Biznis sa Oplenca: Pravi zimnicu i tako školuje dva studenta

Stara sveska sa receptima, pre pet godina postala je Anina "biblija" za pokretanje sopstvenog posla, od kog danas živi cela porodica, a pripremanje zimnice po tradicionalnim receptima poslovna deviza, od koje ova mlada preduzetnica ne odstupa.Za naš portal kaže da sve pravi po bakinoj recepturi i da svojim kupcima želi da ponudi, ukus starinske zimnice, bez konzervansa i mašinske prerade. Voće i povrće od kog nastaje preko 70 različitih ukusa slatke i slane zimnice ručno priprema, secka, meša i kuva na četiri šporeta.

"Nema tu velike mudrosti, radim onako kako sam naučila od bake. Svaku teglu pasterizujem 'po starinski' bez velike tehnologije. Dakle, samo šerpa, ključala voda, krpa, okretanje tegle i prekrivanje ćebićima.‘’ počinje Ana svoju priču.Ona za naš portal objašnjava da je sve krenulo spontano, onog trenutka kada joj je, kako navodi, bilo žao da propadne voće i povrće koje nisu mogli da prodaju u piljarnici, pa ga je preradila u džemove i turšiju.Sa viškom zimnice koja je prevazilazila porodične potrebe, rodila se ideja o preduzetničkim vodama, da voće i povrće koje je do tada bilo primarna delatnost, ne plasira kao sirovinu, već kao gotov proizvod."Prihodi od proizvodnje voća i povrća su nestabilni i zavise od mnogo faktora, pre svega vremenskih uslova koji često mogu da umanje kvalitet roda, pa samim tim i otkupnu cenu. Odlučila sam da sopstveno voće prerađujem u sokove i džemove, a od povrća pripremam zimnicu", priča Ana, dodajući da 80 odsto sirovina koristi iz sopstvenih zasada.

"Ono što mi nemamo u našim voćnjacima i baštama kupujem od proverenih proizvođača iz ovog našeg oplenačkog kraja i to od ljudi koje lično poznajem. Dokupljujem vrlo malo proizvoda, samo karfiol, plavi paradajz i deo crvene paprike za ajvar, sve ostalo, mi proizvodimo. Jednostavno, želim da budem sigurna u svaki sastojak svoje zimnice",  kaže Ana, navodeći da je prerada voća i povrća postala primarna delatnost, zbog koje su iskrčili prekobrojna stabla pojedinog voća i zasadili kulture koje su im potrebne za preradu.

"Inovacije recepata da, ali samo vizuelne"

Ana je zadržala tradicionalnu pripremu zimnice, ali svakoj tegli koju napravi daje lični pečat nasmejanim i cvetnim rezbarenim dekoracijama koje pravi kombinacijom voća i povrća.Objašnjava da je to njen način "razgovora" sa kupcima i da je svaka tegla jedinstvena. Za pravljenje nasmejane zimnice, kaže, polazi od svojih ličnih uverenja da nešto prvo mora da joj se svidi "na oko"."Ja nikada nisam kupila nešto ako to nije zadovoljilo moje oko , meni je taj vizuelni doživljaj mnogo važan i zbog toga se trudim oko svake pojedinačne tegle. U ukuse koje pravim sam sigurna, jer tu nema nikakvih inovacija, ali želim da moji kupci zadovolje sva čula, da tokom zime na stolu imaju bogatstvo i boja i ukusa", otkriva ona.

Ana kaže da je njena porodica odvajkada u turšiju dodavala i voće koje može da se ukiseli, pa tako i ona danas uz ljute paprike i kiselu turšiju kombinuje jabuke, kruške i grožđe."Koliko god da ove kombinacije izgledaju neobično i čudno, fruktozni šećer povrću daje hrskavost i svežinu boja. Turšija iz takve kombinacije jednostavno 'krca' pri svakom zalogaju", kaže Ana, dodajući da u pripremi ne koristi nikakvu "hemiju", već umesto konzervansa - čist bagremov med.Uz tradicionalnu zimnicu, Ana je počela da priprema džemove i sokove bez šečera, za ljude koji, kako objašnjava, vode računa o ishrani ili su zbog bolesti na restriktivnom režimu. Navodi da je to "privilegija" proizvođača koji imaju sopstveno voće."Nije isto kada napravite džem od nedozrele šljive i od one koja dostigne svoju fiziološku zrelost. Ja to mogu sebi da dozvolim i da svaku voćku uberem u trenutku kada ima najviše prirodnog šećera. Takvom voću nije potreban nikakav dodatak, ono ima svoju prirodnu slast", kaže Ana, ocenjujući da svoj tradicionalni asortiman proširuje novim proizvodima za koje ima uslove da ih napravi.

"Za uspeh u biznisu potrebna je kontinuirana edukacija"

Rezbarenje voća za Anu je u početku bilo nepoznanica, ali je velikom voljom u upornošću da unapredi svoj biznis, ova mlada preduzetnica brojnim edukacijama savladala karving tehniku (engl. Carving) i sada sa profesionalnim alatom za rezbarenje pravi svoje dekoracije.Objašnjava da iako se bavi tradicionalnom tehnologijom, mora da ide "u korak sa vremenom", pa se usavršava i u oblasti marketinga kako bi opstala na tržištu.

"Ja sam prvo bila skeptična prema onlajn prodaji, ali je to u današnje vreme jednostavno potrebno. Ja kupce ne mogu da pronađem u svom okruženju, jer ljudi uglavnom i sami prave zimnicu, ali zato preko onlajn platformi, više od 80 odsto mojih proizvoda odlazi u velike gradove",  kaže ona.Za porodicu Nikodijević domaća zimnica je osnovni izvor prihoda i zbog toga se Ana u potpunosti posvetila usavršavanju i učenju u oblasti digitalnog marketinga. Smatra da za izlazak na tržište nije dovoljan samo dobar proizvod već i veštine da se oni plasiraju na pravi način, pa redovno učestvuje na seminarima i predavanjima za unapređenje tržišnog poslovanja.

Od dopune budžeta do osnovnog biznisa

Preduzetnička priča mlade žene sa Oplenca počela je kao dopuna kućnog budžeta, a danas je to osnovni biznis, od kog Ana školuje dva studenta u dva različita grada.Otkriva da posao nije nimalo lak, jer sezonu ostavljanja zimnice počinje u aprilu sa sokom od zove, a završava u novembru sa turšijom. Radni dan joj nekada traje i po 20 sati, ali i pored svega, Ana navodi da uživa u pripremanju zimnice na tradicionalan način i da je to njeno trajno profesionalno opredeljenje.

Svesna je, kaže, ograničenih kapaciteta, jer svaku teglu lično pakuje i zatvara, pa ne razmišlja o proširivanju proizvodnje.Međutim, ova poslovna žena, posvetila se motivisanju drugih poljoprivrednika da iskoriste prednosti koje pruža lično uzgajanje voća i povrća i da umesto sirovine, postanu proizvođači gotovog proizvoda. Nedavno je, kaže, jedno domaćinstvo iz njenog neposrednog okruženja takođe počelo da pravi zimnicu."Mene to jako raduje, imaće posla za svakoga od nas jer je tržište veliko, a kvalitetna zimnica će uvek naći put do kupaca."Jednostavno, mi poljoprivrednici moramo da se oslobodimo tog stalnog ‘gledanja u nebo’ i straha da li ćemo imati dobru sezonu ili ne. Poluproizvod ili finalni proizvod je rešenje za male proizvođače da imaju redovne i stabilne prihode i zbog toga je moja želja da što više poljoprivrednika počne da razmišlja na taj način", zaključila je Ana.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram