Specijalni predstavnik za dijalog Beograda i Prištine Ričard Grenel izjavio je danas da su preuzeli odgovornost za realizaciju sporazuma i da on znači masovno otvaranje novih radnih mesta.
„Ovo nisu papiri, već novi poslovi, radna mesta, razvoj privatnog sektora“ poručio je Grenel.
„Ne bismo bili ovde da nije predsednika Trampa, koji je verovao da nešto drugo može da se desi. Verovao je u to da može privreda da se stavi u prvi plan i akcenat na radna mesta. Data su obećanja narodu Srbije i hoćemo da nas smatrate odgovorim. Ovo nisu samo reči na papiru, već poslovi za ljude koji ovde žive“, poručio je Grenel i istakao da je to poruka za srpske građane.
Kako je rekao, predsednik i SAD veruju u snagu privatnog sektora, da način razmišljanja „spolja“ doprinese da i vlada shvati na koji način privatni sektor može da „cveta“.
„Simbolika u političkim razgovorima nikada neće moći ljudima da plati kiriju, to radi privatni sektor“, rekao je Grenel.
Ono što je postignuto u Vašingtonu deluje i jeste veliko, istakao je Grenel.
„Simbolika jeste značajna, ali se tiče otvaranja radnih mesta. Neka nas narod Srbije smatra odgovornim da reči na papiru nisu dovoljne dok ne dođe do masovnog otvaranja radnh mesta, do ekonomskog razvoja i dok porodice ne počnu da ostaju u ovom regionu“, rekao je Grenel.
Predsednik Privedne komore Srbije Marko Čadež ocenio je da je specijalni savetnik predsednika SAD Ričard Grenel na uspešan način promenio pristup rešavanju složenih i teških tema i odblokirao proces saradnje.
„Zahvaljujući tome danas i pričamo o biznisu i zajedničkim interesima, a ne o onom što nas deli“, rekao je Čadež posle sastanka predstavnika privrednih komora Srbije i Kosova sa Grenelom i delegacijom američke Razvojne finansijske korporacije, DFC.
„To je isuviše širok proces koji je bio godinama blokiran, a ovakav pristup je učinio mogućim da se sedne u Vašingtonu i potpiše sporazum“, rekao je Čadež.
Istakao je da će istorija pokazati da ćemo se toga sećati kao prekretnice i donošenja stabilnosti u ovaj reigon.
Čadež je, takođe, zahvalio čelniku DFC Adamu Boleru što je tako brzo došao u Beograd. Istakli su da su imali jako plodne razgovore u prethodnih šest meseci da postoje brojne mogućostima i u Srbiji i tzv. Kosovu.
Zahvalio je i predsedniku kosovske privredne komore Beratu Rukićiju što sarađuju dobro već pet godina i da su napravili zajednički tim za podršku projektima, koji daje ekspertizu vladama.
Razgovori su održani u Ambasadi SAD, a reč je bila o realizaciji projekata u oblasti energetike, prerađivačke industrije, ekologije i podrške malom biznisu, koje će delom finansirati DFC, a koji su dogovoreni sporazumom u Vašingtonu.
Glavni povod za posetu američkih partnera i zvaničnika Beogradu je otvaranje regionalne kancelarije DFC u Beogradu, preko koje će projekti biti realizovani.
Jedna od ključnih tačaka pregovora sa Srbijom biće izgradnja auto-puta koji povezuje Niš i Prištinu.
Srpska strana bi ubrzo trebalo da krene u realizaciju ovog projekta, dok Priština nije mnogo odmakla od početka. Tako bi Srbija, do kraja godine, trebalo da započne radove na prvoj trasi izgradnje autoputa do Prištine.
Reč je o deonici od Niša do Pločnika. Ona je duga 33 kilometra, a ukupan trošak na ime radova, eksproprijacije i projekta je oko 250 miliona evra.
Delegacija DFC u Srbiji će ostati četiri dana kako bi se upoznali sa svim okolnostima.
DFC posebnu pažnju obraća na sektor malih i srednjih preduzeća, razvoj ženskog preduzetništva i na mali biznis koji ima veliki potencijal za stvaranje novih radnih mesta. Ulažu u različe sektore, poput energetike, zdravstva, ključne infrastrukture i tehnologije.
Sastanci o realizaciji projekata koje će finansirati DFC biće nastavljeni sutra sa Ministarstvom finansija i Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare