Podeli
Foto:Filip Krainčanić/Nova.rs/Privatna arhiva

Imunitet na koronavirus kod osoba koje su preležale infekciju u većini slučajeva neće nestati ni posle nekoliko meseci, objašnjava za Nova.rs naš biolog Željko Radulović.

Imunitet na koronavirus gubi se posle nekoliko meseci” bio je naslov članka koji je objavio “Gardijan”, a koji je naš portal preneo. Članak govori o istraživanju koje su sproveli naučnici londonskog Kings koledža nad 90 pacijenata bolnice Gaj i Sejnt Tomas – oni su merili nivo antitela u krvi onih koji su preležali koronavirus, tri meseca nakon infekcije. Zapazili su da je kod 17 odsto pacijenta nivo antitela drastično opao, što je navelo novinare “Gardijana”, kao i nas, da izvučemo zaključak da se imunitet koji osoba stekne može izgubiti, i da samim tim postoji opasnost od reinfekcije, a i ideja o kolektivnom imunitetu “pada u vodu”. Ipak, to zapravo nije tačno, na šta nam je ukazao doktor bioloških nauka Željko Radulović.

Dr Radulović, koji je docent na “Stephen F. Austin State University” u Teksasu, objasnio nam je kroz nekoliko argumenata zašto su mnogi pogrešno protumačili ovo istraživanje.

Pre svega, opadanje antitela nije neočekivano i to nije znak da imunitet na virus ne postoji. Zatim, ovo istraživanje nije reprezentativno za čitavu populaciju, a takođe i ne ruši korist koju možemo dobiti od kolektivnog imuniteta. Istraživanje takođe ne implicira da će doći do reinfekcija. Ali, krenimo od početka.

Opadanje nivoa detektabilnih antitela u krvi ne znači izgubljen imunitet

Dr Radulović pre svega objašnjava da postoje dve vrste imuniteta: nespecifični i specifični. Prvi se aktivira u trenutku infekcije i poseduje brojne mehanizme, uključujući i povišenu temperaturu, koja je znak da se vaš organizam bori sa virusom ili nekim drugim patogenom (stranim mikroorganizmom koji je ušao u naše telo i može da izazove oboljenje). Taj prvi, nespecifični odgovor imunog sistema na virus, vodi razvoju komponenti specifičnog imuniteta. Jedan od aspekata specifičnog imuniteta vodi stvaranju zaštitinih antitela. Međutim, i kada antitela “nestanu” iz krvi (što je prirodan i očekivan proces), ne možemo tvrditi da je nestao specifični imunitet, objašnjava dr Radulović.

“Nivo specifičnih antitela na određeni patogen, kao što je koronavirus, je dobar pokazatelj imuniteta. Što je veći nivo tih antitela, pretpostavlja se da je imunitet jači. Ali ne može se zaključiti na osnovu pada određenih antitela da mi gubimo imunitet. Znači, normalno je da nivo antitela nakon infekcije krene da opada, dok je u toku infekcije najviši. Posle toga, lagano opada, ali određeni nivo antitela ostaje u cirkulaciji produženi period. I ustvari taj mali broj antitela postaje ključan za borbu protiv patogena ako se infekcija desi ponovo”, govori nam profesor.

Takođe, ako pacijenti iz pomenutog istraživanja nisu imali značajan broj antitela u organizmu, koji može da se detektuje ispitivanjem, ne znači da ih nisu imali uopšte u organizmu.

“Metode kojima detektujemo antitela imaju određenu osetljivost, nisu beskonačno osetljive da mogu da detektuju veoma nizak nivo antitela”, pojašnjava biolog.

Važnost B i T ćelija za imunitet

Pored specifičnih antitela, u organizmu se stvaraju memorijske ćelije koje igraju ključnu ulogu u borbi protiv eventualne ponovne infekcije.

“Specifične B i T ćelije koje reaguju na određeni patogen, kao što je koronavirus, stvaraju se tokom prve infekcije, prilikom prvog kontakta našeg organizma sa patogenom. Nakon toga, jedan deo tih ćelija se transformiše u memorijske ćelije, i one ostaju u cirkulaciji određeni period, kako bi ukoliko ponovo dođe do infekcije sa istim patogenom, brzo reagovale i eleminisale ga”, kaže Radulović.

koronavirus
Foto: Science Photo Library / Sciencephoto / Profimedia

Istraživanje nije reprezentativno za čitavu populaciju

Ono na šta Radulović ukazuje je i da se rezultati istraživanja moraju uzeti sa velikom rezervom, jer apsolutno ne važe za širu populaciju. Pre svega, imuni odgovor je kod svakog pojedinca drugačiji, pa i nivo antitela koje neko ima.

“Nivo antitela je dobar pokazatelj imuniteta, ali svaki organizam različito reaguje, i postoje mnogi faktori koji utiču koliko dugo antitela ostaju i kakav će biti njihov nivo, ali i stanje imuniteta u celini nakon infekcije. Dosta je kompleksno i mora mnogo više istraživanja da se uradi, na većem broju pacijenata, da se uzme reprezentativan uzorak da bi izvukli neke konkretne zaključke. Ovo istraživanje je samo pokazalo da kod određenih broja pacijenata nivo antitela opada posle određenog broja nedelja ili meseci. Ja znam konkretno slučaj osobe koja je bila bolesna u decembru, i uradila je serološko istraživanje u julu. Nivo antitela je u tom slučaju bio jako visok. Znači, sve je to individualno”, govori Radulović.

Dakle, mora se uzeti u obzir na kome je, i kako je ovo istraživanje rađeno.

“Najčešće se istraživanja rade u bolnicama gde oni imaju određeni profil pacijenata sa određenom kliničkom slikom, što apsolutno nije reprezentativan uzorak. Na osnovu toga ne može da se izvede generalni zaključak”, ukazuje on.

Reinfekcije koronavirusom nisu naučno potvrđene

Strah od gubljenja imuniteta na koronu, koji je izazvalo istraživanje, potupuno je razumljiv, jer niko ne želi da ponovo oboli od kovida 19, i da u tom slučaju možda zarazi svoje najbliže. Ipak, srećom su jako male šanse da će se to dogoditi, smatra Radulović.

Pročitajte još:

“Ja još uvek nisam video potvrđenu reinfekciju, da su izneti dokazi koji pokazuju da se neko nakon par meseci se ponovo inficirao i dobio kliničku sliku kovida 19. Poznajući biologiju koronavirusa, ja bih bio veoma iznenađen ukoliko bi se neki pacijent sa razvijenim imunim sistemom razboleo dva puta od kovida 19 u roku od nekoliko meseci”, kaže on. Treba, naravno, praviti razliku između postojanja virusa u organizmu i oboljevanja od infekcije koju on izaziva, pa iako je bilo nekih medijskih izveštaja o osobama koje su navodno ponovo obolele od kovida, jasno je da reinfekcija nije dokazana. Ali, šta bi onda moglo da bude objašnjenje za takve pacijente? Radulović pojašnjava:

“Svaki patogen, uključujući i koronavirus, treba u određenom broju da uđe u organizam da bi izazvao oboljenje. Mi zovemo taj broj patogena koji izazivaju oboljenje infektivna doza. Znači, mnogo ljudi dobije koronavirus kroz disajne puteve, ali ne u tolikom broju da mogu da izazovu oboljenje. Imamo mnoge mehanizme zaštite, enzime koji degradiraju viruse, kao i brane koje pokrivaju naš respiratorni sistem. Ako virusi u malom broju uđu u organizam, oni bivaju uništeni i ne izazivaju oboljenje. Ali šta je problem? Znamo da na početku pandemije su se ispitivali kontakti – ako je neko bio pozitivan na koronavirus, svi kontakti su se upućivali na PCR test. PCR test je jako, jako osetljiva metoda: može da bude nekoliko koronavirus partikli unutar disajnih organa, i da se brisom oni uzmu, i test bude pozitivan, ali ta osoba nikad nije bila inficirana”.

Ovakve “lažno pozitivne” slučajeve treba strogo razlikovati od onih asimptomtskih.

Asimptomtski slučajevi su nešto drugo. Kod asimptomatskih slučajevima je infektivna doza postignuta, i krenulo se sa inficiranjem, odnosno virus kreće da se reprodukuje u ćelijama. Ali imuni status osobe je dosta dobar, specifični imunitet brzo reaguje i uništi virus pre nego što on stvori kliničku sliku, odnosno osoba nikada ne bude bolesna. Ali, ta osoba ipak može da prenese virus, odreženo vreme je infektivna. Sve je individualno, ali obično ove osobe ne razvijaju jak imunitet na koronavirus, već osobe sa težom kliničkom slikom, koje su se duže borile protiv virusa, imaju jači imuni odgovor koji duže traje”, objašnjava biolog.

Kolektivni imunitet je moguće rešenje za pandemiju – po mogućstvu vakcinacijom

“Imunitet krda” odnosno kolektivni imunitet je nešto o čemu se dosta govorilo od kada je izbila pandemija. To je zapravo jako bitan mehanizam, koji je najzad i moguće rešenje za borbu protiv korone. Ali, nikako prirodni kolektivni imunitet, kakav pokušava da stvori Švedska, objašnjava Radulović.

“Baš sam reagovao na jedan tekst u kojem je doktor Pelemiš rekao da kolektivni imunitet nije rešenje. Kako nije rešenje? To je nešto čemu težimo, putem vakcinacije. Ispostavilo se da je novinar, možda iz neznanja, izostavio ključnu reč u toj rečenici: „kolektivni imunitet prokuženjem nije rešenje“. Kolektivni imunitet prokuženjem je kada vi opustite sve preventivne mere, i pustite da se taj virus kroz populaciju proširi toliko da većina stanovništa prirodnim putem stekne imunitet. Nešto slično imamo u Švedskoj, ali smatram da to nije rešenje, a to je inače stav većine stručnih lica u Srbiji. Jer, na taj način dovodimo u opasnost veliki deo populacije, procenjuje se oko 10%, koja je u smrtnoj opasnosti nakon infekcije koronavirusom – zbog različtih hroničkih oboljenja, nedovoljno razvijenog imunog sistema i mnogih drugih faktora”, govori on.

Foto:EPA-EFE/DIEGO AZUBEL

Ipak, stvaranje kolektivnog imuniteta je konačni cilj kojem sve zemlje teže, ali je mnogo humanije stvoriti ga veštačkim putem – razvojem vakcine.

“Takođe i kod vakcinacije postoje kontraindikacije, odnosno ne mogu sve osobe da prime vakcinu, i one ne razvijaju imunitet kod svih osoba. Tako da, određeni deo populacije ne može da stekne imunitet vakcinacijom. Zbog toga je kolektivni imunitet važan, da one osobe koje mogu da steknu imunitet vakcinacijom, prime vakcinu, tako steknu imunitet, i ne mogu više da budu prenosioci virusa. Što je manje prenosioca u populaciji, manja je verovatnoća da one osobe koje nisu imale izbora da li hoće ili neće da prime vakcinu, dođu u kontakt sa virusom i razviju tešku kliničku sliku, što može tragično da se završi”, objašnjava biolog.

Upravo je solidarnost i briga o drugima, koji ne mogu da se zaštite ovim putem, razlog da primimo vakcinu kada bude proverena i dostupna, ukazuje Radulović.

“Ja razumem da se mnogo ljudi poziva na ustavno pravo da odlučuje da li će da primi vakcinu ili ne, ali u neku ruku kao društvo imamo neku socijalnu odgovornost za osobe koje nemaju taj izbor. Ništa nije dobro raditi prisilom, ja mislim da edukacija rešenje. Treba objasniti ljudima šta i kako funkcioniše, i verujte da će mnogo veći broj ljudi pristati na vakcinaciju bez pogovora. Moj poslednji čas sa studentima pre prekida zbog koronavirusa, uživo, je bio na temu imuniteta. Ja sam se šokirao kada sam ušao u učionicu sa preko 60 studenata, to su bile buduće mediciske sestre, i prvo pitanje koje sam postavio jeste: ukoliko se ovog trenenutka odobri vakcina protiv koronavirusa, koliko vas je spremno da primi tu vakcinu. Verujte mi, samo 10% studenata je podiglo ruku. I onda sam nastavio sa predavanjima, čitav čas je bio posvećen imunitetu. I postavio sam isto pitanje na kraju predavanja – 90% studenata je podiglo ruke. To samo pokazuje da ako se trudimo da edukujemo i prezentujemo na pravi način naučna dostignuća, mislim da nema potrebe za nikakvom prisilnom vakcinacijom, svi će rado da pristanu”, kaže profesor.

Mnogi će, nakon što ovo pročitaju, osetiti otpor i strah prema vakcini – zbog brojnih teorija zavere koje kruže internetom. Takve teorije tvrde da se iza vakcina krije veći plan za kontrolu stanovništa, putem nekakvih čipova u njima. Takve opasne informacije šire se zbog jedne proste stvari: neznanja.

“Nauka napreduje jako brzo, i ritam kojim se obrazovni programi u osnovnim i srednjim školama nije toliko brz. Ali, novije generacije stiču osnove te nauke, ali u raskoraku je ostao deo populacije u svim zemljama, naročito u Srbiji, zbog sankcija i ratova. Naučna zajednica je bila previše okrenuta sebi i komunikaciji na naučnim skupovima jedni sa drugima, i ona sada mora da se okrene ka toj populaciji”, govori Radulović.

Osim antivaksera, pojavili su se i antimaskeri – pokret koji odbija da nosi zaštitne maske. Naš naučnik objašnjava i zašto je maska ipak najbolja dostupna zaštita, jer vakcine još uvek nema.

“Maske smanjuju verovatnoću da se neko zarazi. I to svaka vrsta maski. Sve su one neka vrsta barijera koje smanjuju verovatnoću infekcije. Ono što svako mora zna je ne samo nošenje maski, već njihova pravilna upotreba. Nažalost smo gledali i od zvaničnika da drže masku na bradi, da je skidaju tokom konferencija pa stavljaju… Ne mislim da je konferencija za štampu mesto gde je mogućnost zaraze velika i možda da maska nije tada neophodna. Ali treba je nositi zbog efekta, jer ako zahtevate da stanovništvo poštuje mere, morate i vi da ih poštujete. Kada hodate, svi virusi se nakupljaju na licu, i ako masku pomerate gore-dole, vi nanosite te patogene na nju i povećavate verovatnoću da se inficirate”, kaže Radulović.

Iskustva i pouke naših stručnjaka u borbi sa koronom:

Poruka za Krizni štab

Najzad, Radulović nam je rekao da lično misli da je najbolje slušati savete stručnih lica i na taj način se orjentisati u moru neproverenih informacija koje se tiču korone. Međutim, u Srbiji već neko vreme vlada nepovrenje prema stručnjacima iz Kriznog štaba. Naučnik je imao i jednu sugestiju za sve članove štaba.

“Lako je kritikovati, to svi kažemo, i skloni smo kritici. I sam sam sklon kritici, ali se trudim da bude konstruktivna. Ako sam nešto kritikovao, trudim se da predložim rešenje za koje smatram da je bolje. Pa ako mogu neku kontruktivnu kritiku da uputim nadležnima, neka to bude malo više edukacije. Pričati kako maske pomažu, kako se širi infekcija, koje su karakteristike virusa… Objašnjavati šta je imunitet, pripremiti kratke edukativne emisije… Ne znam koliko javnost interesuje broj inficiranih i testiranih u ovom stadijumu pandemije. Ne vidim svrishodnost i informativnost tih podataka. Treba malo više pažnje posvetiti stručnim temama”, zaključuje naučnik.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar