Zašto ne smeš da odustaneš kad ti kažu „ne može na mamograf“

Zdravlje 04. mar. 202117:13 > 17:14
Podeli:
mamografski pregled; mamograf
Foto: AMELIE-BENOIST / BSIP / BSIP / Profimedia

Preskakanje samo jednog mamografskog pregleda pre dijagnoze raka dojke može značajno povećati rizik od smrti - i to za 41 odsto, pokazuju rezultati jedne švedske studije. Uprkos tome što su zbog pandemije koronavirusa sve zdravstvene procedure usporene i odožene, morate insistirati na mamografskom pregledu, jer je prevencija od ključne važnosti za lečenje raka dojke, ukazuje specijalista radiologije dr Aleksandra Jarić.

„Mamografija predstavlja rendgensko snimanje dojki i za sada je to jedina priznata skirinig metoda u ranoj detekciji karcinoma dojke. Skrining znači da rendgenski snimamo zdravu populaciju žena – odnosno žene bez simptoma, koje nisu pacijentkinje. One dolaze na preventivne preglede sa ciljem da se otkriju neki početni stadijumi karcinoma“, objašnjava doktorka Jarić.

Ona naglašava da prevencija raka dojke ne postoji, samo rano otkrivanje – a mamografski pregled je zato veoma važan, jer putem ove metode možemo detektovati bolest u začetku, kada je lečenje najlakše.

Kada treba raditi ovaj pregled?

Evropska i američka praksa skrininga se dosta razlikuje, ukazuje dr Jarić, a Srbija je usvojila evropske protokole.

Pročitajte još:

„Kod nas u Srbiji, prihvatili smo evropski protokol, pa se mamografija radi na svake dve godine, počev od 45. godine, dok se u Americi pregled radi ženama koje pređu 40. godinu, i to svake godine“, otkriva lekarka.

U Srbiji retko kada šalju žene mlađe od 50 godina na mamografiju, što je naravno pogrešno, govori radiološknja. Zapravo ova skrining metoda nije ograničena na jednu starosnu grupu, ali postoje razlozi zašto se češće na mamograf šalju žene starije od 45.

„Ukoliko postoje indikacije, mamografski pregled se radi i pre 45. godine. Metoda može da se primenjuje u raznim životnim dobima, ali pre 40. godine, zbog toga što žene rađaju i zbog zračenja, radi se češće ultrazvučni pregled dojke“, kaže dr Jarić.

Da u praksi nije uvek kao što nalaže protokol, pokazuje i iskustvo 47-godišnje Beograđanke.

„Meni su oba roditelja imala rak, pa sam samim tim u rizičnijoj grupi. Počela sam da se interesujem za mamograf još pre 40. godine ali su mi lekari tad rekli da je rano. Onda sam na sistematskim pregledima od 40. počela da tražim uput, ali ga nisam nikad dobila. Svaki put su mi govorili da nema mesta, pokvaren je aparat, nemaju dovoljno lekara, medicinskog osoblja, previše je žena koje na toj opštini rade pregled, uvek nešto…Na kraju sam ga prvi put uradila privatno u 45. godini. Sad mi je muka kad čujem sve hvalospeve o prevenciji i tome koliko je ona važna, jer sve je mrtvo slovo na papiru, praksa je nešto sasvim drugo“, kaže za naš portal Ivana S.

Svi skrining programi koji su organizovani u svetu, organizovani su za određenu grupu žena, najčešće od 50. do 69. godine, kaže doktorka Jarić.

„Što smo stariji, to je veća mogućnost da dobijemo karcinom dojke. U toj populaciji je veći procenat mogućnosti da nađemo obolele, zato države finansiraju specijalne programe za to životno doba“.

rak dojke
Foto: Shutterstock

Koliko često se radi?

Upravo je zračenje razlog zbog kojeg se mamografija radi baš na dve godine. Ali dr Aleksandra Jarić kaže da žene ne bi trebalo da uopšte ne kontrolišu grudi u periodu između dve pregleda.

„Zbog zračenja koje se jednim delom absorbuje, pregled se radi na dve godine. Obično između te dve godine pacijentkinjama preporučimo da odu na ultrazvuk, jer za dve godine može da se javi neki karcinom – tako da je dobro da žena svake godine ode na pregled grudi. Jedne godine to treba da bude mamografija, a druge ultrazvuk“, objašnjava lekarka.

Ko nam daje uput?

„Pregledi dojki su u nadležnosti ginekologa. Prema tome, žene koje idu na redovne sistematske preglede kod ginekologa budu upućene ili na ultrazvuk ili na mamografiju. Mnogi domovi zdravlja u Srbiji su uključeni u nacionalni skrining program, dobili su opremu iz raznih donacija, što Evropske unije, što Japana. Ali, to sve zavisi od ginekologa da li će ih uputiti na pregled“, kaže dr Jarić.

Žene mogu same da zahtevaju od ginekologa ovaj pregled, a u Srbiji postoje dobri uslovi jer dosta bolnica danas ima mamograf. Međutim, u prestonici je veća svest žena o važnosti ovog pregleda, nego u unutrašnjosti.

„Svest žena u Beogradu, barem iz mog iskustva, jeste na visokom nivou. Dosta su žene osvešćene I organizovane. Što se tiče unutrašnjosti, dostupnost ovih pregleda je tim ženama bila teža. Bio je osmišljen mobilni mamograf, koji je takođe bio donacija, a nalazio se u jednom kamionu koji je putovao po Srbiji. Žene su preko lokalnih zajednica bile pozivane da dođu na preglede“, kaže dr Jarić.

Foto: Shutterstock

Srbija je bila na dobrom putu što se tiče osvešćivanja žena o značaju mamografije, ali se plaši da će se naša zemlja možda vratiti nekoliko koraka unazad, zbog širenja kovida 19.

Podsetimo, švedski naučnici su analizirali zdravstvene podatke o skoro 550.000 žena iz devet švedskih okruga koje su imale pravo na skrining raka dojke između 1992. i 2016. godine. Otkrili su da žene koje su prisustvovale pregledima imaju 50 posto manje šansi da umru od raka dojke u narednih deset godina, za razliku od onih koje nisu.

Potpuni nalazi studije objavljeni su u časopisu Radiology.

***

Bonus video:

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar