"Kad ona uđe na vrata, svi gledaju u nju": Neverovatan talenat i tragičan kraj naše muzičke zvezde

Margita Magi Stefanović rođena je 1. aprila 1959. godine u Beogradu. Bila je izuzetno talentovana klasična pijanistkinja. Srednju muzičku školu završila je sa Ivom Pogorelićem i uz njega bila najzapaženija u klasi, a bila je u najužem krugu najtalentovanijih učenika te generacije.

Iako je dobila poziv da nastavi školovanje u Moskvi na prestižnom konzervatorijumu, to joj majka nije dozvolila, pa je umesto toga upisala i završila Arhitektonski fakultet u Beogradu, gde je takođe važila za izuzetnog studenta.

Prekretnicu u njenom životu predstavlja susret s beogradskom rok scenom početkom osamdesetih. Nakon što je prisustvovala koncertu tada tek formiranog benda Katarina II krajem 1982. godine, prihvatila je poziv da postane njihov član. Ubrzo se ista grupa preimenovala u Ekatarina Velika (EKV) — jedan od najuticajnijih rok sastava bivše Jugoslavije, koji je ostavio dubok trag u regionalnoj muzici.

Magi je bila prva i dugo vremena jedina rok klavijaturistkinja tadašnje domaće scene. U periodu sa EKV‑om, učestvovala je na sedam studijskih albuma i brojnim koncertima, ostavljajući neizbrisiv doprinos zvuku i energiji benda.

Posle raspada te grupe, nakon smrti frontmena Milana Mladenovića 1994. godine, Margita je osnovala grupu Kurajberi, koja je uglavnom izvodila obrade i gostovala na albumima drugih rok sastava, a 1995. je formirala bend EQV i objavila album Ti si sav moj bol, inspirisan poznatom kompozicijom Ekatarine Velike.

Njeno poslednje muzičko angažovanje bilo je komponovanje muzike za pozorišnu predstavu "Kaput mrtvog čoveka" iz 2002. godine.

Glumac Svetozar Cvetković bio je veoma blizak sa njom, a jednom prilikom je iskreno govorio o Magi.

"Margita i ja smo bili jako bliski. Upoznao sam je kada sam ja imao 18, a ona 17 godina. Ona je svojom pojavom nosila nešto što niko nije nosio sa sobom. Nosila je jednu superiornu inteligenciju i praktično je od tada, do kraja njenog života bila deo mog života i deo saznanja o tome kako jedan veliki talenat, jedan veliki um, može potpuno da se uruši pod dejstvom sredine i jake hemije. Neverovatno je kako droga može da sruši upravo tu inteligenciju, taj majndset i njenu spoljašnost koja je izgledala fascinantno svakome sa kim je ona došla u dodir. Ona je bila jedan od najboljih učenika muzičke škole, zajedno sa Ivom Pogoralićem, dobila je poziv da nastavi svoje školovanje u Moskvi, ali njena majka to nije dozvolila. Njen otac je bio čuveni reditelj Slavoljub Stefanović Ravasi, ne da optužujem njenu majku, ali ona je bila baš ono što se zove stroga majka. Sve ono čega bi se Margita dohvatila, to je imalo poseban pečat i to se videlo na tim njihovim pločama EKV-a. Ona je završila i arhitekturu i bila jedan od najboljih studenata, opet je usledio jedan od poziva da ode u Japan, ona nije otišla u Japan, dobila je jednu od najboljih nagrada u Japanu, ali je ostala tu gde je, napravila sa svojim drugarima to što je napravila, ostavila najbolje moguće tragove muzike 80-ih godina, koja postoji i danas, ali je ta tragična sudbina gotovo svih članova, iz različitih razloga, nju dočekala kada ih je skoro sve iz te prve postave ispratila. Njen tragičan kraj je zaista nešto što bi moglo samo na filmu da se opiše, a da ne bude previše neprijatno ukoliko to čovek ovako radi. Ja sam u svemu što sam radio pokušao da saznam nešto što se zove istina, što jesam saznao, što je bilo jako teško i bolno, sa jedne strane, sa druge strane sam pokušavao da taj njen život ne ode totalno strmoglavo dole, ali u tome nisam uspevao", rekao je Svetozar.

Ispričao je i kako je saznao da je Margita zavisna od heroina.

"Saznao sam za heroin tako što je ona to meni rekla. To se ne govori, ali to je neprijatan trenutak, ako pogledate snimke njene na Jutjubu, videćete kako ona svira, da su joj rukavi uvek gotovo preko prstiju. Ona je meni u jednom trenutku pokazala šake i pokazala mi tri bukvalno štepa kao sa mašine za šivenje. To mi je i sada neprijatno da govorim, ali to je upozoravajuća činjenica, jer nešto što sam najlepše u životu doživeo, što se tiče bilo koje osobe sa kojom sam bio blizak, se potpuno urušilo sa tim štepovima, koji nisu postojali samo na šakama, nego su postojali i na njenim stopalima i tome se nije video kraj zapravo. Znam da će mnogi njeni vršnjaci, koji su danas živi, biti jako ljuti zbog toga što sam ovo ispričao, ali mislim da je to upozoravajuće i da mora da bude otrežnjujuće i da je to nešto što i danas najviše preti svim tim generacijama, koje iz adolescencije prelaze u period svojih stvarnih života i svoje stvarene budućnosti. Mislim da budućnost sa drogom ne postoji", istakao je on.

Svetozar Cvetković je kazao i kako je saznao da Margite više nema.

"Igrao sam u predstavi 'Tajna crne ruke' i došao sam posle predstave u garderobu, kolega mi je rekao: 'Cvele, bila je jedna devojka i ostavila je ovu cedulju za tebe'. Ja sam otvorio tu cedulju, a na njoj je pisalo: 'Magi je umrla' i to je bio moj susret sa tim, ali moram da kažem najtragičnije osećanje koje sam imao u tome je to da je meni u tom trenutku laknulo, jer sam sve vreme saosećao i osećao težinu tog života i načina života kako se odvijao. Ona je bila iz jedne umetničke porodice, jedne slobodarske porodice, kreativne porodice, iz jednog stana koji je bio 50 kvadrata u kojem je više od trećine tog stana zahvatao koncertni klavir. Znači, iz svega toga je ona završila u jednoj garaži u Borči i odatle na Infektivnoj klinici u Beogradu i u Domu za stare, gde je prosto nestala. To je najtragičnija sudbina sa kojom sam se ja susreo i sa kojom sam bio jako blizak sve te godine", rekao je glumac u emsiji "Šta sam tebi i ko sam sebi", prenosi "Blic".

Takođe, otvoreno je o Margiti govorio i muzičar Ivan Fece Firči:

"Drugačija u velikoj meri, to je teško da opišeš kako je bila specifična. Ona sad ovde da uđe na vrata, svi bi gledali u nju. Nisi mogao da je izbegneš. Nešto je ona zračila drugačije, njen glas, način govora... Pogledajte njene snimke", kazao je Firči.

Magi je poslednje godine života provela u izuzetno teškim uslovima — godinama se borila sa zavisnošću od heroina, sve je prodala kako bi podmirila poroke i na kraju je živela u improvizovanoj garaži u beogradskom naselju Borča, a potom u Centru za smeštaj beskućnika. 

Margita Stefanović umrla je 18. septembra 2002. godine u Beogradu sa samo 43 godine, na Infektivnoj klinici, od posledica HIV‑a koji je stekla kroz intravenozno korišćenje narkotika. 

Iako se njen život završio tragično, njena muzika i umetnički trag ostaju trajna inspiracija za generacije muzičara i obožavalaca širom regiona.