Šok za Trampa: Evropa odbija da učestvuje u ratu i zatvara baze za SAD

Ono što je do juče bilo nezamislivo, da evropske zemlje blokiraju američke vojne operacije, sada postaje realnost.

„Ne“ iz Evrope

Najvidljiviji primeri tog zaokreta dolaze iz nekoliko ključnih evropskih država koje su u kratkom roku povukle poteze sa jasnom političkom porukom.

Španija je zabranila korišćenje svog vazdušnog prostora i vojnih baza za operacije povezane sa ratom u Iranu. Ministarka odbrane Margarita Robles bila je izuzetno direktna, poručivši da dve države „ne mogu same odlučivati o pravilima sveta i očekivati da ih saveznici slepo prate“.

„Suočeni smo sa ratom koji je protivan međunarodnom pravu. Naš odgovor je čvrst i dosledan“, rekla je Robles, dodajući da Španija ne vidi obavezu da učestvuje u konfliktu čiji ciljevi ni posle mesec dana nisu jasno definisani. Španija se već tokom prethodnih nedelja postavila kao naajglasniji protivnik rata, a sada su i druge države krenule da je slede.

Italija je odbila da dozvoli sletanje američkih bombardera u bazu Sigonela na Siciliji, uz obrazloženje da nisu ispoštovane procedure i da operacija nije u skladu sa međunarodnim sporazumima. Posebno je značajno što je ova odluka doneta uprkos bliskim političkim odnosima između premijerke Đorđe Meloni i Donalda Trampa.

Francuska je otišla korak dalje i zabranila prelet američkim avionima koji su prevozili vojnu opremu za Izrael, čime je direktno omela logističku podršku operacijama na Bliskom istoku.

Istovremeno, Poljska je odbila zahtev Vašingtona da prebaci protivraketne sisteme Patriot u region sukoba, naglašavajući da je odbrana sopstvene teritorije i istočnog krila NATO-a apsolutni prioritet.

Ovakav niz odbijanja predstavlja presedan i signalizira da Evropa prvi put koordinisano postavlja granice američkoj politici.

Ključno pitanje

U središtu evropskog otpora nalazi se pitanje međunarodnog prava. Za razliku od ranijih intervencija, ovaj rat nije dobio odobrenje Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, niti postoji jasan pravni osnov za vojnu akciju.

Evropski lideri sve otvorenije tvrde da ne žele da učestvuju u sukobu koji ne ispunjava osnovne kriterijume legalnosti.

Stručnjaci dodatno naglašavaju da NATO saveznici nisu bili konsultovani pre početka operacija, što predstavlja ozbiljan presedan u okviru Alijanse.

„NATO je organizacija kolektivne odbrane, a ne alat za intervencije o kojima saveznici nisu ni obavešteni“, ocenjuju analitičari.

Ovakav stav sve više dobija podršku i u javnosti širom Evrope, gde raste skepticizam prema američkoj spoljnoj politici.

Tramp uzvraća

Kako evropski otpor raste, tako se zaoštrava i retorika iz Vašingtona. Donald Tramp je u više navrata oštro kritikovao saveznike, optužujući ih za nedostatak lojalnosti i upozoravajući da bi SAD mogle promeniti svoj odnos prema njihovoj bezbednosti.

„Moraćete da naučite da se borite sami za sebe“, poručio je Tramp evropskim državama, uz sugestiju da same obezbede pristup energentima iz Persijskog zaliva.

Njegove izjave otišle su i korak dalje, dovodeći u pitanje osnovnu logiku NATO saveza, pa je rekao i da ozbiljno razmatra povlačenje Amerike iz saveza. I drugi američki zvaničnici, uključujući državnog sekretara Marka Rubija, otvoreno govore o potrebi „preispitivanja“ odnosa sa saveznicima.

Poruka iz Vašingtona sve je jasnija: podrška više nije bezuslovna.

Energetska kriza dodatno komplikuje odnose

Sukob sa Iranom ne utiče samo na bezbednosnu politiku, već i na ekonomiju. Zatvaranje Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi oko 20 odsto svetske nafte i gasa, izazvalo je skok cena energenata i ozbiljnu zabrinutost u Evropi.

Evropska komisija već upozorava na moguću dugotrajnu energetsku krizu i poziva građane na štednju, uključujući rad od kuće i smanjenje putovanja.

Ova situacija dodatno pojačava tenzije između Evrope i SAD, jer mnogi evropski lideri smatraju da američka politika direktno ugrožava evropsku ekonomsku stabilnost.

Evropa traži veću samostalnost

Najnovija dešavanja ukazuju na dublju promenu, Evropa sve otvorenije teži većoj strateškoj autonomiji.

Iako SAD i dalje ostaju ključni bezbednosni partner, sve je više glasova koji upozoravaju da se Evropa ne može u potpunosti oslanjati na Vašington, posebno u svetlu nepredvidive spoljne politike.

Rat u Iranu postao je svojevrsni test te samostalnosti.

Raskol koji bi mogao da promeni Zapad

Iako jedinstvo Evrope nije potpuno, pojedine zemlje i dalje pokušavaju da balansiraju i zadrže bliske odnose sa SAD, trend je jasan: sve više država odbija da automatski prati američke poteze. Čak i bliski saveznici Vašingtona sada povlače crvene linije.

Ovaj razvoj događaja mogao bi imati dugoročne posledice po NATO i transatlantske odnose, ali i po globalni poredak.