Srbija na pragu da postane ekstremna autokratija: Zabrinjavajući rezultati istraživanja pokazuju koliko su uništene institucije i politički život

Može se uz nešto uopštavanja reći da se Srbija svrstava među zemlje koje su u procesu autokratizacije. Oslanjajući se na konceptualizaciju osnovnih pojmova iz habitusa autokratije i demokratije u studijama Indeksa transformacije BTI 2026 Fondacije Bertelsmann (Bertelsmann Stiftung’s Transformation Index - BTI) i Indeksa liberalne demokratije – LDI (Liberal Democracy Index - LDI) V-Dem instituta, sklon sam mišljenju da Srbiju karakteriše „izborna“ autokratija u procesu tranzicije ka diktaturi pod velom demokratije, piše autorskom tekstu Srećko Mihailović Demostat.

Pitamo se. Ako je izborna autokratija rezultat izbornih prevarnih radnji i dugih manipulativnih i patoloških formata predizbora i samih izbora, da li se onda može govoriti o izbornoj autokratiji ili samo o autokratiji koja je „legitimisana“ prevarom birača, nasiljem nad biračima, ucenama birača i drugim patologijama. Radi se, znači, o nelegalnom i nelegitimnom uspostavljanju autokratije (bez obzira da li je reč o nekim „blažim“ formatima autokratije ili o samoj diktaturi). Ako je to tako, a mislim da jeste, onda treba staviti pod znak pitanja ona istraživanja koja Srbiju ne vide na putu sve bržeg udaljavanja od pravnim propisima normirane demokratije.

Švedski institut V-Dem (Varieties of Democracy) sumira u svom projektu istraživanja varijeteta demokratije (i autokratije) „najveći globalni skup podataka o demokratiji“. O ovom impresivnom dugogodišnjem projektu dovoljno svedoče dve činjenice: V-Dem prikuplja, meri i analizira preko 600 različitih atributa demokratije, a na tom poslu radi preko 4.200 naučnika i stručnjaka iz mnogih zemalja.

Izveštaj švedskog instituta za 2025. godinu potpisuju Nord, Marina, David Altman, Tiago Fernandes, Ana Good God, and Staffan I. Lindberg. - Democracy Report 2026: Unraveling The Democratic Era? University of Gothenburg: V-Dem Institute.

U mega istraživanju pomenutog švedskog instituta, države su u 2025. godini, razvrstane u pet kategorija: liberalna demokratija (liberal democracy), izborna demokratija (electoral democracy), ni demokratija ni autokratija („siva zona“ - grey zone), izborna autokratija (electoral autocracy) i puna autokratija (closed autocracy) – to su države u kojima nema ni formalnih izbora, nema slobode, nema ni osnovnih prava.

Istraživači V-Dema zaključuju da se demokratija u svetu prošle godine vratila na nivo iz 1978. godine a da je za građane Zapadne Evrope i Severne Amerike, u 2025. godini na nižem nivou nego u prethodnih pedeset godina, najviše zbog kontinuirane autokratizacije u SAD (p. 4).

„Izborna demokratija je u suštini svake demokratije. Izborna demokratija postoji kada su izbori slobodni, pošteni i ponavljajući; izabrani zvaničnici de fakto imaju političku moć́; pravo glasa je opšte; političke stranke i kandidati se mogu organizovati i slobodno takmičiti; postoje razumno jednaki uslovi za izbore u pogledu slobode govora, medija i civilnog društva.

Izveštaj o demokratiji se uglavnom fokusira na Indeks liberalne demokratije (LDI). Ovaj indeks kombinuje osnovne institucije izborne demokratije sa liberalnom dimenzijom dobro funkcionišuće kontrole i ravnoteže izvršne vlasti od strane zakonodavne i sudske vlasti i snažnu vladavinu prava koja osigurava poštovanje jednakih građanskih sloboda.“ - Democracy report 2026, p.7.

Autori Izveštaja V-Dem instituta tvrde da na kraju 2025. godine u Svetu bilo 92 autokratije i 87 demokratija. Iako bi optimisti rekli da to i nije loš rezultat za Zemljane, deluje porazno podatak da čak 74 posto svetske populacije živi u autokratskim državama, a da svega sedam posto živi u liberalnim demokratijama,. Još porazniji je nalaz da 41 posto Zemljana živi u državama u kojima je na delu proces autokratizacije (autocratizing countries). Među tim državama u kojima opada demokratija a raste autokratija, našle su se i ovih pet evropskih država: Hrvatska, Italija, Slovačka, Slovenija i Velika Britanija (p. 7).

Izveštaj V-Dem instituta za prošlu godinu objavljen je ove 2026. godine i prema tom izveštaju Srbija se našla u donjoj polovini država na listi koja rangira zemlje prema stepenu autoritarnosti i demokratičnosti 179 država. Stanje demokratije u Srbije gore je od 111 država, a Srbija je bolja od 67 država.

Ako posmatramo prvu četvrtinu ovog veka vidimo da je V-Dem svrstavao Srbiju u izborne demokratije u prvih šest godina ovog veka; potom sledećih šest godina svrstavani smo u liberalne demokratije; 2013. godine Srbija je označena kao na početku veka, kao izborna demokratija; da bi potom od 2014. pa do kraja prve četvrtine 21. veka Srbija bila svrstavana u izborne autokratije. Ukupno uzev, Srbija je za ovih četvrt veka šest godina bila liberalna demokratija, sedam godina izborna demokratija; i na kraju četvrtvekovlja imamo 12 godina izborne autokratije. Za vreme DOS-a i skraćenog DOS-a Srbija je bila po nalazima švedskog instituta demokratska zemlja (liberalna ili izborna demokratija), a za vreme ovovekovne vladavine naprednjaka Srbija je zemlja izborne autokratije, navodi se u tekstu Demostata.

Institucije kao posrednik između normi i života, ne obavljaju svoj posao. To nije samo nalaz iz radova naučnika i stručnjaka, već tako misli i većina naroda, kao i većina ispitanika u istraživanjima javnog mnjenja. Većina naroda i onaj njegov deo koji se imenuje kao javno mnjenje, nezadovoljna je „radom institucija“, taj „rad“ se ocenjuje kao nelegitiman, a često i kao nelegalan. O tome svedoče i istraživački nalazi Demostata u poslednjih deset godina.

U ovom vremenu smo svedoci spremnosti velikog broja studenata i građana da se bore za „institucije koje rade svoj posao“. Drugo je pitanje koliko je ta spremnost politički operacionalizovana i dovedena do nivoa na kojem bi to bila politička snaga koja može efikasno da se suprotstavi aktualnom kartelu vlasti i njenoj uzurpaciji normativnog sistema i konfiskaciji institucija kojom ove prelaze u vlasništvo vladajuće partije i njenog establišmenta.

Na opštem planu, institucionalni sistem u znatnoj meri oblikuje i orijentiše političku kulturu i usmerava ponašanje „objekata“ institucionalnog delanja. Pri tom „objekti“ institucionalnog delanja akceptiraju institucije dvojako uz manju ili veću svest o razlikama institucionalnih normativa i institucionalne prakse. Percepcija institucionalne prakse nedosledne normativima „omogućava“ moralno nestabilnim pojedincima i čitavih društvenih grupa „snalaženje u jazu između instucionalnih normi i institucionalne prakse.

Autoritarna vlast (kartel svevlasti) svoju moć u znatnoj meri zasniva na ugradnji i svojevoljnom uređenju rascepa između institucionalnih normi i institucionalne prakse čime se faktički uzurpiraju institucije u celini. Uzurpacija institucija omogućava trgovinu, prodaju ili trampu „institucionalnih usluga“ za „političke usluge“. Institucionalne usluge se prodaju za bilo šta što je potrebno kartelu na vlasti. Institucionalne usluge se kupuju za bilo šta što je potrebno „kupcima“, od radnog mesta „baba sere“ do značajnog položaja u kartelu svevlasti. Naravno, institucionalne usluge kao i instutucionalne kazne maksimalno se koriste za nagrade ili za kažnjavanje (po potrebi) poslušnih kadrova ili za kažnjavanje onih koji „smetaju“.

Uzurpacija institucija i trgovina uzurpiranim „institucionalnim uslugama“ omogućava kartelu na vlasti maksimalizaciju moći koja poprima dimenzije svekolikosti. Svemoć koja se zasniva na institucionalnoj patologiji predstavlja se kao „meka moć“ i to je njena (fiktivna) prednost spram moći nasilja kao temelja osvajanja i održavanja kartela na vlasti.

Iznuda glasova, kupovina glasova, ucena glasača, lažni glasači i drugi formati izborne patologije uzrokovali su potpunu difamaciju izbora 29. marta ove 2026. godine. Komotno se može reći da izbori u tih 10 opština niti imaju pobednika, niti imaju poraženih, kao da izbora nije ni bilo. U stvari, izbora je bilo onoliko koliko izborni akteri mogu da izvuku nauk iz onoga što se i kako se dešavalo pre glasanja, za vreme glasanja i posle glasanja. Umesto da izbori budu dostojanstveni pokazatelj demokratičnog biranja narodnih predstavnika u opštinskoj vlasti, bili smo svedoci svega onog što je sušta suprotnost demokratije i slobodnih i poštenih izbora.

Demokratija u Srbiji može se naći samo u normativnom sistemu (od Ustava pa naniže), u životu (u praksi, delanju, ponašanju) od demokratije ima malo šta. Itekako je vidljivo i o tome se često govori i piše, da aktualni kartel na vlasti u Srbiji, pogotovu u poslednjoj deceniji, ima četiri glavna izvora postojeće moći i brzog trka ka osvajanju svemoć i sve znatnijeg udaljavanja od aktualnih normativa i približavanja ekstremnim formatima autokratije:

prvo, uzurpacija institucija i trgovina institucionalnim uslugama;

drugo, monopol nad upotrebom i zloupotrebom sile i nasilja oličenih u oficijelnoj policiji i kupljenim kriminalcima i ratobornim stranačkim aktivistima;

treće, potčinjavanje sva tri oblika vlasti – zakonodavne, sudske i izvršne – i koncentracija vlasti u rukama Vođe naroda i vrha kartel-piramide;

četvrto, monopol nad većinom informativnih medija čija se osnovna funkcija ogleda u kreiranju „paralelne stvarnosti“ koja odgovara željama i potrebama kartela na vlasti; „bilten-mediji“ su prostor u kojem kartel vlasti distribuira svoju interpretaciju stvarnosti, prošlosti i lažne budućnosti. Među glavnim ciljevima pomenute interpretacije nalaze se: prikazivanje uzurpacije institucija i trgovine „institucionalnim uslugama“, znači, faktički „tvrde moći“ (hard power) kao „meke moći“; minimalizacija i opravdavanje upotrebe sile i nasilja; zataškavanje i anuliranje podele vlasti; zanemarivanje monopola nad medijima…