"Ko može da odoli bojama prirode": Slike Kloda Monea oborile rekorde u Francuskoj

Time je dostignuta rekordna cena, bar u Francuskoj, za neko delo impresionističkog umetnika poslednjih godina.

Još jedna Moneova slika - "Ostrva u Port Vilezu", nastala 1883, dostigla je na istoj aukciji u pariskom ogranku Sotbija, cenu od 6,45 miliona evra.

Ove dve slike, koje su se gotovo čitavih stotinu godina čuvale u privatnim kolekcijama, ostvarile su rekordne cene za dela Monea prodata na aukcijama u Francuskoj od otvaranja tržišta za međunarodne kupce 2000. godine. Tada je, podsetili su iz Sotbija, ukinut monopol aukcionara na aukcijsku prodaju i otvoreno tržište velikim stranim aukcijskim kućama.

Slike su na aukciji prodate za mnogo veće sume od prvobitno procenjenih. Naime, uoči javnog nadmetanja delo "Jutro u Veteju" bilo je procenjeno na svotu između 6 i 8 miliona evra, a "Ostrva Port Vileza" na između 3 i 5 miliona.

Iako su nastale u razmaku od dvadesetak godina, obe slike prikazuju Senu na lokacijama blizu Živernija, severozapadno od Pariza, gde je Mone živeo i skončao 5. decembra 1926. u 86. godini.

Iako je Mone “iz groba” srušio rekord u Francuskoj, još uvek su, bar kada je novac u pitanju, nenadmašni njegovi "Stogovi sena". Naime, ovo ulje na platnu iz serije istoimenih slika, prodato je 2019. godine u Njujorku za čak 110,7 miliona dolara. Ujedno je to bilo prvo delo nekog impresioniste koje je dostiglo cifru veću od stotinu miliona.

I dok ga je Eduar Mane nazivao "Rafaelom vode", a Sezan za njega rekao da je Mone bio "samo oko", ironija je da je za života ostao praktično nepriznat. Dok nije preminuo Francuska, koja se danas diči njegovim opusom, nije od Kloda Monea kupila niti jednu sliku.

A upravo zahvaljujući Moneu, koji se rodio 14. novembra 1840. u Parizu, i njegovoj "Impresija, rađanje sunca" iz 1874. impresionizam je dobio ime. Kad se s roditeljima I starijim vratom preselio u Normandiju tu je, kao mladić, počeo da radi karikature koje je izlagao po izlozima dućana. Ubrzo ih je zapazio lokalni slikar Ežen Buden, zainteresovao se za mladog Monea i počeo da ga vodi sa sobom kad god bi išao da slika pejzaže. Mone je zato ponavljao:

- Ako sam postao slikar, za to treba da zahvalim Budenu.

Preokret u Londonu

Na početku karijere bavio se figuralnom kompozicijom. Samo tri godine posle Manea, i Mone je naslikao jedan "Doručak na travi", samo sa daleko više svetlosti. Ređale su se figiralne kompozicije: "Žene u vrtu", "Dama u zelenoj haljini", "Japanka sa lepezom", "Gospođa Mone na sofi", "Ručak"… Ali nakon što se obreo u Londonu, videvši tamo slike Vilijama Tarnera, dolazi do obrta. Mone je shvatio da je pejzaž njegov izbor.

Počeo je da izučava igru svetlosti na vodi slikajući londonske pejzaže s Temzom, u kojima teški lukovi mosta lebde kao u izmaglici nad rekom koja svetluca. U Veneciji su to bili "pejzaži sa kanalom Grande".

Stvaralaštvo će zaokružiti sa slikama zahvaljujući kojima je stekao slavu bar u stručnim krigovima i u Pariskom salonu i po kojima je i danas najprepoznatljiviji. To su "Stogovi sena", "Aleja jablanova", "Ruanska katedrala" i, najslavnija - "Lokvanji".

Zahvaljujući seriji slika s temom lokvanja Mone je čak obeležio i prošlu, 2025. godinu. Zaista, Moneovi lokvanji nikada nisu prestajali da očaravaju. Izuzetak nisu ni oni koje je naslikao 1907. Ispunjena bojom, bujna Moneova slika je odmah prepoznatljiva. Stoga i ne čudi što je slika "Nymphéas" završila na listi 10 najskuplje prodatih dela na aukcijama u 2025. Iako je kupljena za manje novca od procenjene sume - za "samo" 45, 5 miliona - to nikako ne umanjuje njenu privlačnost. Aukcijska kuća Kristi nazvala ju je moćnom, trijumfalnom i zaista - jeste: žive plave i purpurne boje koje su “poslagane” jedna preko druge - kupaju se u svetlu. I to je još jedno, suptilno podsećanje da čak i remek-dela mogu da iznenade tržište.

Uostalom, vodilja oca impresionizma Kloda Monea bila je rečenica:

- Ko može da ne primeti boje prirode i ko može da im odoli.

Možda i slika koja se čuva u njujorškom Metropoliten muzeju "Most iznad jezera sa vodenim ljiljanima" na najbolji način svedoči o Moneovoj opsednutosti bojama i prirodom. Vodeni ljiljani, lokvanji, plastovi sena, katedrale česti su motivi na delima francuskog slikara. Prikaze prirode, po njemu, svaki posmatrač doživljava drugačije upravo zbog moći boja na koje utiču svetlost, vremenske prilike… Živopisne, vibratne slike možda ne bi nastale da se Mone nije nastanio u mestašcu Živerni, u kom je proveo 43 godine i, na kraju, skončao. U tom domu, u kome je danas njegov muzej, kao strastveni zaljubljenik u cveće, biljke, napravio je impresivnu baštu, zasadivši čak i neke egzotične biljke…

Brat, ključna osoba

Jedna zanimljiva izložba u Parizu "Leon Mone. Umetnikov brat i kolekcionar", održana pre nekoliko godina, otkrila je, međutim, do tada nepoznate detalje iz života i stvaralaštva francuskog umetnika. Naime, obnarodovano je da je Klodov stariji brat Leon bio ključna osoba za slikarev komercijalni uspeh, kao i da je “stvorio” boje po kojima je rodonačelnik impresionizma poznat.

- Njegov bogati stariji brat ga je izdržavao u momentima kada nije imao novca, ni klijente. Gladovao je. Ali, i više od toga. Živopisna paleta po kojoj je Mone bio poznat, potiče od sintetičkih boja za tekstil koje je Leon stvarao u francuskom gradu Ruanu, koji je bio inspiracija za neke od najpoznatijih Klodovih slika - pričala je tada za agenciju AP kustoskinja izložbe Žeraldin Lefebvre.

Leon je u radionici stvarao boje, što je bio ključni trenutak, ne samo u životu slikara, nego i za nastanak impresionizma. Na vrhuncu impresionizma, čak 80 odsto radova slavnih impresionista, naslikano je Leonovim bojama. Leon nije pomagao samo rođenom bratu već i drugim umetnicima, poput Kamija Pisaroa ili Ogista Renoara. Pratio je brata i u Ruan, gde je Klod naslikao svoje remek-delo "Ruansku katedralu" odnosno serijal slika pod tim naslovom.

Tokom istraživanja ova kustoskinja je posetila Moneove praunuke s kojima je proučavala porodične albume, pronašla je zaboravljen portret Leona koji je naslikao Klod, i koji nikada pre nije bio izlagan. Na slici iz 1874. godine Leon je u crnom odelu, strogog izraza lica i crvenih obraza.

Iako su istoričari smatrali da se Klod i Leon nisu dobro slagali, da nisu bili bliski, jer nikada nisu razmenjivali pisma, istina je drugačija. Čak je Leon upoznavao Kloda s drugim umetnicima, davao mu novac i bio njegov mecena. Išao je toliko daleko da je na aukcijama kupovao bratovljeve slike po visokim cenama kako bi mu izgradio reputaciju.

Mone i u Narodnom muzeju

Daleke 1892. godine Klod Mone je boravio u francuskom gradiću Ruanu gde svojim prepoznatljivim stilom slika tridesetak gotovo identičnih prikaza gotske katedrale na glavnom trgu. Jednu od tih slika čuva Narodni muzej u Beogradu. Još 1939. Narodni muzej tada je otkupio Moneovu "Ruansku katedralu" iz 1892. godine na javnoj licitaciji u Parizu. Slika je deo stalne postavke Narodnog muzeja, odeljka koji prikazuje evoluciju evropske umetnosti od 14. do 20. veka.

Klod Mone je preminuo 1926. godine od raka pluća u Živerniju, gde je i sahranjen. Tek 1980. godine, zahvaljujući fondaciji koja nosi sliakrevo ime, Moneova kuća je obnovljena i otvorena za javnost a danas je glavna turistička atrakcija u Živerniju.