Foto: TANJUG/ ZORAN ZESTIC/ nr

Politika stavljena u oblandu ekonomije - taj je "kolač" na stolu kada je reč o projektima koji su se našli u zajedničkoj izjavi predsednika Privredne komore Srbije i Kosova, procenjuje ekonomista Mihailo Gajić. To samo po sebi nije loše, ali treba biti pažljiv jer, kako kaže, Srbija ne može sebi da priušti puno skupih poduhvata.

Pročitajte još:

Privredne komore Srbije i Kosova formiraće zajednički tim za ekonomsku saradnju, čiji će zadatak biti ne samo da „aktivno doprinosi ekonomskoj normalizaciji“, već i da se bavi konkretnim projektima.

Pomalo po ugledu na Sporazum iz Vašingtona od 4. septembra,  u zajedničkoj izjavi predsednika dveju privrednih komora našlo se po malo od svega: i podrška za razvoj infrastukture, a posebno projekta „Autoput mira“ od Niša do Prištine, pa stvaranje grupe za „energetsku diversifikaciju“ sa naglaskom na korišćenje „litijumske tehnologije“, zatim „tim za izgradnju fabrike stakla“ i, da ne zaboravimo – podrška projektu „Mini Šengen“ u regionu.

Ekonomista Mihailo Gajić, direktor istraživačke jedinice organizacije „Libek“, za Nova.rs kaže da i poslednju grupu projekata treba posmatrati kroz prizmu politike uvijene u oblandu ekonomije.

Mihailo Gajić Foto: Privatna arhiva

„Lepo je raditi na uklanjanju barijera za kretanje ljudi, roba, usluga i kapitala, jer to znači i brži ekonomski rast, veće zarade i otvaranje novih radnih mesta, ali su neki među ovim projektima nejasni, drugi poprilično skupi a neki – teško ostvarivi“, upozorava Gajić.

Mihajlović: Infrastrukturni projekti vredni 3,7 milijardi dolara

Potpredsednica vlade i ministarka građevine Zorana Mihajlović najavila je da će se u sredu sastati sa visokom delegacijom američke Međunarodne razvojne finansijske korporacije (DFC), kao i da će plaftorma za te razgovore biti sporazum iz Vašingtona i oko 3,7 milijardi evra investicija u izgradnju autoputeva i pruga za povezivanje Beograda i Prištine. Mihajlović je rekla da će se sa DFC-om razgovarati o povezivanju sa Prištinom na ukupno četiri putna pravca u dužini od 267 kilometara.

„Dobrodošli, ali ne uz subvencije“

U saopštenju Privredne komore Srbije posle zajedničke izjave predsednika komora Marka Čadeža i Berata Rukićija, izdvajaju se dva konkretna projekta: formiranje tima „za izgradnju fabrike stakla koja bi snabdevala region“, i „podrška otvaranju regionalne elektrane koja koristi litijumsku tehnologiju“.

Na našu konstataciju da to zvuči kao da su konkretne firme „došapnule“ američkoj delegaciji svoje ideje za poslovanje u regionu, Gajić odgovara da zaista ta dva projekta deluju „previše konkretno da bi se slučajno našli u zajedničkoj izjavi“.

Foto: Shutterstock

„Najverovatnije već postoje upiti određenih kompanija koje se raspituju za mogućnosti investiranja u regionu, i to su najverovatnije američke kompanije, pošto one veoma rado koriste usluge DFC kada razmatraju da li da ‘iskorače’ u inostranstvo.

Dakle, neke kompanije su verovatno iskoristile svoje političke kontakte i to ‘ubacile’ u  zajedničku izjavu.

U krajnjem, nije važan način na koji su one izrazile zainteresovanost, važno je da ovde dođu same, a ne da mi plaćamo njihov dolazak skupim subvencijama, i da dobijaju neke druge povlastice i olakšice koje bi ih izdvojile od drugih na tržištu. Ko god došao, dobrodošao“, kaže Gajić.

Foto: EPA-EFE/WOJTEK JARGILO

„Mini Šengen i dalje nepoznanica“

Kada je reč o projektu „Mini Šengen“, naš sagovornik upozorava da i dalje nije jasno šta on konkretno podrazumeva.

„Ako se radi samo o smanjenju barijera za trgovinu i usluge, to je u redu, treba smanjiti čekanje šlepera na granici, usaglasiti tehničke standarde i generalno olakšati protok ljudi, robe i usluga.

Pročitajte još:

Ukoliko se, međutim,  ide na formiranje zajedničkog tržišta i ‘carinske unije’, to je daleko problematičnije,  pošto bi zemlje članice trebalo da imaju zajedničku carinsku stopu. To, opet, znači da nekoliko zemalja treba da usaglasi zajedničke carinske stope, a svako ima svoje prioritete – ako Albanci hoće da zaštite paradajz, a Srbija brašno – to mora da ide na uštrb ostalih.

Takođe, Srbija i Crna Gora su najdalje odmakle u evrointegracijama i usvajanju evropskih standarda, tako da bi morali da’pričekam’ druge zemlje, ili da se ‘vratimo unazad’ na nešto što smo ranije primenjivali“, upozorava Gajić.

Trgovinski sporazumi – osetljivo pitanje

Posebno problematičan aspekt stvaranja zajedničkog tržišta sa carinskom unijom, prema njegovim rečima, je činjenica da bi takva zajednica morala da  pregovara o novim trgovinskim sporazumima sa svim ostalim partnerima,

„To ne bi bio problem kada je reč o Evropskoj uniji, koja inače primenjuje nultu carinsku stopu na uvoz robe iz ovog regiona, ali je pitanje šta bi se desilo sa našim sporazumom sa Evroazijskom unijom a pre svih sa Ruskom federacijom, na koji računaju investitori koji su već prisutni u našoj zemlji, i imaju značajan izvoz za Rusiju.

Ne treba, takođe, zaboraviti da zemlje Zapadnog Balkana u proseku plasiraju oko 20 odsto svog izvoza međusobno, dok ka EU odlazi čak 60 odsto robe i usluga.

Dakle, dobro je smanjiti barijere i pomoći da se lakše trguje, ali ne treba zaboraviti gde su glavna izvozna tržišta zemalja regiona“, zaključuje Mihailo Gajić.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar