0
Prošla je nebrojeno zračenja i operacija, od kojih dve - u trudnoći.
„Idi malo u solarijum, bez veze da goriš na suncu, eto po par minuta, samo pripremi kožu – tako su mi preporučivali dok sam radila u kozmetičkom salonu. I išla sam tri do četiri puta nedeljno po par minuta, od svoje 20. do 27. godine“, priča za Nova.rs Katarina Čočović (37) iz Valjeva.
U to vreme dok je u salonu, nakon završene medicinske škole, radila manikir i pedikir, bila je od onih devojaka koje žude za preplanulim tenom. Nije ni slutila da će joj to doneti neznani broj hirurških operacija uz odstranjivanje pojedinih organa, doživotnu terapiju jednom mesečno na Institutu za onkologiju i radiologiju, status invalidskog penzionera u 32. godini života, tri tretmana gama nožem, tronedeljni svakodnevni odlazak na iks nož.
„Zapravo sam odlazeći u solarijum i izlažući se štetnim UV zracima od 11 do 16 h obezbedila sebi maligni melanom IV stadijum“, priča Katarina kako je jedina u familiji sa djagnozom karcinoma.
Na plaži se, kako kaže, nije pržila i okretala satima, ali jeste često bila na suncu u plićaku, provodila vreme na bazenu uz ivicu vode. Kaže i da je svesna da mnogi u solarijum idu i po 20ak minuta, ali da je i ovo što je ona radila – mnogo.
Sve je počelo kada se prvi put porodila 2014.
„Nekoliko meseci posle porođaja sam primetila da mi je porastao mladež koji je otprilike na boku. Nije svrbeo, nije promenio boju, samo je postao još malo ispupčeniji nego što je inače bio. Ipak, pripisala sam to hormonima od trudnoće i kod lekara sam otišla tek kad je sin imao 10 meseci. U zdravstvenom centru u Valjevu su mi uzeli uzorak i postali na histopatološki nalaz. Dve nedelje kasnije, u oktobru 2015, stigao je rezulatat – maligni melanom III stadijum.“
Danas od svega iz tog trenutka najviše pamti osećaj nemoći – šta sad, kako dalje jer nije mnogo znala o melanomu i lečenju te bolesti.
„Iz Valjeva su me brzo prosledili na Institut za onkologiju i radiologoju u Beogradu i te 2015 sam postala njihov pacijent. Tu su mi deo oko mladeža očistili hirurškom intervencijom. Tada, a ni danas nažalost, nije postojala terapija za pacijente u trećem stadijumu melanoma koja sprečava metastaze. Samo sam išla na kontrole na tri meseca. Nažalost, bolest je prodorna i jako opasna, a ja toga nisam bila svesna tada.“
Pročitajte još:
Nakon dve godine redovnih kontrola, Katarina se posle konsultacija s lekarom, odlučila za drugu bebu.
„Sve je bilo dobro dok u sedmom mesecu nisam napipala čvorić ispod pazuha. Operisali su me tada trudnu u sedmom mesecu. Onda sam u osmom mesecu napipala još jedan čvorić. I opet su me operisali. U jednom trenutku kad smo prevodili dokumentaciju na engleski jezik, suprug, brat, snaja i ja nismo mogli da prebrojimo sve operacije koje sam imala od početka bolesti.“
Porođaj je, srećom, prošao dobro i Katarina je dobila još jednog zdravog dečaka.
„U januaru 2018. sam uradila kompletnu evaluaciju, sve neophodne skenere. Pokazali su jako malo organa na kojima nije bilo metastaza. Te 2018. sam dobila donaciju jedne farmaceutske kompanije za lečenje koje nije na listi RFZO. To je imalo vrlo malo efekta i ja sam prošla kezo nebrojeno zračenja i operacija u ovih pet godina. U međuvremenu mi je biološka terapija promenjena u imunoterapiju o tršku RFZO. Ja eto jesam na kraju dobila tu terapiju, ali i dalje nam je u udruženju za brobu protiv melanoma cilj da se ona omogući pacijentima u III stadijumu kao preventiva od metastaza, a ne samo kad se one već pojave“, kaže katarina koja se zalaže za potpunu zabranu solarijuma, ne samo za mlađe od 18 godina.
I sada ono najteže pitanje – šta kažu lekari?
„Ja sam se sa Institutom za onkologiju pozdravila. Poslali su me kući da provedem još par meseci sa porodicom jer ne postoji više ništa dostupno u Srbiji za moje lečenje. Ali ja nisam od takvog materijala da odustajem. U konsultaciji sa doktorkom našla sam moguće rešenje u Izraelu. To dosta košta, za početak oko 150.000 evra. Sada pokušavam da preko fondacije Budi human prikupim novac. Sutra će sedam dana od početka apela i nadam se da će do kraja vikenda biti prikupljeno dovoljno. Pritom, kad je određena suma već legla na račun, već smo kontaktirali lekare iz Izraela i sada očekujem njihov poziv nakon razmatranja dokumentacije.“
Do tada, Katarina ima sasvim posebnu podršku.
„Moj stariji sin je video kako su se njegovi drugari organizovali da pomognu njegovoj mami i onda je pitao mamu kako on može da pomogne. Oćutali smo tad sat vremena. Nisam znala šta da mu kažem. Onda je on s početka raspusta ispred kuće prodavao stari školski pribor i tada sam ja pravila limunadu jer je bila vrućina, pa su deca počela da je prodaju za mene. Sin je to nastavio sa mojim suprugom i tako se izrodila akcija ‚Limunada za moju mamu‘.“
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
