foto: Srdjan Stevanovic/Starsportphoto © ; EPA/SERENA CAMPANINI; EPA/Frank Augstein / POOL

U zemlji u kojoj se fudbal prati strastveno i u kojoj su gotovo svi "selektori", uvek postoji za i protiv svakog izbora. Fudbalski savez Srbije još uvek nije objavio, ni dodelio Zlatnu loptu namenjenu najboljem treneru i fudbaleru naše zemlje u 2020. godini, ali je sportska redakcija Nova.rs izabrala svoje favorite.

Kraj kalendarske godine je obično pravi trenutak da se svedu računi o učinjenom, a tradicionalno se dodeljuju nagrade najboljim pojedincima.

PROČITAJTE JOŠ

FIFA je odlučila da je najbolji fudbaler ove godine Robert Levandovski, dok je „Frans fudbal“ doneo odluku da ove godine ne dodeljuje Zlatnu loptu. Već ste mogli da pročitate kako bi sportska redakcija Nova.rs sastavila tim sveta, a ovog puta je došao trenutak da se pozabavimo domaćim fudbalerima i trenerima.

Kada je u pitanju najbolji trener tu gotovo da i nije bilo nikakve dileme za sve članove redakcije, svih sedam glasova dobio je Dejan Stanković, strateg Crvene zvezde. Titula u domaćem šampionatu, proleće u Ligi Evrope i zakazan dvomeč sa Milanom (18. i 25. februar), te ubedljivo prvo mesto u domaćoj Superligi stavili su ga ispred ostalih kandidata poput Marka Nikolića, Vladimira Ivića, Veljka Paunovića, Siniše Mihajlovića…

Foto: Srđan Stevanović/Starsport

Znato veća glavobolja bila je izabrati i fudbalera godine, po dva glasa su dobili Aleksandar Mitrović i Filip Đuričić, a po jednom su se na spisku našli Sergej Milinković-Savić i Nemanja Gudelj. Ipak, upravo ovde smo videli i jedan presedan u dodeljivanju glasova koji najbolje govori o tome kakvu su godinu imali naši fudbaleri.

Niko od njih nije blistao od 1. januara do danas, a smenjivali su se dobri i loši periodi. Primera radi, Dušan Tadić je sa Ajaksom imao dobru sezonu (iako je prvenstvo Holandije otkazano bez šampiona) i bio prvi strelac sa 16 golova u svim takmičenjima, ali nije dobio nijednu nominaciju. Dakle, bilo je jako teško doneti odluku.

Zbog čega je izbor pao baš na ova imena, pročitajte u pojedinačnom izboru novinara sportske redakcije.

Pojedinačni izbor sportske redakcije Nova.rs izgleda ovako:

Žikica Babović:

Fudbaler godine – Niko

„Tužno je kada dođe kraj godine i kada u izboru za igrača godine nemate u koga da uprete prstom. Umesto da nas boli glava od konkurencije, mi se upinjemo da nađemo dobro opravdanje zašto uopšte nekoga da predložimo. Mogao bi to da bude Nemanja Gudelj, ali je u ključnim utakmicama u osvajanju Lige Evrope imao marginalnu ulogu. Možda Aleksandar Mitrović koji je kidao u Fulamu, ali u drugoj ligi. Možda Sergej koji je s Laciom ‘bio blizu titule’. Ili Rajković jer mnogo minuta nije primio gol u Remsu. Pošteno bi možda bilo da to bude Milan Borjan iz Crvene zvezde, ali on ima kanadski pasoš. S obzirom na to da se Srbija nije kvalifikovala na Evropsko prvenstvo, mesto igrača godine neka ostane upražnjeno.“

Trener godine – Dejan Stanković

„Slična situacija je i s trenerima. Svi se nekako zaustave na pola puta, nema rezultata u seriji ili su lokalnog karaktera. Zato Dejan Stanković ima prednost u odnosu na Marka Nikolića, Vladimira Ivića ili Nenada Lalatovića“.

Nebojša Todorović:

Trener godine – Dejan Stanković

„Mladi stručnjak dugo se tražio po završetku karijere i konačno se pronašao. Dolazak na klupu voljenog kluba pre godinu dana bio je pravi potez i Dejan Stanković je bez premca najbolji trener za 2020. Osvojio je titulu s Crvenom zvezdom (istina, uz bodovnu zalihu ostavljenu od strane Vladana Milojević) i nastavio sa evropskim uspesima. Stanković je uveo ekipu u Ligu Evrope i napravio odličan rezultat jer je kolo pre kraja izboreno evropsko proleće i, kasnije, žrebom omogućen megdan sa Milanom.“

Fudbaler godine – Nemanja Gudelj

„U godini kada je trebalo da se radujemo plasmanu na Evro, došli smo do toga da je prilično nemoguće izabrati igrača godine. Jer, ostali smo druga liga… Moj glas ipak ide Nemanji Gudelju, vezisti Sevilje. Iako nije atraktivan igrač, niti je imao zapažene partije na evropskoj sceni, ipak je sa španskim klubom osvojio Ligu Evrope, pa je i to pokazatelj kakva je godina za nama što se tiče srpskih igrača. Gudelj je vrlo zahvalan za ekipu i tip igrača kakve treneri vole, a postao je i neizostavni član startnih 11 reprezentacije Srbije.
Mogao je glas da dobije i Aleksandar Mitrović, kao najbolji strelac Čempionšipa, ili Sergej Milinković-Savić koji je sa Laciom ušao u Ligu šampiona posle decenije čekanja, ili… Pa, izbor je prilično sužen, i zato verujem da je Gudelj ‘taj’ za 2020. godinu.“

Bojan Vinulović:

Trener godine – Dejan Stanković

„Uz dužno poštovanje prema ostalim trenerskim i dokazanim imenima, Dejan Stanković zaslužuje priznanje iz više razloga. Preuzimanje Zvezde posle Vladana Milojevića i njegovog istorijskog nasleđa deluje ludački iz perspektive čoveka koji je to batalio još u Udinezeu uz nekoliko javnih nastupa sa rečima da ‘to nije posao za njega’. Iako je početak delovao neubedljivo jer su prolećni derbiji bili praktično jedina prilika da se pokaže, a nije uspeo, sve je višestruko nadoknadio u Evropi. Čak je crv sumnje budio „burazerski“ pristup igračima, ispostavilo se da ume da ishendluje i krizne situacije sa igračima, poput slučaja Pavkova i Kange. Uz to, oformio je raznovrstan i kvalitetan stručni štab, a raznovrsna i prilagodljiva igra u Ligi Evrope potvrda je sazrevanja, u kom je Stanković usput oborio i rekord po broju bodova.“

Fudbaler godine – Filip Đuričić

„Iako bi možda nagradu najviše zasluživao Dušan Tadić zbog apsolutne dominacije u Ajaksu, iako moje simpatije najviše u reprezentaciji ima Aleksandar Mitrović, kao najkonstantniji i najfanatičniji igrač u dresu sa ocilima (i najviše mi je žao što je bio tragičar protiv Škotske jer je to najmanje od svih zaslužio), moj glas bi išao Filipu Đuričiću. Zbog karijernog preporoda, atraktivnosti i na kraju doktorske partije protiv Norveške koja je kreirala jednu od najlepših utakmica Srbije od samostalnosti – videlo se koliko je nedostajao protiv Škota.“

Miodrag Dimitrijević:

Trener godine – Dejan Stanković

„Nasledio je veliku prednost u domaćem prvenstvu početkom ove kalendarske godine, a tim bez previše problema doveo do titule šampiona Srbije. Ipak, glavna preporuka je proleće u Ligi Evrope, a u grupi je Zvezda uspela da ‘spakuje’ Slovanu pet golova, što nismo često viđali poslednjih godina. Uz sve to je Zvezda ubedljivo na vrhu Superlige, a nakon ‘mršavijeg’ početka sezone crveno-beli igraju ofanzivan i dopadljiv fudbal u kome se vidi trenerski pečat Stankovića.“

Fudbaler godine – Aleksandar Mitrović

„U godini u kojoj se naši momci nisu proslavili, utisak je da je Mitrogol odskočio. Najbolji strelac Čempionšipa i igrač koji je na dobrom putu da uskoro postane rekorder Srbije po broju golova. Šta god da se dešava na klupskom planu, u reprezentaciji je uvek davao maksimum. Sada kada je pronašao sebe u Fulamu, zauzeo je mesto ispred ostalih kandidata. Ostaje žal za promašenim penalom protiv Škotske…“

Miloš Ljubisavljević:

Trener godine – Dejan Stanković

„Dejan Stanković je počeo mandat u Crvenoj zvezdi u trenutku kada je klub već imao prednost u odnosu na Partizan u zimskoj pauzi prošle sezone. Sve što je trebalo da uradi, bilo je da ne kiksira i titula je bila tu. Zvezda ju je osvojila, a Stankovića za ovo priznanje preporučuje ono što se dalje dešavalo. Prošao je kroz kvalifikacije do Lige Evrope. Istina, krenuo je na put ka Ligi šampiona i Zvezda je igrala veoma loše protiv Tirane, a ispala je od Omonije, ali setimo se da je i Milojevićeva Zvezda tokom leta štelovala formu i ‘tražila se’ u kvalifikacijama, pa posle prolazila dobro. Stanković je u zahtevima ofanzivnog fudbala istrajavao, pružao je pritom šansu mladim igračima više nego što je to radio Milojević i ‘prezimio’ je u Ligi Evrope sa 11 bodova. Ipak, da Savo Milošević nije otišao iz Partizana i da je uspeo da uradi isto, uz repliciranje one igre koju su crno-beli gajili lani u ovo doba godine, izbor trenera bi bio daleko teži.“

Fudbaler godine – Filip Đuričić

„Đuričić je fudbalski oživeo u Sasuolu. I sam je nedavno objasnio na koji način ga je trener Roberto de Zerbi izvukao i dao mu pravu šansu. Svi smo bili svedoci da Đuričić najbolje „pliva“ u ofanzivnom fudbalu, Sasuolo mu stoga odgovara. To se videlo i u onom golu petom protiv Torina, a još više u dresu Srbije poslednjih meseci. Kada je igrao protiv Norveške, napad je bio potentniji, protiv Škotske se videlo koliko je falio. Da nije deo sezone propustio zbog koronavirusa u novembru i povrede primicača poslednjih dana, sigurno bi imao i više od tri gola i jedne asistencije na 11 utakmica za svoj tim. U užoj konkurenciji je bio i Aleksandar Mitrović, ali je on, uprkos letošnjoj „etiketi“ najboljeg strelca Čempionšipa i engleskog fudbala, drugi deo godine počeo znatno lošije u Premijer ligi. Fulam kao da nije dorastao takmičenju do kog se provukao baš zahvaljujući Mitrovoj asistenciji protiv Brentforda. Osim toga, Srbin već mesec dana ulazi sa klupe, a protiv Sautemptona je pre neki dan odigrao samo desetak minuta. Zbog toga bi pravo merilo bilo kada bi otišao u konkurentniji klub, a za sada je Đuričić ipak izbor broj jedan.“

Strahinja Nikolić:

Trener godine – Dejan Stanković

„Osvojio je titulu sa Crvenom zvezdom, završio takmičenje u Ligi Evrope ispred Genta i Slovana iz Libereca, prvi je ubedljivo na tabeli… Dileme nije bilo.“

Fudbaler godine – Sergej Milinković-Savić

„Nosilac igre u Laciju, ekipa je u vrhu tabele u Italiji, bio čovek odluke protiv Norveške… Nije briljirao, ali iza sebe ima bolju sezonu nego ostali igrači iz Srbije.“

Dušan Marković:

Trener godine – Dejan Stanković

„Niko mu nike verovao da će od Zvezdine grupe građana uspeti da napravi tim za plasman u Ligu Evrope“

Fudbaler godine – Aleksandar Mitrović

„Mitrogol… Bio je najbolji strelac Čempionšipa i ušao sa Fulamom u Premijer ligu… Bio i ponajbolji u Ligi nacija sa repezentacijom, šteta samo što je promašio onaj penal protiv Škota.“

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar