Poruka o zlostavljanju, LBGT i novi skandal srpskog fudbala

U jeku kampanje Fudbalskog saveza Srbije, "Fudbal je za sve, fudbal je za devojčice", Jovana Stojanović otkrila je da je rešila da zauvek ostavi fudbal, navodeći i da je bila žrtva zlostavljanja.Stojanovićeva tvrdi da je preživela momente koji su na nju kao devojčicu ostavili strašne i neizbrisive traume, usput je rekla i da je bila svedok zlostavljanja i nasilja između devojaka.Njena priča mogla bi da završi pred nadležnim organima i da se istraže potencijalni slučajevi nasilja i zlostavljanja, ali je izazvala i žestoku reakciju i napravila skandal zbog potencijalnog autovanja saigračica i homofobičnih poruka.Ona je na objavi označila saigračice, optužila LGBT populaciju za pad nataliteta, zbog čega je izazvala brojne reakcije."Kao neko ko je takođe više od pola života predstavljao Srbiju u nacionalnom sportskom timu, a plus sam i gej, mogu samo reći da ova mlada devojka je jedan tužan primer današnje realnosti, i nema blage veze šta znači tim, ponos, pa i porodica", poruka je jednog od tviteraša ovim povodom.U svakom slučaju, Jovanina priča mogla bi da postane predmet istrage - morali bi da se ispitaju slučajevi zlostavljanja ako ih je bilo, usput bi mogla da odgovara zbog širenja netrpeljivosti prema LGBT populaciji."Da, lepo je kada ženski fudbal 'i glavom i bradom' zdušno podrži premijer jedne države, tačnije premijerka. Lepo je kada se na tu temu snimaju promotivni spotovi, na kojima se vide nasmejana i srećna lica devojčica. Lepo je kada se serijski pišu afirmativni tekstovi, puni hvalospeva i kada se devojčice najmlađeg uzrasta pozivaju na besplatne treninge, lepo zaista. Pretpostavljam da je svaki roditelj presrećan kada ima kćerku koja još u najmlađem uzrastu želi da postane sportista, pogotovo ako u zemlji u kojoj je fudbal jedan od nacionalnih sportova nakon jedne takve kampanje još izrazi želju da postane fudbalerka. Sport treba da bude ona najzdravija baza i najmasovniji regrutni centar naše nacije u svakom smislu te reči. Da, baš regrutni centar…Da, apsolutno se slažem sa sloganom da je fudbal za sve. Da, apsolutno se slažem sa tim da je fudbal i za devojčice, jer sam ga i sama za svojih 26 godina života igrala 21, ali…Da, ali uvek postoji neko ali, a to moje ali kaže, da kao majka u ovom trenutku nikada, pa ni mrtva ne bi dozvolila da moja kćerka igra fudbal! Pitate me zašto?! Zato što ja za razliku od tih roditelja budućih malih fudbalerki znam istinu. Tešku, gorku i bolnu istinu, koju licemeri, manipulatori i najgori lažovi, pod imenom promotera i predstavnika ženskog fudbala skrivaju od njih, jer je to istina o kojoj niko ne sme javno da priča, zato što je ona bolna, ponižavajuća i poražavajuća. Ta istina i oni koji je zarad bolesnih ambicija i ličnih materijalnih interesa skrivaju, su ono zbog čega sam u zenitu svoje sportske karijere, kada sam u svom matičnom klubu ostala jedna jedina, kao državna reprezentativka u fudbalu i u futsalu i kao apsolutna rekorderka po broju odigranih utakmica u istoriji Crvene zvezde zauvek napustila taj isti fudbal i odlučila da postanem majka, a ne nešto drugo.Da, apsolutno podržavam rodnu ravnopravnost i tu nemam dileme. Kao građanka koja ceni i poštuje svoju zemlju i njeno rukovodstvo apsolutno podržavam svaki vid ljudskih prava i sloboda, samim tim i kao žena sportista apsolutno podržavam pravo na slobodu pri izboru seksualnog opredeljenja, bez obzira što sam u svom sportsko-fudbalskom okruženju uvek bila u apsolutnoj manjini. Kao žena, kao majka, kao vernica i pravoslavna Srpkinja vaspitana sam i odgojena u porodici gde su porodica i porodične vrednosti svetinja, gde se vekovima unazad znalo ko je otac, a ko je majka. Na potpuno identičan način vaspitavaću kako svoga prvorođenog sina Đorđa, tako i svako naredno dete koje ću roditi za sebe, za svoju porodicu, za našu Srbiju, jer kako podržavam svačije pravo izbora, tako očekujem da se u zemlji u kojoj sam rođena poštuje i moje pravo izbora, bez obzira na zahteve i uslove svetskih moćnika i gospodara kako naših opredeljenja, tako i naših života.Svoje saigračice sam uvek bezrezervno cenila i poštovala, kako na sportskom terenu, tako i izvan njega. Delila sam ih isključivo i jedino na dobre i loše ljude, a sa njima sam delila apsolutno sve, provodile smo dnevno 24 časa, živeći sa njima proživljavala sam ogromnim delom i njihove živote. Podržavala sam ih u svemu, pa i u njihovim izborima. Bilo je tu mnogo lepih trenutaka, ali i mnogo onih koji su na mene kao devojčicu ostavili strašne i neizbrisive traume. Posmatrala sam svojim očima i bila svedok mnogobrojnih kako voljnih ljubavi, tako i klasičnog zlostavljanja i nasilja, koje se u našem zakonodavstvu kada su za razliku od dve žene u pitanju odnosi muškarca i žene svodi pod silovanje. Da, bila sam zlostavljana na najgori mogući način! Da, bila sam i sama...! Između nas nije bilo nikakvih tajnih, mi smo znale sve, baš sve, ali…veoma malo, ili gotovo ništa od toga što smo mi znale, nisu znali naši roditelji, a i oni koji su eventualno znali, ili naslućivali, umesto suočavanja sa realnošću i istinom, skrivali su to od samih sebe, verovali su da će na taj način sakriti i od drugih.Da, borila sam se, borim se i do groba ću se boriti za svaki sport, posebno za ženski fudbal, ali bez apsolutne istine koju treba da zna svaki roditelj veoma brzo ženski sport neće postojati, a samim tim ni ženski fudbal, jer bez budućih majki, koje bi trebale da rađaju neke nove sinove i kćeri, ne da neće imati ko da igra taj isti fudbal i brani Srbiju, već Srbija više neće postojati. Ako već svakodnevno pričamo o frapantnom padu nataliteta i beloj kugi, za razliku od bogatih i mnogljudnih zemalja, koje o svemu tome pričaju javno i transparentno, Srbija je i suviše mala da bi sebi i svima nama dozvolila takvu vrstu neistine i laži. Moja vrata su nalik mome srcu uvek bila i ostala širom otvorena za svako dete, za svaku devojčicu, bez obzira na njenu veroispovest, boju kože i seksualno opredeljenje, za svakog roditelja, za sve novinare i sve medije, koji želi da čuje i sasluša istinu i samo istinu.Zato, koliko je fudbal za sve, pa i za devojčice, toliko je i istina za sve, pa i za roditelje budućih devojčica koje bi da igraju fudbal. Nema nikakve potrebe da se u ovom trenutku prebrojavamo, jer bi to prebrojavanje bilo porazno i katastrofalno, kako za Srbiju i ženski fudbal, tako i za sve roditelje, potrebno je samo da se pod hitno javno i transparentno pogledamo u oči i jedno drugom u lice kažemo istinu i samo istinu, jer nakon istine će apsolutno svima biti lakše. Svi, baš svi će nakon toga moći da dišu ponosniji i punih pluća, jer istina oslobađa i omogućava neprikosnoveno pravo, pravo izbora. Ako to uradimo koliko danas, prebrojavaćemo se već za godinu dana, a tada će statistika biti makar izjednačenija, ako ne i bolja, što mogu da garantujem svojim životom, jer ako je 10 do 20% devojaka koje odluče da se bave fudbalom, prirodom svoga rođenja predodređeno da budu homoseksualnog opredeljenja, ostalih 80 do 90% koje su na dobrom putu da pod trenutnim uslovima to apsolutno postanu, zasigurno nisu.Za sam kraj, jednom davno Delije su preko cele severne tribine Zvezdine i moje Marakane ispisale ogroman transparent, na koji sam ja tada bila i više nego ponosna, iskreno se nadam da su ga napisali iz srca i ubeđenja, a ne samo kao sastavni deo ikebane. Na tom transparentu je pisalo: Bebe nek se rađaju, poruka je severa, nećemo da Srbija bude zemlja...".https://www.facebook.com/jovana.stojanovic.77985/posts/4232100176850627https://twitter.com/JassTrips/status/1406691465472925701https://twitter.com/zebadonk69/status/1406923990514417664https://twitter.com/ImStevan/status/1406912984312594440https://twitter.com/ana_nesto/status/1406799566482116615https://twitter.com/oneofthetwins91/status/1406776466361171976https://twitter.com/_Hercegova_/status/1406719538222276611Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram