Studija pokazala da oni koji jedu meso imaju više šanse da dožive 100. nego vegani, ali postoji caka

Istraživanje je pratilo više od 5.000 odraslih osoba iz Kine, starosti 80 godina i više, koje su učestvovale u Kineskom longitudinalnom istraživanju zdravog i dugovečnog starenja, nacionalno reprezentativnoj studiji koja je započela 1998. godine. Do 2018. godine, osobe koje su se pridržavale ishrane bez mesa imale su manju verovatnoću da postanu stogodišnjaci u poređenju sa onima koji su jeli meso.

Na prvi pogled, ovo deluje kao suprotnost decenijama istraživanja koja pokazuju da je biljna ishrana korisna za zdravlje.

Vegetarijanska ishrana, na primer, dosledno se povezuje sa manjim rizikom od srčanih bolesti i moždanog udara, dijabetesa tipa 2 i gojaznosti. Te koristi delimično proizlaze iz većeg unosa vlakana i manjeg unosa zasićenih masti.

Pa, kako onda ispada da oni koji jedu meso imaju više šanse da dožive stotu? Pre donošenja bilo kakvih čvrstih zaključaka, važno je uzeti u obzir nekoliko ključnih faktora.

Potrebe organizma se menjaju sa godinama

Ova studija se fokusirala na odrasle osobe starosti 80 godina i više, čije se nutritivne potrebe značajno razlikuju od potreba mlađih ljudi. Kako starimo, fiziološke promene utiču i na količinu hrane koju unosimo i na vrste nutrijenata koje su nam potrebne. Potrošnja energije opada, dok mišićna masa, gustina kostiju i apetit često slabe. Ove promene povećavaju rizik od pothranjenosti i krhkosti organizma.

Većina dokaza o zdravstvenim koristima ishrane bez mesa potiče iz studija sprovedenih na mlađim odraslim osobama, a ne na krhkoj starijoj populaciji. Neka istraživanja ukazuju na to da starije osobe koje ne jedu meso mogu imati veći rizik od preloma kostiju zbog manjeg unosa kalcijuma i proteina, piše Science Alert.

U kasnijim godinama života, nutritivni prioriteti se menjaju. Umesto prevencije dugoročnih bolesti, fokus postaje očuvanje mišićne mase, sprečavanje gubitka telesne težine i obezbeđivanje da svaki zalogaj sadrži dovoljno hranljivih materija.

Zbog toga nalazi ove studije mogu odražavati nutritivne izazove veoma duboke starosti, a ne inherentne probleme biljnih ishrana. Važno je naglasiti da to ni na koji način ne umanjuje dobro utvrđene zdravstvene koristi biljne ishrane za mlađe i zdravije odrasle osobe.

Težina je ključni detalj

U tom kontekstu treba spomenuti i da je manja verovatnoća da dožive 100 godina među osobama koje ne jedu meso primećena samo kod ispitanika koji su bili pothranjeni ili imali nisku telesnu težinu. Takva povezanost nije uočena kod starijih osoba sa zdravom telesnom težinom.

Niska telesna težina u starijem dobu već je snažno povezana sa povećanim rizikom od krhkosti i smrtnosti. Telesna težina se, tako, pokazuje kao ključni faktor u objašnjenju ovih nalaza.

Takođe je važno imati na umu da je ovo bila opservaciona studija, što znači da pokazuje povezanost, ali ne i uzročno-posledičnu vezu. Samo zato što se dve pojave javljaju istovremeno ne znači da jedna uzrokuje drugu.

Ovi nalazi se takođe uklapaju u takozvani „paradoks gojaznosti” u starenju, prema kojem je nešto viša telesna težina često povezana sa boljim preživljavanjem u kasnijem životnom dobu.

Bolje prošli oni koji jedu ribu, jaja, mlečne proizvode

Zanimljivo je i da smanjena verovatnoća da dožive 100 godina kod osoba koje ne jedu meso nije primećena kod onih koji su u ishranu uključivali ribu, mlečne proizvode ili jaja. Ove namirnice obezbeđuju nutrijente neophodne za očuvanje mišićnog i koštanog zdravlja, uključujući visokokvalitetne proteine, vitamin B12, kalcijum i vitamin D.

Starije osobe koje su se hranile na ovaj način imale su jednaku verovatnoću da dožive 100 godina kao i osobe koje jedu meso. Istraživači su sugerisali da uključivanje umerenih količina namirnica životinjskog porekla može pomoći u sprečavanju pothranjenosti i gubitka nemasne mišićne mase u veoma starom dobu, u poređenju sa strogo biljnom ishranom.

Šta ovo znači za zdravo starenje

Umesto fokusiranja na to da li je jedna ishrana univerzalno bolja od druge, ključna poruka je da ishranu treba prilagoditi životnoj dobi. Energetske potrebe opadaju sa godinama (usled smanjene bazalne potrošnje energije), ali se potrebe za pojedinim nutrijentima povećavaju.

Starijim osobama su i dalje potrebne dovoljne količine proteina, vitamina B12, kalcijuma i vitamina D – naročito radi očuvanja mišićne mase i sprečavanja krhkosti. U starijem životnom dobu, sprečavanje pothranjenosti i gubitka telesne težine često postaje važnije od dugoročne prevencije hroničnih bolesti.

Biljne ishrane i dalje mogu biti zdrav izbor, ali mogu zahtevati pažljivo planiranje i, u nekim slučajevima, suplementaciju kako bi se obezbedila adekvatna nutritivna vrednost, naročito u kasnijim godinama.

Zaključak je da naše nutritivne potrebe u 90. godini mogu izgledati veoma drugačije nego u 50. i da bi saveti o ishrani trebalo da odražavaju te promene tokom životnog veka. Ono što vam danas odgovara možda će zahtevati prilagođavanje kako starite – i to je sasvim normalno.