Pet scenarija za raspad NATO-a: Kako Tramp može da razori savez

Tramp je dodatno podigao tenzije sa evropskim saveznicima, besan zbog toga što su odbili da pošalju svoje mornarice kako bi obezbedile Ormuski moreuz za globalnu trgovinu nakon početka vazdušnog rata 28. februara.

Predsednik SAD otvoreno je rekao da „apsolutno“ razmatra izlazak iz alijanse, što je do sada najdirektnija pretnja od njegovog povratka na vlast.

„Zar vi ne biste da ste na mom mestu?“, upitao je Tramp u intervjuu za Rojters.

Evropa ozbiljno zabrinuta

Iako je u govoru iste večeri kritikovao saveznike, nije direktno napao NATO kako su mnogi očekivali. Ipak, njegove izjave,zajedno sa ranijim napadima na Evropu, izazvale su ozbiljnu zabrinutost da SAD možda neće stati u odbranu evropskih saveznika u slučaju napada, bez obzira na to da li formalno napuste alijansu.

Analitičari i diplomate upozoravaju da se time urušava savez koji je decenijama bio temelj evropske bezbednosti. NATO, nastao u Hladnom ratu, više se ne doživljava kao sigurna garancija kolektivne odbrane.

„Ovo je najgora situacija u kojoj se NATO našao od svog osnivanja“, ocenio je Maks Bergman, bivši zvaničnik Stejt departmenta. „Zaista je teško setiti se nečega što je i približno ovome.“

Evropski lideri sve više shvataju novu realnost. Do skoro je ideja da Evropa brani samu sebe bez SAD bila nezamisliva - generalni sekretar NATO-a Mark Rute ju je još u februaru nazivao „glupom idejom“. Danas, međutim, mnogi zvaničnici to vide kao realnu opciju.

„NATO ostaje neophodan, ali moramo biti sposobni da razmišljamo o NATO-u bez Amerikanaca“, rekao je francuski general Fransoa Lekontre. „Čak je legitimno pitanje da li bi se u tom slučaju uopšte i dalje zvao NATO.“

Iz Bele kuće poručuju da Trampovo nezadovoljstvo nije novo: „Predsednik Tramp je jasno stavio do znanja svoje razočaranje NATO-om i drugim saveznicima, i kao što je naglasio - ‘Sjedinjene Države će zapamtiti.’“

Za razliku od njegovog prvog mandata, kada su evropski lideri verovali da ga mogu zadržati uz diplomatske gestove i pohvale, sada takav optimizam slabi. Razgovori sa brojnim sadašnjim i bivšim zvaničnicima pokazuju da poverenje rapidno opada.

Vašington zamera saveznicima što, kako tvrdi, ne pomažu SAD u kriznim situacijam,  posebno u vezi sa Ormuskim moreuzom, kao i zbog ograničenja u korišćenju evropskih baza i vazdušnog prostora. Američki zvaničnici poručuju da NATO ne može biti „jednosmerna ulica“.

S druge strane, Evropljani tvrde da nisu ni dobili konkretne zahteve iz Vašingtona za takvu misiju, kao i da SAD šalju nejasne i kontradiktorne signale o tome šta zapravo žele.

„Ovo je užasna situacija za NATO“, ocenio je Džejmi Šej, bivši visoki zvaničnik alijanse. „To je udarac za saveznike koji su, od Trampovog povratka u Belu kuću, ulagali napore da pokažu da mogu i žele da preuzmu veću odgovornost.“

Dodatnu zabrinutost izazivaju i drugi potezi američke administracije, od ranijih pretnji da će preuzeti Grenland od Danske, do poteza koje Evropa vidi kao previše blage prema Rusiji, koju NATO smatra glavnom bezbednosnom pretnjom.

Iako za sada nije povukao konkretne poteze - jer američki zakon zahteva odobrenje Kongresa za formalno istupanje - stručnjaci za Politiko upozoravaju da postoji više načina na koje bi Tramp mogao da oslabi ili čak razori savez, čak i bez zvaničnog izlaska.

Prvi scenario: pojačavanje retorike

Najverovatniji potez je nastavak onoga što već radi - javno podrivanje NATO-a. Tramp je već doveo u pitanje ključni član 5 o kolektivnoj odbrani i nazvao alijansu „tigrom od papira“, dodajući da „to zna i Vladimir Putin“.

Francuski predsednik Emanuel Makron upozorio je na posledice: „Savezi poput NATO-a vredni su zbog poverenja koje stoji iza njih. Ako svakodnevno stvarate sumnju u svoju posvećenost, praznite [NATO] od suštine.“

Stručnjaci ističu da ovakve izjave ozbiljno narušavaju kredibilitet odvraćanja: ako protivnici poveruju da NATO nije jedinstven, to može biti signal Rusiji ili Kini da testiraju savez.

Drugi scenario: opstrukcija iznutra

Tramp bi mogao da oteža rad NATO-a bez dramatičnih poteza. Već sada SAD koriste pravilo jednoglasnosti kako bi blokirale pojedine inicijative, poput onih vezanih za klimatske promene i ljudsku bezbednost.

Postoji i mogućnost da Vašington prestane da uplaćuje svoj deo budžeta ili da političkim pritiskom uvede model „plati pa učestvuj“, kojim bi saveznici koji ne izdvajaju dovoljno za odbranu izgubili uticaj u donošenju odluka.

Treći scenario: povlačenje američkih trupa

SAD imaju desetine hiljada vojnika u Evropi, ali zakon ograničava koliko Tramp može da ih povuče bez odobrenja Kongresa. Čak i delimično povlačenje bilo bi štetno, ali ne i katastrofalno, jer bi Evropa mogla da nadomesti deo kapaciteta.

Ipak, analitičari smatraju da je ovo malo verovatno, jer američkoj vojsci evropske baze služe kao ključne tačke za brze intervencije, uključujući i Bliski istok.

Četvrti scenario: „meki izlazak“

Bez formalnog napuštanja NATO-a, SAD bi mogle da paralizuju savez. Jedna opcija je povlačenje iz zajedničkog vojnog planiranja, što bi ostavilo Evropu da sama popunjava ključne praznine, poput protivvazdušne odbrane i obaveštajnih kapaciteta.

Još radikalnije, Vašington bi mogao da bojkotuje sastanke ili čak napusti integrisanu komandnu strukturu NATO-a, kao što je Francuska učinila 1966. godine. To bi imalo razorne posledice po funkcionisanje alijanse.

Peti scenario: potpuni izlazak

Formalno napuštanje NATO-a najteži je i najmanje verovatan scenario, jer zahteva podršku dve trećine američkog Senata. Ipak, Tramp bi mogao pokušati da zaobiđe Kongres, što bi verovatno izazvalo sudske sporove.

Jedan NATO diplomata upozorava: „Teško je zamisliti NATO bez učešća SAD. To bi trebalo ozbiljno da utiče na svaku odluku koju Vašington donese.“

Donald Tramp je ove nedelje dodatno zaoštrio retoriku prema NATO-u, pošto su se njegove frustracije prema saveznicima pojačale zbog njihovog odbijanja da podrže američki rat protiv Irana.