Ekonomista o američkim projektima: Politika u biznis oblandi

Privredne komore Srbije i Kosova formiraće zajednički tim za ekonomsku saradnju, čiji će zadatak biti ne samo da "aktivno doprinosi ekonomskoj normalizaciji", već i da se bavi konkretnim projektima.Pomalo po ugledu na Sporazum iz Vašingtona od 4. septembra,  u zajedničkoj izjavi predsednika dveju privrednih komora našlo se po malo od svega: i podrška za razvoj infrastukture, a posebno projekta "Autoput mira" od Niša do Prištine, pa stvaranje grupe za "energetsku diversifikaciju" sa naglaskom na korišćenje "litijumske tehnologije", zatim "tim za izgradnju fabrike stakla" i, da ne zaboravimo - podrška projektu "Mini Šengen" u regionu.Ekonomista Mihailo Gajić, direktor istraživačke jedinice organizacije "Libek", za Nova.rs kaže da i poslednju grupu projekata treba posmatrati kroz prizmu politike uvijene u oblandu ekonomije.

"Lepo je raditi na uklanjanju barijera za kretanje ljudi, roba, usluga i kapitala, jer to znači i brži ekonomski rast, veće zarade i otvaranje novih radnih mesta, ali su neki među ovim projektima nejasni, drugi poprilično skupi a neki - teško ostvarivi", upozorava Gajić.

"Dobrodošli, ali ne uz subvencije"

U saopštenju Privredne komore Srbije posle zajedničke izjave predsednika komora Marka Čadeža i Berata Rukićija, izdvajaju se dva konkretna projekta: formiranje tima "za izgradnju fabrike stakla koja bi snabdevala region", i "podrška otvaranju regionalne elektrane koja koristi litijumsku tehnologiju".Na našu konstataciju da to zvuči kao da su konkretne firme "došapnule" američkoj delegaciji svoje ideje za poslovanje u regionu, Gajić odgovara da zaista ta dva projekta deluju "previše konkretno da bi se slučajno našli u zajedničkoj izjavi".

"Najverovatnije već postoje upiti određenih kompanija koje se raspituju za mogućnosti investiranja u regionu, i to su najverovatnije američke kompanije, pošto one veoma rado koriste usluge DFC kada razmatraju da li da 'iskorače' u inostranstvo.Dakle, neke kompanije su verovatno iskoristile svoje političke kontakte i to 'ubacile' u  zajedničku izjavu.U krajnjem, nije važan način na koji su one izrazile zainteresovanost, važno je da ovde dođu same, a ne da mi plaćamo njihov dolazak skupim subvencijama, i da dobijaju neke druge povlastice i olakšice koje bi ih izdvojile od drugih na tržištu. Ko god došao, dobrodošao", kaže Gajić.

"Mini Šengen i dalje nepoznanica"

Kada je reč o projektu "Mini Šengen", naš sagovornik upozorava da i dalje nije jasno šta on konkretno podrazumeva."Ako se radi samo o smanjenju barijera za trgovinu i usluge, to je u redu, treba smanjiti čekanje šlepera na granici, usaglasiti tehničke standarde i generalno olakšati protok ljudi, robe i usluga.Ukoliko se, međutim,  ide na formiranje zajedničkog tržišta i 'carinske unije', to je daleko problematičnije,  pošto bi zemlje članice trebalo da imaju zajedničku carinsku stopu. To, opet, znači da nekoliko zemalja treba da usaglasi zajedničke carinske stope, a svako ima svoje prioritete - ako Albanci hoće da zaštite paradajz, a Srbija brašno - to mora da ide na uštrb ostalih.Takođe, Srbija i Crna Gora su najdalje odmakle u evrointegracijama i usvajanju evropskih standarda, tako da bi morali da'pričekam' druge zemlje, ili da se 'vratimo unazad' na nešto što smo ranije primenjivali", upozorava Gajić.

Trgovinski sporazumi - osetljivo pitanje

Posebno problematičan aspekt stvaranja zajedničkog tržišta sa carinskom unijom, prema njegovim rečima, je činjenica da bi takva zajednica morala da  pregovara o novim trgovinskim sporazumima sa svim ostalim partnerima,"To ne bi bio problem kada je reč o Evropskoj uniji, koja inače primenjuje nultu carinsku stopu na uvoz robe iz ovog regiona, ali je pitanje šta bi se desilo sa našim sporazumom sa Evroazijskom unijom a pre svih sa Ruskom federacijom, na koji računaju investitori koji su već prisutni u našoj zemlji, i imaju značajan izvoz za Rusiju.Ne treba, takođe, zaboraviti da zemlje Zapadnog Balkana u proseku plasiraju oko 20 odsto svog izvoza međusobno, dok ka EU odlazi čak 60 odsto robe i usluga.Dakle, dobro je smanjiti barijere i pomoći da se lakše trguje, ali ne treba zaboraviti gde su glavna izvozna tržišta zemalja regiona", zaključuje Mihailo Gajić.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram