Podeli
koronavirus
Foto: PEDRO PARDO / AFP / Profimedia

Umor, ubrzani rad srca, maglovito razmišljanje, trajni gubitak mirisa, trajna oštećenja srca, pluća, bubrega i mozga - spisak posledica koje na organizam ostavlja kovid 19 duži je i strašniji nego što je iko očekivao.

Naučnica Atena Akrami ima svoju neuronsku laboratoriju na “University College London” gde inače istražuju kako mozak organizuje naučene podatke. Međutim, ona se kod kuće se bori s posledicama kovida 19. Misli su joj mutne, a zglobovi i mišići bolni. Još nedavno je išla u teretanu tri puta nedeljno, a otkako joj je otkriven koronavirus njena se fizička aktivnost svodi na hodanje od kreveta do kauča, eventualno do kuhinje.

Atenini početni simptomi infekcije bili “knjiški”: temepratura i kašalj, kratki dah, bolovi u grudima, umor… Ali, ni nakon nekoliko nedelja, simptomi nisu nestali. Ona je ni na nebu ni na zemlji; niti je dovoljno bolesna da bi je poslali u bolnicu, niti je dovoljno zdrava da bi se vratila na posao, prenosi “T portal”.

Slučaj ove naučnice ilustruje zastrašujuće saznanje o listi dugotrajnih posledica koje kovid 19 ostavlja na telo. Verovatnoća da pacijent razvije trajne simptome teško je utvrditi, jer različita istraživanja prate različite ishode u različitim vremenima. Strašan podatak iz Italije pokazuje da se 87 posto hospitalizovanih pacijenta ima posledice od kovida 19 i dva meseca nakon prvih simptoma.

Podaci iz Studije simptoma koja je obradila podatke iz SAD-a, Velike Britanije i Švedske ukazuje da se sporo oporavlja između deset i petnaest posto obolelih, uključujući i neke ‘blage’ slučajeve. Kako pandemija traje tek nešto više od pola godine, niko ne zna koliko će takvi simptomi da potraju i može li kovid da izazove hronične bolesti.

U Velikoj Britaniji će biti pokrneuto opsežno istaživanje koje će 10.000 pacijenata, obolelih od koronavirusa, pratiti najmanje godinu dana, a ako bude potrebe istraživanje će se produžiti i na sledećih 25 godina, u zavisnosti od rezultata. Naučnici se nadaju da će boljem razumevanju posledica bolesti, otkrivanju rizičnih grupa i načina mogućeg lečenja.

Virus SARS-CoV-2 koristi “spike” protein na svojoj površini da se zakači za ACE2 receptore na plućima, srcu, crevima, bubrezima, krvnim žilama, živčanom sistemu… Novi koronavirus može da izazove i dramatične upalne reakcije u mozgu.

Džefri Goldberger, šef kardiologije na Univerzitetu u Majamiju, tvrdi da na osnovu iskustva sa drugim virusima naučnici mogu da predvidekakve će posledice ostaviti koronavirus na pacijente. Poput SARS-CoV-2, i neki drugi virusi, poput Epstajn-Bara, mogu da oštete srčano tkivo.

Pročitajte još:

“Imamo epidemiju teških, hroničnih bolesti koje prate kovid 19”, upozorava Majkl Marks, stručnjak za zarazne bolesti na Londonskoj školi za higijenu i tropsku medicinu.

Više lekara se plašilo da bi virus mogao da izazove trajno oštećenje pluća jer upravo to čine druga dva druga koronavirusa, odgovorna za SARS i MERS. Istraživanje je pokazalo da neki posledice osećaju i 15 godina nakon infekcije koronavirusom. Naučnici su zato očekivali da će i nakon SARS-CoV-2 da primete na tipična dugoročna oštećenja poput smanjene funkcije pluća ili smanjene sposobnosti vežbanja. Ipak, rezultati su pokazali nešto drugo.

“Kovid 19 je u pravilu blaža bolest”, tvrdi Ali Golamrezanežad, radiolog s Medicinskog fakulteta u Keku na Univerzitetu Južna Kalifornija. On je proučio stotine nalaza da bi zaključio kako novi koronavirus razara pluća manje dosledno i agresivno nego SARS. S druge strane, spsiak komplikacija povezanih s kovidom 19 stalno postaje duži.

“Iako je reč o jednom virusu, on može uzrokovati razne vrste bolesti”, kaže Akiko Ivasaki, imunolog sa Univerziteta Jejl koji takođe istražuje dugotrajne posledice na imunološki sistem.

Virus napada srce na više načina. Direktna invazija može da ošteti i uništi srčane ćelije. Jaka upala može da utiče na rad srca. Može doći do prigušenja funkcije ACE2 receptora koji pomažu u zaštiti srčanih ćelija i razgradnji angiotenzina II, hormona koji povećava krvni pritisak. Stres od borbe protiv virusa može da ubrza oslobađanje adrenalina i epinefrina, što je takođe štetno za srce.

Pročitajte još:

Krvni enzim troponin je povišen u 20 do 30 posto hospitalizovanih bolesnika sa koronom, što takođe zabrinjava. Nivo tog troponina raste u nebo tokom srčanog udara. Nekim pacijentima sa srčanim problemima izazvanim koronavirusom pomažu jednostavni tretmani lekovima za snižavanje holesterola, aspirina ili beta blokatora. Ali nisu svi te sreće.

Nepravilan rad srca otkriven je kod 78 posto obolelih koji su pregledani desetak nedelja nakon infekcije. Mnogi učesnici istaživanja prethodno su bili zdravi, navode autori studije objavljene u JAMA Cardiology. Izgleda da su puno manji rizici da će tragovi bolesti ostaviti ožiljke na plućima. Čini se da ožiljci najverovatnije prate osnovnu bolest pluća, hipertenziju, gojaznost i druga stanja. Oštećenja su vidljiva i kod ljudi koji su nedeljama bili priključeni na respiratore.

Živčani sistem je takođe u opasnosti. Teške komplikacije relativno su retke, ali nisu ograničene samo na one koje su bili jako bolesni. U časopisu Brain opisana su 43 slučaja neuroloških komplikacija, od encefalitisa do upale bele mase, komponente centralnog nervnog sistema, u mozgu i površno kičmene moždine.

Slučaj naučnice sa početka teksta nije usamljen – mnogi se osećaju loše dugo, bez obzira na dobre nalaze. Neurolozi taj fenomen opisuju kao ‘moždanu maglu’ ili ‘zamućenost mozga’ .

Sve se češće govori o sindromu hroničnog umora, jer mnogi ovaj simptom prijavljuju kao najčešći. Mladi, zdravi i aktivni ljudi nakon infekcije osećaju dugotrajne posledice, čiji uzrok lekari pokušavaju da otkriju i izleče ih.

Područja istraživanja su ogromna, od skeniranja pluća, preko listanja po zdravstvenim kartonima do analize tretmana u akutnoj fazi bolesti i njihovog uticaja na razvoj bolesti. Koriste se i razne aplikacije putem kojih se gomilaju različiti podaci. Ali, ni njima se ne sme slepo verovati. Endru Čen, epidemiolog i doktro s Harvardove medicinske škole,  kaže da je pitanje ko se uopšte služi aplikacijama. Teško bolesne osobe sigurno ne, piše Science.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar