Vic o Bosancu, Čehu i Srbinu ili kako izgleda iza kulisa Australijan opena

Podeli:
Rod Lejver arena
Rod Lejver arena; Foto: EPA/NARENDRA SHRESTHA

Da svakog dana nema različitih papira na kojima se odbrojavaju dani na Asutralijan openu verovatno više ne bih ni znao koji je tačno. Tako u najkraćem izgleda svaki pokušaj da napravite plan za sutra.

Foto: Nova.rs

Prvi put sam na Grend slemu i nisam imao sreće da sa mnom pođe neko od iskusnijih novinara iz Srbije. Bilo je ovo kao kada učite da plivate, bace vas u bazen, objasne vam da bi trebalo da udarate rukama i da pomerate noge i to je to. Lako je, zar ne?

PROČITAJTE JOŠ

Moj dan ovde svakog jutra počinje u pola osam. Obično tada bude objavljen spisak treninga, sa satnicom i tačnim rasporedom igrača. Od 11 časova kreću mečevi, a s njima se ubrzo upada u pravi vrtlog informacije i dešavanja. Posle prva dva dana sam imao osećaj da sam potpuno isceđen (hvala i džet legu), ali onda se polako uđe u štos.

Najveće iznenađenje bio je zapravo prostor za novinare koji je ogroman, ima sigurno više od 200 računara, a svako mesto predstavlja jednu malu baznu stanicu. U mom redu je samo nas trojica, dvojica Čeha i ja. Kažu da nikada manje novinara nije bilo na jednom turniru.

Njih dvojica zaista nisu prestajali da rade (kada pogledate češku školu tenisa to i ne čudi), a povremeno bismo pomalo i popričali. Vreme za razgovor se očekivano povećavalo kako je turnir odmicao, pa sam tako dobio i predloge koje češke filmove bih trebalo da pogledam.

Ipak, zanimljivo je da smo, slučajno ili ne, smešteni u sam ugao prostorije, daleko od svih ostalih - odmah do vrata za slučaj opasnosti (sreća u, daleko bilo, eventualnoj nesreći).

Nažalost, jedini sam novinar iz Srbije koji je stigao u Australiju, ali sam upoznao dvojicu zemljaka koji žive u Melburnu. I oni su morali da mi objasne brdo stvari od nekih koje se podrazumevaju (svima osim meni izgleda), do onih koje ne bih mogao sam da otkrijem.

Rod Lejver arena
Rod Lejver arena; Foto: EPA-EFE/JAMES ROSS

U eri modernog doba nije nikakvo iznenađenje da su organizatori odlučili da naprave i "WhatsApp" grupu na kojoj smo dobijali informacije za odlazak na konferencije za medije (za koje se prijavljujemo dan ranije ili tog jutra) ili intervjue. U prvih pet dana turnira je bio potpuni haos jer se pet prostorija za konferencije, uz dodatna mesta za intervjue, na 15 mintua punila i praznila. To je značilo da je na svaka tri minuta stizala nova poruka.

Ipak, kako je došlo do promene i u organizaciji, morao sam da trčim s jednog na drugi kraj kompleksa (nekih 15, 20 minuta pešaka) jer su mi rekli da je igrač s kojim želim intervju sada tu i "da ne znaju koliko će čekati".

I tako sam nekoliko puta sa 100 kilograma odradio nenadani kardio na plus 30 stepeni.

Na kraju su već i sami naučili da kad vide prezime na "ic" odmah mi pošalju poruku da me preduhitre. Jedan momak me je podigao s ručka kako bi me obavestio da je teniserka stigla na intervju i da im je žao što mi nisu ranije javili. Kaže da čim vide neko ime koje teško izgovaraju zna da ću se pojaviti tu za 10 minuta.

Kada sam polazio u Australiju svi su mi govorili: "Ma, tamo su naši svuda". I bio sam poprilično skeptičan... Ipak, posle samo par dana samo upoznao i jednog momka iz Tuzle koji radi na ulazu u kompleks, pa tako svako jutro imam prilike da s nekim popričam na maternjem jeziku. Tu je bila i sjajna scena sa nekim momkom iz, ukoliko se ne varam, Indije s kojim sam takođe svako jutro na ulazu pričao. Dok su mi proveravali torbu dobacio je u šali: "Proveri, proveri, sigurno ima pištolje unutra". A on je samo dobacio: "Ma neka ima i granate, samo da nije rasista prema meni".

Imao sam samo laptop, punjače i adapter za najčudniju utičnicu koju ste videli i koji zaista izgleda kao granata, a to je samo navelo Indijca da prasne u smeh i da me potapše po ramenu.

A, da, ostao sam vam dužan i kraj dana nakon svog onog ludila.

Uz priliku da gledam najbolje teniske mečeve na svetu u ovom trenutku, odlazio sam i na konferencije za medije. Nakon meča Danila Medvedeva i Feliksa Ože-Alijasima konferencija je bila oko dva ujutru, pa je i Rus odlučio da se zahvali što smo ga čekali.

Posle toga pravac hotel, pa od jutra ponovo kreće dan mrmota.

BONUS VIDEO Kecmanović sa srpskim navijačima posle meča sa Sonegom

Pratite nas i na društvenim mrežama: FacebookTwitterInstagram

Komentari

Vaš komentar