Raketa Artemis II poletela sa ljudima ka Mesecu: Snimak koji gleda ceo svet

Misija Artemis II uspešno je lansirana iz Svemirskog centra Kenedi na Floridi u večernjim satima po srednjoevropskom vremenu, čime je započeto prvo takvo putovanje još od ere programa Apolo. U trenutku kada su se zatvorila vrata kapsule Orion i završene poslednje tehničke provere, sve je bilo spremno za jedan od najvažnijih događaja savremene svemirske istorije.

Nakon višednevnih priprema i rešavanja tehničkih izazova, uključujući proveru sistema za prekid leta i anomaliju sa baterijom, NASA-in tim dao je konačno odobrenje za lansiranje. Ubrzo potom, snažni motori rakete Space Launch System pokrenuli su letelicu ka orbiti, uz ogroman potisak koji je doslovno „odlepio“ konstrukciju sa lansirne platforme.

U prvim sekundama činilo se kao da se masivna raketa sporo odvaja od Zemlje, ali već ubrzo je probila zvučni zid i prošla kroz kritičnu fazu maksimalnog aerodinamičkog opterećenja, poznatu kao Max-Q. Upravo taj trenutak, koji predstavlja jednu od najrizičnijih faza lansiranja, dočekan je sa velikim uzbuđenjem u kontrolnom centru.

Dok je Orion kapsula dostizala brzinu potrebnu za ulazak u orbitu, astronauti su odmah započeli prve zadatke proveru sistema i procenu kako je letelica reagovala na ekstremna ubrzanja. Sledeći korak bio je aktiviranje solarnih panela, ključnih za snabdevanje energijom tokom celog putovanja.

Na ovom istorijskom letu nalazi se četvoročlana posada: komandant Rid Vizmən, pilot Viktor Glouver, kao i specijalisti misije Kristina Koč i Džeremi Hensen iz Kanadske svemirske agencije. Njihova uloga prevazilazi tehnički aspekt – ova misija nosi i snažnu simboliku, jer uključuje prvu ženu, prvog Afroamerikanca i prvog Kanađanina koji će leteti izvan niske Zemljine orbite.

Sama misija traje deset dana i podrazumeva obilazak Meseca bez sletanja. Planirano je da astronauti dosegnu udaljenost veću od 400.000 kilometara od Zemlje, čime će nadmašiti granice koje su postavili astronauti programa Apolo.

Ciljevi su višestruki: testiranje sistema za životnu podršku, praćenje fizioloških reakcija posade na duboki svemir, kao i provera izdržljivosti kapsule Orion prilikom povratka kroz atmosferu, kada temperature dostižu ekstremne vrednosti.

Poseban fokus biće i na naučnim eksperimentima. Posada će analizirati uticaj svemirske radijacije, koristiti biološke senzore za praćenje promena na ćelijskom nivou, ali i testirati opremu koja će biti ključna za buduće misije sa sletanjem na Mesec. Takođe, planirano je detaljno snimanje južnog pola Meseca – oblasti koja se smatra glavnim kandidatom za naredno ljudsko iskrcavanje.

Meteorološki uslovi uoči lansiranja bili su gotovo idealni, uz minimalan rizik od nepovoljnih promena vremena. Time je dodatno smanjena neizvesnost koja često prati ovakve operacije.

Artemis II nije samo tehnološki poduhvat ona predstavlja prekretnicu. Poslednji put kada je čovek bio u blizini Meseca bilo je 1972. godine. Danas, više od 50 godina kasnije, ova misija otvara novo poglavlje u istraživanju svemira i postavlja temelje za trajno prisustvo ljudi van Zemlje, uključujući i ambiciozne planove za misije ka Marsu.