Portreti poslednjih burneša pričaju priču o Albankama koje su pristale da žive kao muškarci

"Burneše", "zaklete device" (Sworn Virgins) ili "virdžine", su (bile) specifična društvena pojava na Balkanu - žene koje su se pod pritiscima patrijarhata zavetovale na doživotni celibat i živele kao muškarci. Izgledale su i oblačile se kao muškarci, posvećivale teškim fizičkim poslovima, a zauzvrat dobijale sva društvena prava i slobode koje su im kao ženama bile uskraćene.

Nisu bile marginalizovane - naprotiv, često su imale veliki ugled, a, između ostalog, samo tako su mogle da postanu glava porodice i da se nađu na pozicijama tradicionalno dostupnim samo muškarcima.

Razlozi za zamenu rodnog identiteta su bili uglavnom društveni, a ne lični u savremenom smislu - nedostatak muškog naslednika u porodici, izbegavanje ugovorenog braka, zamena poginulog muškog člana porodice...

Ipak, ispovesti poslednjih albanskih burneša (danas ih ima tek nekoliko), zabeležena pre nekoliko godina zajedno s njihovim portretima, daju novu dimenziju toj priči.

Diana Rakipi Lali, 64 (Drač, Albanija)

Sa 17 godina položila je zakletvu celibata i postala burneša. Nikada nije promenila ime, ali se, kaže, nikad nije pokajala zbog svoje odluke i zadovoljna je svojim životom. Zahvalna je na velikom interesovanju koje se pokazuje prema nacionalnoj baštini i u kontaktu je sa drugim burnešama. Sve su one veoma ponosne što im albanska krv teče venama.

Hajdar Bardhi, 80 (Vičidolj, Tropaj, Albanija)

Hajdar Bardi je postala burneša kada je imala 6 godina i sama je položila zakletvu. Za nju su žene ispod muškaraca i ona mrzi sve žensko. Zato je želela da bude muškarac, čak je promenila je ime Fatima u Hajdar. Voli svoj život, da jaše konje i noći u planinama, što nije mogla da radi kao žena.

Danjola Ded Ndrepepaj, 43 (Tropaj, Albanija)

Zbog porodičnih problema odlučila je da postane burneša kada je imala 20 godina. Iako je imala 6 braće (i 3 sestre), smatra da je bilo neophodno da donese ovu odluku. Zapravo, trebalo je da studira i završi policijsku akademiju, ali stvari su se odvijale drugačije. Svoju majku voli najviše na svetu.

Lul Bibe Luka, 79 ( Fuš Arez, Albanija)

Burneša je od 24. godine. Da bi se zaštitila, stalno je nosila oružje. Kao muškarac, imala je odgovorne vodeće pozicije koje nije mogla da ima kao žena. Veoma je zadovoljna svojim načinom života, ali ga danas ne bi preporučila devojkama. Mada, više nije potrebno praviti takav izbor, vremena su se promenila.

Fatbardha Sadrija, 40 (Fuša Kroja, Albanija)

Već se osećala kao dečak i morala je da izdržava roditelje kad je postala burneša sa 14 godina. Kaže da je ranije bilo mnogo razlika između muškaraca i žena, danas ih više nema. Zato ne bi preporučila ovaj način života devojčicama. Nada se da će mlada generacija hodati uspravno uzdignute glave, živeti dobar život i održavati visok moral.

Mira Lasgi, 75 (Rugova, Kosovo)

Otkad zna za sebe, bila je burneša. Zakletvu je položila sama, jer je želela da bude muškarac. Kao dete je imala nadimak Kajtaz. Živi srećnim životom i ne žali što je burneša. Voli svoj život u planinama i zvona ovaca. Kaže da su burneše veoma poštovane u društvu i drago joj je što je svet zainteresovan da čuje njihovu priču. Nada se da će mladi brinuti o svojoj zemlji i jedni o drugima.

Ilmie Lika, 39 (Burel, Albanija)

Imala je 10 godina kada je odlučila da postane burneša i sama je položila zakletvu. Volela je da živi svoj život kao dečak, jaše konje i prenoći u planinama. Ženama to nije bilo dozvoljeno. Ne kaje se ni zbog čega, kaže da je ovo zaista bio njen lični izbor.