Doktor 30 dana jeo samo brzu hranu, a kad je uradio rezultate krvi imao je i šta da vidi: Rezultati su zaprepastili i njega i kolege

Doktor Kris Van Tuleken za BBC pristao je na eksperiment od 30 dana, tačnije mesec dana jeo samo ultraprerađenu hranu. Cilj istraživanja bio je da se utvrdi kako prelazak sa relativno zdrave ishrane (oko 20% ultra-prerađene hrane) na režim u kojem ona čini 80% utiče na telesnu težinu, hormone gladi i sitosti, kao i na funkcije mozga.

Šta spada u ultra-prerađenu hranu

Ultra-prerađene namirnice odlikuju se intenzivnom industrijskom obradom i dodatkom sastojaka kao što su mononatrijum-glutamat, natrijum-fosfati, veštački zaslađivači i sintetičke arome. Za razliku od minimalno obrađene hrane, kod njih dolazi do značajnih hemijskih i fizičkih promena koje utiču na ukus, teksturu i rok trajanja.

Tipični primeri su:

• pržena piletina sa dodatim pojačivačima ukusa
• gotova jela poput lazanje sa veštačkim sirom i konzervansima
• industrijske žitarice za doručak prilagođene teksturi i ukusu
• pice sa punjenim ivicama i dugim spiskom sintetičkih sastojaka

Ova hrana je dizajnirana da bude „hiper-ukusna“, odnosno da snažno stimuliše centre za nagradu u mozgu, što otežava kontrolu unosa hrane i dovodi do prejedanja.

Eksperiment: četiri nedelje na ultra-prerađenoj ishrani

Na početku eksperimenta, uobičajeni obroci zamenjeni su visoko prerađenim proizvodima poput pržene piletine, lazanje i industrijskih žitarica. Već u ranoj fazi primećeni su pojačan apetit i češće jedenje, čak i van standardnih obroka.

Tokom eksperimenta, ispitanik je konzumirao ovakvu hranu i u svakodnevnim i u neformalnim situacijama, poput putovanja ili boravka u prirodi, birajući brzu i praktičnu hranu. Zanimljivo je da su čak i proizvodi koji se reklamiraju kao „zdravi“, poput bezglutenskih ili onih sa dodatim vlaknima, često i dalje spadali u ultra-prerađene zbog sastava.

Rezultati posle četiri nedelje

Najupadljiviji efekat bio je nagli porast telesne mase. Ispitanik se ugojio 6,5 kilograma, dok je indeks telesne mase porastao za 2 jedinice, čime je prešao u kategoriju prekomerne težine. Od toga je čak 3 kilograma bilo masno tkivo.

Da se takav trend nastavio, procene su pokazale da bi u roku od šest meseci došlo do povećanja težine od čak 38 kilograma, što ukazuje na ozbiljan zdravstveni rizik.

Hormoni gladi i sitosti pod uticajem ishrane

Analize krvi otkrile su značajne hormonalne promene:

• hormon gladi grelin porastao je za 30%, što objašnjava stalni osećaj gladi
• hormon sitosti leptin je opao, što dodatno otežava kontrolu unosa hrane

Ova kombinacija dovodi do poremećaja prirodne regulacije apetita i podstiče prejedanje.

Promene u mozgu: efekti slični zavisnosti

Snimci mozga pokazali su da dolazi do stvaranja novih veza između centara za nagradu i oblasti zaduženih za automatsko ponašanje.

Pre početka dijete, moždana aktivnost bila je uobičajena. Nakon četiri nedelje, uočene su promene koje ukazuju na jaču povezanost sistema nagrade i navika, što podseća na obrasce viđene kod zavisnosti.

Drugim rečima, ultra-prerađena hrana može „preprogramirati“ mozak tako da podstiče kompulzivno jedenje.

Širi problem: uticaj na decu i društvo

Deca su posebno ranjiva jer je njihov mozak još u razvoju. Redovna konzumacija ultra-prerađene hrane može imati dugoročne posledice na njihove navike, zdravlje i razvoj.

Čak i stručnjaci priznaju da roditelji često nisu svesni koliko ovakve hrane deca zapravo unose, što ukazuje na potrebu za boljom edukacijom i jasnijim smernicama.