Misteriozni radiosignal iz svemira ponavljao se svakih 36 minuta tokom osam dana, a onda...

Novu analizu predvodio je astronom Džošua Pričard iz australijskog CSIRO-a, koristeći podatke teleskopa Australian Square Kilometre Array Pathfinder (ASKAP), kao i dodatna posmatranja iz drugih opservatorija.

Tim je prijavio pojavu koja je neobično pravilna, snažno polarizovana i još nije povezana ni sa jednim poznatim objektom vidljivim običnim teleskopima. Nakon početnog perioda aktivnosti, izvor se, kako navode istraživači, „ugasio“.

Šta su astronomi otkrili

Prvo jasno opažanje dogodilo se tokom dugog ciklusa posmatranja 9. januara 2025. godine, kada su istraživači zabeležili 17 impulsa razmaknutih oko 2147 sekundi, odnosno približno 36 minuta.

Naknadna posmatranja potvrdila su isti ritam tokom osam dana, nakon čega je signal pao ispod nivoa detekcije.

Za sada se čini da je reč o kratkoj fazi aktivnosti, a ne o trajnom „svemirskom svetioniku“, piše portal Eco News.

ASKAP je posebno prilagođen za ovakva otkrića jer može brzo da pregleda velika područja neba. Sistem koristi 36 antena prečnika oko 12 metara, raspoređenih na udaljenosti do približno 6,5 kilometara, a zahvaljujući posebnom prijemniku može istovremeno da posmatra više delova neba. Upravo ta kombinacija brzine i širokog pregleda omogućila je otkrivanje novih vrsta neobičnih radio-signala.

Zašto je naziv važan

ASKAP J1424 otkriven je tokom projekta Evolutionary Map of the Universe (EMU), jednog od velikih programa čiji je cilj izrada detaljne radijske mape južnog neba. Cilj nije samo stvaranje atraktivnih slika, već i obrada ogromne količine podataka. EMU tim očekuje da analizira oko 70 miliona radio-signala, što povećava mogućnost pronalaska retkih i neobičnih pojava.

Takav pristup menja način na koji se danas dolazi do otkrića. Umesto dugotrajnog usmeravanja teleskopa ka jednom objektu, ovakvi projekti posmatraju ogromna područja neba, dok računarski sistemi automatski izdvajaju neobične signale. To je manje poput traganja baterijskom lampom, a više kao nadzorna kamera koja tokom cele noći beleži sve što se događa.

Objekat bez vidljivog izvora

Naknadna opažanja pokušala su da pronađu objekat vidljiv i u drugim delovima elektromagnetnog spektra, što astronomima obično pomaže u identifikaciji radio-signala. Međutim, infracrvena posmatranja teleskopom Gemini South i kamerom FLAMINGOS-2, sprovedena 21. januara 2025. godine, nisu otkrila nikakav objekat na lokaciji radio-signala. Ni stariji snimci iz prethodnih istraživanja nisu pokazali ništa.

To „nevidljivo“ stanje ima nekoliko mogućih objašnjenja. ASKAP J1424 nalazi se blizu ravni Mlečnog puta, gde međuzvezdana prašina može sakriti ili oslabiti svetlost objekata koje bi obični teleskopi inače mogli da vide. Takođe je moguće da objekat emituje veoma malo zračenja izvan radio-talasa, zbog čega ostaje neprimetan čak i ako je relativno blizu.

Retka vrsta sporog radio-signala

ASKAP J1424 pripada maloj grupi objekata poznatih kao dugoperiodični tranzijenti, odnosno izvori koji emituju radio-impulse sa razmacima od nekoliko minuta do više sati.

Prema novijim istraživanjima, do sada ih je otkriveno tek oko 12, delom zato što ih je zbog dugih razmaka između impulsa lako prevideti. Svaki novi primer pomaže astronomima da suze moguća objašnjenja ovih misterioznih pojava.

Analiza arhivskih podataka pokazala je koliko takvi objekti mogu biti skriveni. Studija objavljena u časopisu Nature 2023. godine otkrila je jedan sličan signal koji se ponavljao još od 1988. godine, ali je decenijama ostao neprimećen u starim podacima. ASKAP J1424 mogao bi biti drugačiji jer kasnija posmatranja nisu zabeležila nove impulse, ali upravo ta razlika posebno zanima naučnike.

Glavni osumnjičeni

Šta bi moglo da proizvodi impuls na svakih 36 minuta? Najčešći kandidati su kompaktni objekti, ostaci zvezda sa veoma snažnim magnetnim poljima, poput magnetara, odnosno neutronskih zvezda ekstremne magnetizacije, ili belih patuljaka, gustih ostataka zvezda sličnih Suncu.

Problem je u tome što nijedna poznata kategorija ne objašnjava u potpunosti kombinaciju sporog ritma, snažne polarizacije i privremenog gašenja signala kod ASKAP-a J1424.

Posebna pažnja usmerena je na binarne sisteme sa belim patuljcima jer oni prirodno stvaraju ritmičke cikluse. Studija iz 2025. godine opisala je povremene radio-signale iz sistema u kojem beli patuljak kruži sa manjom zvezdom, pri čemu su impulsi dolazili u istom ritmu kao i orbita sistema. Ako je ASKAP J1424 takođe binarni sistem, njegov ritam od 36 minuta mogao bi biti rezultat ponavljanih međusobnih interakcija dva objekta, a ne samo rotacije jednog tela.

Teorije se brzo razvijaju. Rad objavljen u časopisu Nature Astronomy početkom 2026. sugeriše da magnetne interakcije u pojedinim binarnim sistemima belih patuljaka mogu stvarati dugoperiodične tranzijente, pri čemu impulsi nastaju samo kada se ispune određeni uslovi. To još nije potvrđeno objašnjenje za ASKAP J1424, ali naučnicima daje konkretne modele koje mogu testirati budućim posmatranjima.

Trag polarizacije

Jedna od najzanimljivijih osobina signala jeste njegova izrazita uređenost. Studija navodi da je polarizacija gotovo stopostotna tokom celog impulsa, što znači da su radio-talasi veoma precizno usmereni, a ne nasumično raspršeni. Sličan princip koriste polarizovane sunčane naočare, samo u području vidljive svetlosti umesto radio-talasa.

Polarizacija se tokom svakog impulsa postepeno menja, prelazeći iz eliptičnog u gotovo potpuno linearni obrazac. Autori smatraju da bi se to moglo dogoditi ako signal započne „čist“, a zatim prolazi kroz naelektrisani međuzvezdani materijal koji menja njegov oblik pre dolaska na Zemlju. U tom slučaju i prostor između izvora i Zemlje postaje deo zagonetke.

Šta sledi

Sledeći korak biće strpljivo praćenje objekta uz pomoć naprednijih instrumenata. Astronomi žele da utvrde hoće li se ASKAP J1424 ponovo pojaviti i da li će njegov ritam od 36 minuta ostati stabilan ili će se menjati tokom vremena. Ako se signal ponovo aktivira, promene u vremenskim razmacima impulsa mogle bi pomoći da se utvrdi da li je reč o rotirajućem objektu ili binarnom sistemu.

Nedostatak vidljivog objekta u drugim delovima spektra ostaje još jedna velika nepoznanica. Dublja infracrvena i rendgenska posmatranja mogla bi pokazati da li objekat skriva međuzvezdana prašina ili jednostavno veoma slabo zrači izvan radio-područja.

Za sada je ASKAP J1424 stvaran, merljiv i još uvek potpuno neklasifikovan objekat.

Glavna studija objavljena je na platformi arXiv.