretni praznici.

Lazareva subota ili Vrbica dan je posvećen uspomeni na Lazara iz Vitinije koga je, prema predanju, Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih četiri dana posle smrti.

Priča kaže da se posle Lazarevog vaskrsavanja, Isus svečano uputio u Jerusalim. Masa razdraganog sveta dočekala ga je svečano. Pored ostalog, u rukama su nosili palmine grančice.

Palmine grančice danas su zamenjene vrbovim prućem. Ono se blagosilja u crkvi i deli vernicima, a vrba je verovatno izabrana zbog jednog značenja koje je na našim prostorima prisutno još od vremena starih Slovena – ona simbolizuje napredak, podmlađivanje, odagnava bolest i mnoga druga zla.

A u tome se krije i odgovor na pitanje zašto se ovaj praznik kod nas zove još i – Vrbica, piše istorijskizabavnik.rs.

Lazareva subota ili Vrbica - običaji

Na Lazarevu subotu beru se mlade vrbove grane koje se osveštavaju u crkvi i dele narodu. Zato se današnji praznik zove i Vrbica.

Vrbicu obično u crkvu nose deca u subotu po podne da bi je ostavili u crkvi da se na Cveti, na jutrenju, okadi i očita molitva, a grančice se posle dele narodu. Mlade vrbove grančice se potom odnose kućama i stavljaju pored ikone i kandila.

U Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Vrbica je dečji praznik, jer je Hristos, prema Jevanđelju, ulazeći u Jerusalim rekao: „Pustite decu meni, jer takvih je Carstvo nebesko“.

Deca se naročito raduju zvončićima čije zveckanje simbolizuju pobedu života nad smrću, kako Lazara, tako i Isusa koji će vaskrsnuti na Uskrs.

Tog dana se bere i cveće koje se ne unosi u kuću, već potopi u vodu da prenoći, a sutra ujutru se, na Cveti, ukućani njome umivaju.

Običaji za praznik Cveti

Cveti su pokretni hrišćanski praznik kojim se obeležava Hristov ulazak u Jerusalim. Uvek pada u nedelju, tačno nedelju dana pre Uskrsa. Ustanovljen je u Jerusalimu krajem IV veka, za uspomenu na poslednji, carski i svečani ulazak Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, i na poslednju nedelju njegovog života.

Obeležava se u svim hrišćanskim zemljama, sa neznatnom razlikom u običajima.

Po narodnom običajnom kalendaru, dan počinje umivanjem vodom u kojoj su pretgodnog dana na Vrbicu, potopljeni cvetovi kako bi ukućani bili rumeni i zdravi. Običaj je da se mladi međusobno daruju cvećem, a s obzirom na to da je ovaj praznik u vreme uskršnjeg posta, crkveno pravilo je da nije dobro na taj dan igrati i pevati, prenosi RTS.

Ljudi unose cveće u dom, kite kapije, ulazna vrata, drže cveće u vazi i poklanjaju ga dragim osobama. Nekada je bio rasprostranjen običaj da se na Cveti ceo dan šeta okićen cvećem. Momci su pravili bukete i nosili ih devojkama, a svaki cvet imao je svoje značenje. Stavlja se i vrbova grančica "za brz napredak", ponegde dren "za zdravlje", a devojke stavljaju i ljubičice.

U srpskoj istoriji, na ovaj dan, narod se uvek okupljao u radosti, ali bez veselja. Verovalo se da na Cveti treba započeti neke poslove, doneti odluke, pa je savet da na ovaj praznik odvojite vreme za sebe i dobro razmislite o svojim sledećim koracima.

Na Cveti je, drugi put od početka Velikog posta, dozvoljeno jesti ribu. Vernici ulaze u poslednju sedmicu Vaskršnjeg posta, nedelju stradanja, smrti i vaskrsenja sina božjeg. Od praznika Cveti do Duhova cveće se ne bere.