INTERVJU Ekonomista Saša Đogović: "Najbolja cena" je kao i andol, kratkoročno će da "ublaži tegobe" u novčanicima, ali od nje nećete bolje živeti

Za naš list, Đogović govori i o tome kako će "Najbolja cena" uticati na profit velikih trgovinskih lanaca, ali šta država treba da uradi kako bi trajno snizila cene.

Sagovornik Nove otkrio je i pod kojim uslovima bi, kao ekonomista, podržao projekat "Jadar".

Počela je akcija „Najbolja cena“, po uzoru na slično, od strane države dirigovano sniženje osnovnih životnih namirnica prošle jeseni. Da li je ovakve akcije mogu ozbiljno da poboljšaju život građana i ukoliko ne mogu, šta je njihova svrha?

To je jedna marketinška kampanja, koju inače trgovci s vremena na vreme imaju, recimo popust za penzionere. Ona je ograničenog veka trajanja, u ovom slučaju dva meseca. Reč je o “andol” efektu koji na taj kratak rok smanji temperaturu u novčanicima prosečnog potrošača u Srbiji i svakako će na taj način, u tom kratkoročnom periodu, usloviti određene uštede. Bićemo svedoci i stvaranja zaliha - ulja, šećera, brašna i sličnih potrepština, na šta su trgovci svakako računali, da zbog popusta dobiju na obimu prometa. To će se desiti jer će potrošači računati da im je povoljnije tako, jer u novembru cene neće biti na ovom nivou, biće na višem - da li na pređašnjem, da li na nekom drugom, ali svakako će biti na višem nivou nego u ova dva meseca. Ova akcija ne može sistemski, na održivim temeljima da poboljša životni standard, a u tom kratkom periodu svakako će da “ublaži tegobe”.

Činjenica je da su sniženja stvar političke odluke, a ne posledica onoga što se dešava na tržištu. Kako će tržište da reaguje na takvu akciiju? Da li možemo da očekujemo nestašice ili povećanje cena nekih drugih proizvoda?

Napravljen je "dil" između trgovaca i Vlade, tako da će proizvoda biti - oni će ih iznositi na rafove, neće biti nestašica. Trgovci sada računaju da će imati povećan promet, povećane kupovine, pa da će ostvariti još veći promet nego što bi imali kada cene ne bi bile snižene, kada bi se kupovale manje količine. Imaju oni svoju računicu. Ovo je za njih jedna promo kampanja, kad već imaju Vladu iza sebe, a to svakako ima politički prizvuk - što je legitimno, da se ovo koristi za jačanje političkih pozicija, rejtinga, za eksploatisanje u političke svrhe. To nije nešto na šta dosad nismo navikli.

Zašto su osnovne životne namirnice kod nas znatno skuplje nego u mnogim evropskim zemljama?

Kod nas postoji odsustvo reagovanja institucija, poput Komisije za zaštitu konkurencije. Oni treba, jer su takve komisije i agencije osnovane u tu svrhu, da otklone sve imperfektnosti na tržištu, poput kartelskih dogovaranja oko cena, da li proizvođača ili pak trgovaca, i u tom smislu trebalo bi odmah reagovati, biti proaktivan i sankcionisati takvo ponašanje. Nažalost, mi imamo odsustvo tih institucija ili regulatornih tela, pa je u sivoj zoni Vladi Srbije i resornom ministarstvu bolje da idu s tim promo kampanjama koje lepo zvuče, na kratak rok ublažavaju tegobe stanovništvu, a imaju i politički odjek u javnosti, umesto da se sistemski rešavaju problem.

Šta je dugoročno rešenje za problem visokih cena?

Upravo ovo što sam rekao, ali svakako i dalje spuštanje inflatornih tenzija. Doduše, to se i radi, sada je inflacija oko četiri odsto, sa tendecijom daljeg pada, što doprinosi rastu kupovne moći stanovništva. Pored angažovanja i reagovanja regulatornih tela, tu je naravno i privredni rast. Naravno, ako imate privredni rast, možete očekivati i rast plata, a uz smanjivanje inflacije, to realno povećava kupovnu moć stanovništva. To će se, doduše, i desiti - povećan je minimalac, povećaće se, kako je najavljeno, i penzije za 10-11 odsto, sigurno će se u januaru desiti i rast plata u javnom sektoru, tako da ćemo, uz spuštanje inflatornih tenzija, biti svedoci realnog podizanja kupovne snage stanovništva u 2025. godini.

Uporedo sa ovom akcijom, povećan je i minimalac za narednu godinu. Po prvi put on pokriva minimalnu potrošačku korpu, ali onu iz maja. Šta je potrebno da bi dugoročno minimalac mogao da pokrije osnovnu potrošaku korpu?

Ne treba da bude standardna situacija da stalno minimalac pokriva minimalnu potrošačku korpu, nego treba i da je premaši. Ovo je prvi cilj, koji je odavno bio projektovan, a nikako za vreme ovog trancizionog perioda, da ne kažem od devedesetih godina, nije postignut. Sada se on postiže, pa naredne godine, kada se država ponovo bude dogovarala sa sindikatima, treba ići na premašivanje vrednosti minimalne potrošačke korpe. Svakako, svake godine će biti određeni rast stope inflacije, to će morati da se uskladi, ali ja računam da će sledeće godine minimalna plata premašiti minimalnu potrošačku korpu. Dalje treba stvarati što veći otklon od te korpe. Treba imati u vidu da će sada sa ovim “najboljim cenama” vrednost potrošačke korpe biti i niža nego u pređašnjem periodu, a da će onda u novembru i decembru ponovo da se podigne, ali će se “vrteti” oko nivoa minimalca. A onda sledeće godine treba ciljati na podizanje zarade iznad nivoa minimalne korpe, pogotovo što se sledeće godine može očekivati rast bruto domaćeg proizvoda od bar četiri odsto, tako da ne vidim razlog da se ne nastavi taj otklon.

Osim u cene hrane, država se umešala i u kamate, koje će od naredne godine biti ograničene. Koliko je loše što se država pita o ovakvim stvarima? Kako se to odražava na tržište?

To je dogovor sa bankama, neće sigurno država da donese ad hok meru i da banke budu zatečene. Znači kao što postoji dogovor sa sindikatima i poslodavcima o minimalcu, tako je i ovde napravljen dogovor sa bankama oko smanjenja visine kamata. Ja dosad nisam video nikakvu negativnu reakciju banaka. Sigurno je da postoji taj prostor ograničavanja njihove zarade, ali verujem da su pronašli zajedničko rešenje koje će svima odgovarati. Treba imati u vidu da će svakako kamatne stope da opadaju, bez obzira na ograničenje. Narodna banka je već počela sa nekim vidljivijim koracima, ali to će biti naglašenije sledeće godine.

Dok vlast uvodi ovakve mere, kampanja za rudarenje litijuma jača je nego ikada. Bez obzira na to što imamo najnižu rudnu rentu u Evropi, uporno se govori o milijardama evra, o ogromnoj zaradi i dobrobiti za našu državu. Šta od toga ima običan čovek?

Sada ćemo da zanemarimo ekološki aspekt, on je broj jedan, ali ja nisam ekolog. Ako taj ekološki aspekt prođe i struka kaže da je to održiv projekat, onda dolazi pod lupu ekonomsko pitanje. Tu Vlada treba da nam da validne odgovore, ne samo o koristi od samog rudarenja, jer je ono samo polazna tačka - tu je rudna renta, plaća se porez na dobit, plate, imovinu - to su neki direktni efekti. Ali, pitanje je da li ćemo imati neke nove investicije, lanac vrednosti. Da li će to biti fabrika baterija, možda fabrika električnih automobila… Ako se taj lanac vrednosti uspostavi, onda bi to imalo smisla. Samo rudarenje kao rudarenje, u smislu bazičnog vađenja sirovina - ne vidim tu neku korist. Kao što je i Šoškić (Dejan, ekonomista i bivši guverner NBS, prim.aut) napisao, da imamo svoje rudarske kompanije koje bi to radile, znači domaća preduzeća, onda je to u redu, jer profit ostaje u zemlji. Ovde to nije slučaj. Dakle, rudarenje bi imalo smisla samo ukoliko bi sa sobom povuklo nove investicije, visokotehnološke prirode i te investicije bi onda vukle dodatnu korist za državu, kroz dodatni devizni priliv, dalje kroz porez na dobit, imovinu, zarade… Vlada bi trebalo da nam da garancije da će se tako nešto i desiti, nešto konkretnije. Mi smo videli kada je bio Šolc, sa njim je došao i predstavnik “Mercedesa”, tako da treba da vidimo da li bi se i šta otvaralo sa “Mercedesom”, kada bi se otvaralo, da li ima još neka kompanija koja bi otvorila pogon za proizvodnju baterija.

A ukoliko nema garancije?

Ukoliko nemamo garancije da će ovaj projekat privući nove visokotehnološke investicije, onda samo rudarenje ne predstavlja neki izvor rasta za ovu zemlju, u odnosu na rizik koji može da donese. U tom smislu bih mogao, ali samo ukoliko je ispunjen ekološki uslov, da podržim ovaj projekat ukoliko bi on za sobom povukao druga ulaganja. Tada bi Srbija zaista počela da se pozicionira i u geo-političkom smislu, kao jasnije zapadno orijentisana, a u ekonomskom smislu bi naša privredna struktura napredovala. Izvozni kapaciteti i vrednost izvoza bi značajno porasli, tako da bi, pogotovo taj deo zapadne Srbije, mogao da napravi značajne ekonomske benefite. Ipak, samo rudarenje ne bi zadovoljavalo rizik sa ekološkog aspekta.

Bonus video: