Svi učenici koji od naredne školske godine odluče da upišu smerove za varioce, šivače, stolare, livare, operatere mašinske obrade rezanjem, pekare, mesare, kuvare, električare, industrijske mehaničare i druga građevinska deficitarna zanimanja, dobijaće od države po 5.000 dinara narednih devet meseci do kraja školovanja. Oni srednjoškolci koji obavljaju praksu u nekoj kompaniji već primaju nadoknadu od poslodavca koja može iznositi i do 30.000 dinara, što znači da od septembra njihova mesečna primanja mogu da budu i do 35.000 dinara.
Vlada Srbije usvojila je Uredbu o finansijskoj podršci dualnom obrazovanju, radi pružanja podrške učenicima koji će biti upisani na trogodišnje i četvorogodišnje dualne obrazovne profile na kojima se školuju za deficitarna zanimanja.
Država će za svakog od njih, bez obzira da li imaju praksu u kompaniji ili ne, izdvojiti po 5.000 dinara mesečno i tu sumu će dobijati devet meseci godišnje.
A kada počne praksa, osim 5.000 dinara đaci će dobijati i nadoknadu od kompanija kako je predviđeno Zakonom o dualnom obrazovanju – za svaki dan proveden na praksi dobijaju 70 odsto minimalne cene rada po satu.
PROČITAJTE JOŠ:
Milorad Antić iz Foruma srednjih stručnih škola ističe za Nova.rs da deficitarna zanimanja određuju Privredna komora Srbije i Nacionalna služba za zapošljavanje na osnovu analize tržišta rada i potreba privrede, ali da je sasvim očigledno koji majstori fale u Srbiji.
„Ne znam odakle da počnem jer, nažalost, toliko ima deficitarnih zanimanja koja su toliko dobro plaćena… Ali šta vredi kada nema đaka da ih uče. Dakle, to su zasigurno bravari zavarivači, zatim kuvari, pekari, mesari… Đaci koji su to završili su mahom otišli u inostranstvo. Takođe, jako malo imamo školovanih građevinskih radnika poput zidara, keramičara, zatim deficitarna su i mašinska zanimanja. Oni posle srednje škole imaju veće plate i od nastavnika i profesora, ali ne vredi kad ih nema puno“, objašnjava Antić.
Đaci za svaki dan proveden na praksi dobijaju 70 odsto minimalne cene rada po satu. Preračunato u novac, to znači da za jedan dan prakse nedeljno u kompaniji dobijaju 4.500 dinara.
Antić dodaje da stariji srednjoškolci imaju više dana prakse, s tim dobijaju i više novca.
„Stariji razredi mesečno prime oko 30.000 dinara. I ako dodate ovih 5.000 koje daje država, to je 35.000 ukupno. Zaista lep podsticaj za mladog čoveka koji pametno razmišlja i koji svoju budućnost i te kako može da učini lepom. Pazite, to su mesečna primanja jednog srednjoškolca koji ide u školu i obavlja praksu za koju je plaćen. Možete da zamislite, onda, koji novac može da zaradi kada završi školu. Njegova početna plata je sigurno hiljadu evra, ako ne i više“, uverava naš sagovornik.
Prema podacima Privredne komore Srbije, trenutno su deficitarna zanimanja u građevinarstvu: varioci, tesari, zidari, građevinski tehničari, rukovaoci građevinskim mašinama.
U tekstilnoj industriji nedostaju šivači, modelari odeće, modelari obuće, mehaničari tekslnih mašina, a u trgovini i ugostiteljstvu nema prodavaca, mesara, pekara, konobara, kuvara, sobarica i recepcionera.
Antić napominje da su se pojedini smerovi u srednjim školama trajno ugasili.
„Nema više đaka koji uče za stakloresce. Takođe, ugasio se i kožarski smer, za obućara. To je i primetno jer kada svratite u neku staklorezačku ili obućarsku radnju, vidite da radi stariji čovek. Ugašena su pojedina građevinska zanimanja, kao što je armirač, odnosno betonirac. Neki ni ne znaju šta radi taj majstor, a ponajmanje da zarađuje dobro. U početku se na ove smerove prijavilo po tri-četiri đaka, međutim i oni odustanu posle mesec-dva i onda se odeljenje zauvek ugasi. A šteta“, ističe Antić.
Mnogi đaci koji pohađaju srednje stručne škole i uporedo obavljaju praksu u kompanijama, već se na neki način smatraju zaposlenima u tim firmama.
Tako, na primer, nekoliko učenika u Građevinskoj školi Zvezdara već prima oko 70.000 dinara mesečno od firme u kojoj obavljaju praksu, a koja im je budući poslodavac.
„Firme te đake već smatraju svojim radnicima, samo čekaju da završe srednju školu. Tu se ozbiljno radi, čak i subotom ako treba, dnevnica bude 3.500 dinara“, navodi Antić.
U deficitu su i vozači kamiona i autobusa, stolari, bravari, alatničari, automehaničari, autolimari, farbari, vodoinstalateri.
„Nema više ni tapetara, fale i operateri na CNC mašinama, mehanotroničari, električari, mašinbravari, bravari monteri, metalostrugari, metaloglodači, livari… Mnogo ima deficitarnih zanimanja, zato se ide k tome da se deca motivišu da upisuju baš te deficitarne smerove, a novac je sigurno dobar korak“, smatra naš sagovornik.
Privredna komora Srbije objavila je još u oktobru prošle godine poziv poslodavcima da se uključe u program dualnog obrazovanja. Taj poziv bio je otvoren do ponedeljka 15. januara.
Kancelarija za dualno obrazovanje definiše deficitarna zanimanja na osnovu podataka Nacionalne službe za zapošljavanje, kao i podatka o broju mesta za učenje kroz rad po obrazovnim profilima prema predlogu plana za uključivanje poslodavaca u dualno obrazovanje Privredne komore Srbije.
PROČITAJTE JOŠ:
Na osnovu tih podataka, Kancelarija donosi odluke i raspisuje konkurs za škole.
U Konkursu za upis u srednju školu koji radi Ministarstvo prosvete deficitarna zanimanja biće posebno obeležena. Tako će učenici i roditelji znati da ukoliko upišu ta zanimanja mogu da računaju na 5.000 dinara mesečno i tako devet meseci godišnje.
A koja su zanimanja deficiratna, znaće se 1. februara kada PKS i NSZ treba da dostave Kancelariji za dualno obrazovanje podatke.
BONUS VIDEO: Izumire li zlatarstvo u Novom Pazaru? Sve je manje onih koji bi se bavili ovim zanatom
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar