Rat stigao do Baltika: Dronovi nad Finskom, ruske luke gore, flota u zastoju

Talas ukrajinskih napada dronovima pogodio je ključne ruske luke u Finskom zalivu – pre svega Ust-Lugu i Primorsk – što je dovelo do ozbiljnih oštećenja infrastrukture i gotovo potpunog zastoja u pomorskom saobraćaju.

Stanovnici pograničnih područja već osećaju ratnu atmosferu. „Kada vetar duva sa istoka, noću se čuju borbeni avioni, a danju vidimo crni dim sa ruske strane“, rekao je Harri Oli iz finskog mesta Virolahti, udaljenog svega pedesetak kilometara od luke Primorsk, piše Index.hr.

Prema dostupnim podacima, u napadima je učestvovalo najmanje 2.500 ukrajinskih dronova. Satelitski snimci i fotografije potvrđuju velika razaranja u lukama, zbog čega je promet ili potpuno obustavljen ili značajno smanjen. Posledice su vidljive i na globalnom tržištu – ruski izvoz nafte opao je za najmanje 40 odsto, dok su pogođene i isporuke uglja, žitarica i đubriva.

Situacija dodatno komplikuje bezbednosni rizik za susedne zemlje. Finske vlasti su saopštile da su na njihovoj teritoriji pronađena tri ukrajinska drona, dok se za četvrtim još traga. Tokom napada, jedna bespilotna letelica pogodila je elektranu u Estoniji, dok se druga srušila u Letoniji.

Ukrajina se zbog ovih incidenata zvanično izvinila, ali je ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha izneo tvrdnju da Rusija namerno preusmerava dronove ka teritorijama drugih država. Finski stručnjaci, međutim, sumnjaju u tu verziju. Mikko Hiponen, direktor istraživanja u kompaniji Sensofusion, istakao je da je takvo upravljanje dronovima u praksi veoma teško izvodljivo, iako je teoretski moguće.

Finski premijer Peteri Orpo pokušao je da umiri građane, ali je priznao ozbiljnost situacije: „Rat se približio našim granicama. Spremni smo i niko ne treba da se plaši i brine. Ali moram iskreno reći da nema zemlje koja može zaustaviti baš sve dronove. Tehnologija dronova razvija se neverovatnom brzinom.“

Podaci pokazuju i ograničene kapacitete odbrane – od tri potvrđena drona, finska vojska je uspela da detektuje samo jedan. Ostali su pronađeni tek nakon prijava građana ili graničnih službi. Mediji ironično primećuju da građani dobijaju upozorenja o divljim životinjama na putevima, ali ne i o dronovima koji padaju oko njih.

Istovremeno, u Finskom zalivu gomilaju se tankeri i teretni brodovi koji čekaju na ukrcaj. Umesto uobičajenih desetak, sada ih je najmanje pedeset, uglavnom na neslužbenim sidrištima ispred oštećenih luka. Reč je uglavnom o tzv. „floti u senci“ – brodovima pod sankcijama, sa nejasnim vlasništvom i slabim osiguranjem.

Ova situacija nosi i ozbiljan ekološki rizik. „Ovakve situacije nisu poželjne, jer raste opasnost od raznih nesreća. Što ih je više takvih brodova na jednom području, to je veći rizik“, upozorio je Magnus Vinberg iz Pomorske škole u Turkuu.

Ipak, postoje i određene olakšavajuće okolnosti. Kako navodi Ilja Iljin iz finske Obalske straže, tankeri su za sada prazni i tek čekaju da preuzmu naftu: „Jedino što trenutačno imaju u svojim tankovima su ulje za podmazivanje i pogonsko gorivo.“

I dalje je neizvesno koliko će trajati sanacija oštećenih luka. U njima se inače utovaruje oko 40 odsto ruske nafte za izvoz, a trenutni zastoj predstavlja ozbiljan udarac za rusku ekonomiju. Uz to, postoji velika verovatnoća novih napada dronovima.

Dodatni pritisak dolazi i sa globalnog tržišta – zbog rata na Bliskom istoku, cena nafte je visoka, pa Rusija pokušava što pre da obnovi izvoz. U toj žurbi, upozoravaju stručnjaci, postoji opasnost da će se koristiti i oštećena infrastruktura, što bi moglo dovesti do izlivanja nafte i ekološke katastrofe u Baltičkom moru.