Nedelja, 8h. Razvija se letnji dan kao na filmu.  

*

Sedam dana nisam pročitala niti jednu vest, posle 15 dana truda – uspela sam.

Vrhunac je to mog avgustovskog detoksa.

Imam još sutra, a onda 1.septembar.

Polako se vraćam u mašinu za sitno seckanje nervnog sistema na froncle i kocke.

Hrčak još dva dana nije na točku, ali ga postaje svestan.

Točak se odmorio od hrčka, hrčak baš i ne od točka.

*

Još 48 sati sam izvan informacionog polja, ali se lagano mentalno spremam za povratak u gungulu i vrevu gde vir preti da te ako si neoprezan proguta.

Povratak na društvene mreže i u tok – pun je raznih izazova zato je dobro biti oprezan da te bujica odmah ne povuče.

*

Da sam na moru, danas bih sedela na plaži do duboko u noć.

Izbrojala bih 9 zvezda za 9 želja. Koža bi bila slana.

Sutra bih već kupovala na brzinu suvenire, lavandu, maslinovo ulje i lokalne delikatesne namirnice, tvrdi sir obavezno.

Spakovala bih se, i sve sa školjkama sa plaže – doputovala i večerala kod kuće.

Raspakovala bih se, nahranila mašinu za pranje veša i sela na balkon da potražim gde su onih devet zvezda – devet želja.

Izabrala bih haljinu za prvi dan devetog meseca koja najbolje ističe preplanuli ten.

Zaspala bih ranije, od umora, bio bi to san kao da sam upala u bezdan.

*

Tako bi bilo da sam danas na moru, ali nisam.

*

Ovo leto je bilo izuzetno stresno za moje biće – počelo je junom i sumanutom selidbom u stan u kome je imalo toliko toga da se radi – nisam to planirala ni u najluđem snu.

Bila je to raskošna noćna mora sa srećnim ishodom na kraju.

*

Jul je obeležio pakao sa zubom koji je doživeo vrhunac operativnim zahvatom na vilici u avgustu, od koga se uspešno oporavljam.

Stomatološka saga će se završiti oktobra – tako da je ta peripetija u konkurenciji da obeleži ovu sumanutu godinu za koju se ozbiljno mislim da li uopšte da je uračunam u „žitije“ ili jednostavno da je negde zagubim, kao da se nije ni desila, pa da sledećeg marta – opet napunim 50.

Ne postoje svedoci da sam ove godine to već učinila s obzirom da sam bila u „hard kor“ samo-izolaciji tako da – gde nema svedoka ni dokaza nema ni dela.

*

Ovo leto ima još nekih dvadesetak dana da mi daruje neku lepu uspomenu na sebe i da popravi sopstveni imdž u mojim očima.

Voljna sam da me zadivi, pa da pomislim – OK ovo zlopaćenje je vredelo.

Čekam.

*

Svako od nas ima mesec u godini kada se oseća nepobedivo, i onaj u kome se oseća izuzetno ranjivo i skoro pa neobjašnjivo izloženo.

Meni je to faza od tatinog rođendana 14.avgusta do sredine septembra.

Lana del Rej je taj osećaj opisala pesmom „Summertime Sadness“.

Nisam neki fan Lane, ali ta pesma me radi.

*

Teško je obeležiti rođendan nekog ko nije tu.

Tog 14.og uvek mislim na oca i pokušavam da ga zamišljam kako bi izgledao danas.

Zajebana je to diciplina kada neko ode mlad.

Sasvim sam sigurna da bi bio ponosan na mene u to više ne sumnjam, ali sam u panici da mu lik ne zaboravim.

To me najviše čini tužnom na taj dan jer sećanje bledi, a i mehanizam memorije je takav da već posle pet godina počnemo da montiramo sećanja – da kombinujemo ono što se zaista desilo sa onim što mislimo da se dogodilo.

Kada se to dešava posle 5, zamisli tek sećanja od pre 26 godina.

Pa to je „montaža atrakcija“ Ejzenštajna – ruska filmska škola.

Ko više zna šta je „for real“.

*

Time počinje ovih mesec dana moje melanholije sa ukusom lubenice i mirisom paprika koje se peku u komšiluku – više ne tako masovno kao nekada kada se zimnica spremala. Danas se kupuje.

*

Od prvog septembra taj moj bluz polako prelazi u drugi plan.

Obaveze, punjenje grada, ludilo saobraćaja ubrzava mi puls, pa imam sve manje vremena da se bavim sopstvenim slabostima.

Obučeš kostim, staviš masku samuraja i kreneš u fajt – nema tu mnogo prostora za prenemaganje.

I onda krene jesen – to preoleće za iskusne me obori s nogu i da mi neku novu snagu.

Obožavam to godišnje doba – toliko je fotogenično i uzbudljivo, ali o tome kada dođe vreme.

Ova godina me je naučila da ništa ne podrazumevam, ne planiram i ne pričam unapred.

*

Znam jedino da je važno da nerednih 48 sati virtuelnog boravka na moru budem što više na pustom delu plaže i zato krećem odmah – moramo se pozdraviti odmor i ja.

Iscediću ovaj avgust i napraviti raskošnu limunadu – biće hladna i slatka, sa sasvim malo nane.

Lubenica se hladi – feta sir čeka.

Tu su i smokve i pršuta.

Mediteranski trikovi za poslednji avgustovski nedeljni ručak.

I samba na zvučnicima.

Sve u svemu – to je jedini plan koji za danas imam u rukavu.

Više je nego dovoljan, o da.

Biće svečano i praznično što i vama želim od sveg srca.

Ispratimo ovaj avgust kao da je bio najbolji prema nama, i ako možda i nije.

I, #besafe, komentari su tu – čitamo se.