INTERVJU Jovan Rajić: Dačić je nekoliko puta želeo da ode, ali kad ste član mafije šef odlučuje da li će vas pustiti

Može li vlast da zatvori slučaj "Senjak" na način kako inače zatvara sve velike afere?

Na primeru nadstrešnice pokazalo se da ovoj vlasti više ne uspeva da od javnosti sakrije važne informacije iz istrage i da je istina kao voda - uvek pronađe svoj put, naročito u eri društvenih mreža i brzog protoka i razmene informacija. „Curi“ na sve strane, iz tužilaštva, policije, državnih institucija... Ta situacija je od tragedije u Novom Sadu samo još izraženija i sa svakom sledećom aferom, to „informisanje“ javnosti sve je potpunije, izraženije i brže, a smatram da će se to samo intenzivirati kako vreme bude prolazilo, a ova vlast slabila, što je nezadrživ trend. Sve više ljudi će biti spremno da govori, kako bi se blagovremeno svrstalo na „ovu“ stranu. Nažalost, ono što ovom kriminalnom režimu i dalje uspeva, jeste da se od odgovornosti amnestiraju ljudi iz najužeg rukovodstva organizovane kriminalne grupe, poput Vesića, Momirovića, Selakovića, kao i Siniše Malog, koji je višestruki povratnik, terminologijom krivično-procesnog prava.

S tim u vezi, smatram da ćemo, ne zaslugom, već uprkos ovoj vlasti, istinu i okolnosti pod kojima se ovo ubistvo dogodilo, u manjoj ili većoj meri dokučiti. Drugo je pitanje da li će odgovarati svi oni koji su u ovo umešani i da li će biti adekvatno kažnjeni.

Kako objašnjavate ponašanje Ivice Dačića i direktora policije Dragana Vasiljevića koji odbijaju da preuzmu odgovornost zbog uloge Veselina Milića u ovom slučaju?

diTa odluka nije na njima, to je potpuno jasno. Dačić je već nekoliko puta želeo da ode sa svoje funkcije - praktično smo svi bili svedoci njegovog javnog vapaja da mu se pomogne, da je bolestan, da se zasitio, da je potrošen.. Međutim, kada ste član mafije, ne birate vi kada ćete da izađete, nego to činite kada vas šef eventualno pusti, a male su šanse da će vas ikada pustiti. E sad, ako probate da izađete iz Koza Nostre, vas ubiju, a u slučaju mafije koju vode braća Vučić, izvuku vam neku aferu, poput „koferčeta“, pa vi onda objašnjavajte Vučićevom tužilaštvu i policiji da li ste krivi ili niste. Na stranu što bi o Dačićevim nedelima mogao da se napiše roman u tri toma, pa tužilaštvo ne bi ni moralo da bude naročito kreativno kako bi mu nešto našlo. S obzirom da ne verujem da bi se Dačić, sa svojim životnim navikama, lako navikao na zatvor, logično je da mu je izbor vrlo sužen, a odluka jednostavna - ostaje do kraja ili makar dok ga SPS ne zameni za mlađi model. Vasiljevića ne bih posebno komentarisao. Njegova pojava i ono što izgovara, komentar je za sebe. On je pajac, marioneta, ništa...

Da li je Milić Vučićev ili Dačićev kadar i kako komentarišete izjavu ministra policije da je on kadar Demokratske stranke?

Kao prebacivanje odgovornosti i još jednu političku igru koja vređa inteligenciju. 15 godina nakon što DS ne vrši bilo kakvu vlast u Srbiji, a pri čemu je vlast pre toga vršio upravo sa njegovim SPS-om, on sada sugeriše da je na njima odgovornost za uzdizanje državnog službenika koji je sa platom od 170 hiljada dinara stekao dva stana vrednosti od preko milion evra i koji u svom vlasništvu ima satove od kojih svaki vredi toliko da prosečan građanin Srbije mora 10 godina da radi da bi ga kupio.

Sve i da jeste tako, šta o njemu kao Ministru policije govori to da, evo već 15 godina koliko je u koaliciji sa SNS-om, nije video šta radi ovaj pošteni čovek, pa su ga tako ne znajući uzdigli do, de facto, najjače policijske funkcije u državi. To je toliko glupa i neodrživa teza, da je ne vredi ni komentarisati. Rekao bih da je to i amoralno, ali Dačić i moral u istoj rečenici ne idu.

Šta mislite, zbog čega se čekalo gotovo dva dana pre nego što je javnost saznala za ubistvo na Senjaku?

Namera je očigledno bila da se sakrije umešanost visokih policijskih zvaničnika i ljudi bliskih režimu u ovaj zločin. Ako se prisetite, prvu vest smo imali na portalu RTS-a gde su objavljeni inicijali ubijenog i uhapšenih, ali je to predstavljeno kao najobičniji kriminalni obračun, a ne kao sukob dva najmoćnija klana na Balkanu, koji se dogodio u restoranu koji se povezuje sa predsednikovim bratom, a u kome je glavni akter načelnik beogradske policije. Ubeđen sam da bi se sve zataškalo i da ništa od ovoga ne bismo ni saznali, da se u priču nije uključio faktor „Medeni“. Sada je namera vlasti da se hiperprodukcijom informacija javnost zbuni. Više ne možemo da pohvatamo ko je sve uhapšen, zbog čega, ko je pušten. Krećemo se u romanu Agate Kristi ili u društvenoj igri „Kluedo“: udovica, konobar, načelnik policije, vlasnik restorana – ko je ubica? „Zanimajte se, građani Srbije, dok mi zametemo tragove i prikrijemo dokaze“.

Zašto se, s druge strane, duže od godinu dana čeka na raspisivanje izbora?

Zato što Vučić zna da te izbore zasigurno gubi. Čekaće se sve do datuma do koga održavanje EXPO-a ne može da bude ugroženo i dok se ne „skine“ poslednji cent provizija i ne „propere“ poslednji evro i prebaci na sigurno. Dobra vest je da u današnje vreme tog sigurnog nema i da je moguće doći do svakog pokradenog evra. Nadam se da će za to biti volje.

Zastupate studente, kako vam izgleda odnos pravosudnih institucija prema njima i kako se oni, s druge strane, drže spram istitucija?

Treba ovde razlikovati dve situacije - privođenje i eventualno zadržavanje sa jedne, i suđenje sa druge strane. Ako govorimo o ovom prvom segmentu, tu zaista ima svakakvih zloupotreba od strane policije i tužilaštva. Lišavanje slobode bez naloga (što predstavlja otmicu), neovlašćeni snimci koji se onda dostavljaju tabloidima, ispitivanje bez branioca, „nagovaranje“ na prihvatanje sporazuma o priznanju krivice, neovlašćeno zadržavanje i sl. Velika većina slučajeva i ne završi na sudu, već studenti bivaju pušteni na slobodu ili u najgorem slučaju završe sa prekršajnim prijavama. Za one koji i dođu do suda, mogu da kažem da uglavnom imaju fer tretman, u smislu poštovanja procesnih prava okrivljenih, koja su garantovana zakonom. Daleko od toga da ih neko protežira, ali elementarni uslovi za fer suđenje uglavnom su ispunjeni. Druga je stvar što se radi o takvim pravnim nonsensima i optužnicama bez ikakvog utemeljenja. Najteže je braniti, kada ne znate od čega nekoga branite i zbog čega taj neko uopšte sedi na optuženičkoj klupi, dok su lopovi i kriminalci iz vlasti na slobodi.