Kako u Srbiji informacije o koroni postaju teorije zavere

Zdravlje 31. jan. 202120:55 > 21:55
Podeli:
Vesti
Foto: SCNG / Zuma Press / Profimedia

Kako se ljudi u Srbiji nose sa neusaglašenim informacijama o koronavirusu koje im se plasiraju? Da li se kontradiktornosti prelivaju i na naša uverenja? Na ta pitanja su pokušali da odgovore na katedri za socijalnu psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Vanredna profesorka na katedri za socijalnu psihologiju Iris Žeželj i njena studentkinja Marija Petrović su sprovele istraživanje u kom je učestvovalo 290 ispitanika. Oni su ocenjivali tvrdnje o koroni kao istinite ili neistinite.

Da biste shvatili o kakvim tvrdnjama se radi, navešćemo ih nekoliko, koje idu u parovima.

1. Testovi namešteni unapred da očitavaju pozitivne rezultate

2. Zvaničnici znaju da je broj obolelih od koronavirusa višestruko veći nego što se objavljuje u medijima, ali te brojeve namerno kriju od javnosti.

Ovde je 10 odsto anketiranih ocenilo obe tvrdnje u paru kao istinite, odnosno misle i da su testovi unapred namešteni, ali i da je stvarni broj obolelih višestruko veći.

1. Sasvim je jasno da maske nemaju nikakvog efekta po zdravlje, a da nam se nameću da bi se zaradilo od njihove prodaje.

2. Nošenje maski znači udisanje ugljen dioksida, a to oštećuje pluća – više posla za farmaceutsku industriju!

Petina ispitanika veruju da maske nemaju nikakvog efekta po zdravlje, ali i da istovremeno oštećuju pluća.

Zašto ljudi veruju u kontradiktorne informacije?

„Oprečna uverenja o kovidu nisu nešto što je retko ni nešto što srećemo samo na marginama društva, niti na kraju krajeva nešto što treba osuđivati, već se čini da je ljudima teško da razluče šta je istina“, kažu naše sagovornice koje dodaju da su i istraživanja pre pandemije pokazivala da ljudi mogu da veruju u oprečne teorije o istom događaju.

Pročitajte još:

Ono što pandemija jeste donela i promenila, naročito na samom početku, jeste to da su ljudi bili suočeni sa velikom nepoznanicom i da je postojala i i dalje postoji velika neizvesnost sa kojom je teško pomiriti se.

Kada imamo takvu situaciju, imamo i snažnu potrebu ljudi da razreše tu nesigurnost i da sebi objasne situaciju u kojoj su se našli. U toj potrazi za objašnjenjima, ljudi su mogli da naiđu na ogroman broj različitih informacija i teorija o pandemiji i virusu, koje su međusobno često neusaglašene.

„Rezultati su pokazali da zaista postoji sklonost da se veruje u oprečne informacije o istoj stvari, te da kod jednog manjeg, ali značajnog broja ljudi dolazi do usvajanja uverenja o kovidu i pandemiji koja međusobno nisu usaglašena. Do toga može dolaziti upravo jer ljudi sebi žele da opravdaju i objasne neke stvari. Ljudima je teško da se pomire sa tim da njihova svakodnevica mora da se promeni i kako to sad odjednom moramo da nosimo maske i kako sada kada nosimo maske, opet i dalje imamo virus, i onda ljudi traže relativno jednostavna i gotova objašnjenja, čak iako su ona međusobno neusaglašena“, kaže Marija Petrović.

U teorije zavere ne veruju samo manje inteligentni

I iako smo skloni da po inerciji verovanje u teorije zavere pripišemo manjoj inteligenciji pojedinaca, one su postale deo svakodnevice i istraživanja pokazuju da većina ljudi veruje u bar jednu teoriju zavere. Slično je i sa sklonošću da se usvoje kontradiktorna uverenja – ovo istraživanje pokazuje da ona jesu prisutna kod značajnog broja ljudi, koji ne možemo olako da otpišemo.

„Treba uzeti u obzir i da je značajan broj ovih tvrdnji koje smo mi koristile u istraživanju potekao od ljudi koji jesu eksperti u nekim oblastima, ali se predstavljaju kao eksperti za praktično sve, iako na primer o virusologiji ili epidemiologiji znaju koliko i laici. Kada oni iz pozicije autoriteta ljudima plasiraju neutemeljene teorije, koje su još i oprečne, to može biti posebno problematično i dovesti do toga da ljudi formiraju uverenja koja su međusobno oprečna jer im se to plasira“ zaključuju naše sagovornice.

*

Bonus video:

 

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar