Na našem najvećem organu, koži, skoro svaka osoba ima poneki mladež ili neku drugu promenu u vidu pegica.
„Neke od njih su zajedno sa nama od rođenja, a neke se pojavljuju tokom života“, kaže za N1 dr Danijela Babović, specijalista dermatovenerologije.
“Neretko, upravo mladeži umeju da daju osobi specifičan izgled i neku vrstu obeležja po kojima su jedinstveni, a za neke su ljudi čak i emotivno vezani”, objašnjava naša sagovornica.
Prema rečima dr Babović mladeži su benigne promene koje mogu biti u ravni kože, uglavnom pločasti, na peteljci, glatki ili hrapavi, a ljudi ih primete jer su drugačije prebojeni od ostalog dela kože.
“U većini slučajeva mladež ostaje celog života na našem telu u benignoj formaciji, blago menja oblik i raste zajedno sa nama. Kod nekih osoba, može doći do maligne alteracija mladeža u melanom. Ovaj prelazak se dešava uglavnom sporo i neprimetno pa zbog toga savetujemo redovne preglede kako bi se pod dermoskopom uočila i najmanja odstupanja”, savetuje doktorka.
Saveti dr Babović su da samo redovnim pregledom i kontinuiranim praćenjem mladeža možete biti sigurni u zdravlje svoje kože. Napretkom tehnologije uz savremene softvere koji čuvaju sve u bazi podataka kako o pacijentu tako i sve detalje o promeni omogućavaju redovano praćenje i uvid u bilo kakve izmene tokom vremena.
Pročitajte još:
„Melanom predstavlja tumor kože koji nastaje malignom transformacijom melanocita“, kaže naša sagovornica.
“Melanociti su ćelije površinskog sloja kože epiderma čija je osnovna funkcija sinteza i distribucija pigmenta melanina. Razlika u boji kože genetski je uslovljena količinom produkovanog melanina, dok mladeži (nevusi) predstavljaju nepravilnu grupaciju malanocita sa većom količinom ovog pigmenta u ćeliji”, navodi dr Babović.
Poreklo melanoma
Kako kaže dr Babović etiologija ondnosno poreklo melanoma je nepoznato. Smatra se da osobe sa svetlijim tenom, kao i osobe sa većim brojem mladeža imaju nešto veću predispoziciju za stvaranje ove tumorske promene. Veoma mali procenat je i genetski uslovljen.
„Ono na šta mi kao društvo možemo delovati je definitivno podizanje svesti o štetnim faktorima koji utiču na deobu ovih ćelija kao i samopregledu i redovnim dermoskopskim kontrolama kod dermatologa“, kaže sagovornica N1.
Dr Babović dodaje da s obzirom da povećano izlaganje UVA i UVB zracima značajno povećava procenat pojave melanoma savetuje obavezno korišćenje zaštitnog faktora tokom cele godine kao i smanjenje izlaganja suncu u pikovima sa najvišim UV indeksom tokom leta.
„Veštački UV zraci (porekla solarijuma) su takođe jedni od onih koje ubrajamo u najčešće faktore rizika za nastanak ove bolesti. Sada postoje i druge metode za postizanje tamnijeg tena koje su daleko zdravije od ovog pristupa“, savetuje ona.
“Najčešći znaci razvoja melanoma kože su promena postojećeg mladeža, nejasna granica prema okolini, neravnomerno prebojena i nepravilna površina, ulceracija na površini, vlaženje i krvarenje i pojava satelitskih čvorova u okolnoj koži. Simptomi su oskudni: svrab i retko bol u pigmentovanom tumoru ili prethodnom mladežu”, nabraja doktorka.
Dalje, dr Babivić kaže da svaka promena u veličini, obliku i boji mladeža može biti sumnjiva i neophodan je pregled dermatologa ili hirurga. Cilj je otkriti ,,tanki” melanom, odnosno koji nije proširen na dublje strukture i koji nije metastazirao ni u limfni ni u krvotokni sistem. Takav tumor se može izlečiti jednostavnom operacijom, ekscizijom kože do zdravog tkiva.
Pream rečima dr Babović procenat izlečenja mladeža nakon ranog otkrića je preko 95 odsto, a ukoliko se ove promene ne uoče na vreme ishod može biti i letalan.
“Dakle, dovoljno je da jednom godišnje uradite mapu tela, odnosno pregledate svoje mladeže. Ukoliko postoji sumljiva promena lekar će doneti odluku bilo o praćenju ili uklanjanju iste. Mislite na svoje zdravlje i pregledajte mladeže”, savetuje dr Danijela Babović.
BONUS VIDEO:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar