Podeli
štucanje
Foto: Michael Heim / Alamy / Alamy / Profimedia

Dosadna štucavica muči mnoge, javlja se neočekivano i, ako potraje, ume da pokvari dan. Osim toga, može da bude i veliki zdravstveni problem, pa je dobro znati kako je i sprečiti i lečiti.

Šta je štucanje

Štucanje je ponavljajuća, nekontrolisana kontrakcija dijafragme –mišića koji se nalazi tik ispod pluća i odvaja ih od trbuha.

Dijafragma je važna jer reguliše disanje. Kada se stegne, pluća uzimaju kiseonik, a kad se dijafragma opusti, pluća oslobađaju ugljen-dioksid, pišu na sajtu Zadovoljna.hr.

A kada se dijafragma steže i opušta van ritma, nastaje štucanje. Naime, svaki spazam dijafragme dovodi do naglog zatvaranje grkljana i glasnica. To rezultira iznenadnim naletom vazduha u pluća. Reakcija tela na to je štucanje.

Nemoguće ga je predvideti

Štucanje je nemoguće predvideti, iako sa svakim spazmom, odnosno grčem obično dođe do laganog stezanja u grudima ili grlu pre nego što nastupi prepoznatljivi zvuk štucanja. Ipak, u većini slučajeva štucanje počinje i završava se naglo, bez uočljivog razloga. Epizode obično traju samo nekoliko minuta.
Štucanje koje traje duže od 48 sati smatra se trajnim. Štucanje koje traje duže od dva meseca smatra se neizlečivim ili teško rešivim problemom.

Pročitajte još:

Uzroci

I dok među sobom često čujemo da se nekome štuca jer ga neko pominje, odnosno misli na njega, uzroci su ipak nešto drugačiji.

Tačnije, utvrđeni su brojni uzroci štucanja. Međutim, ne postoji konačna lista okidača. Štucanje često dolazi i odlazi bez očiglednog razloga.

Među mogućim uobičajenim uzrocima štucanja su:

prejedanje

jedenje začinjene hrane

konzumiranje alkohola

pijenje gaziranih pića

konzumiranje vrlo vruće ili vrlo hladne hrane

nagle promene temperature vazduha

gutanje vazduha za vreme žvakanja žvakaće gume

uzbuđenje ili emotivni stres

aerofagija (gutanje previše vazduha)

Štucanje koje traje duže od 48 sati kategorisano je prema vrsti iritansa koji je izazvao epizodu.

Uporno šrucanje uglavnom je uzrokovano povredom ili iritacijom vagusa ili freničnog nerva. Vagusni i frenični nervi kontolišu kretanje dijafragme, a na njih mogu uticati:

iritacija bubne opne koju može uzrokovati strano telo

iritacija ili bol u grlu

gušavost (povećanje štitne žlezde)

gorušica, tj. gastroezofagealni refluks (želudačna kiselina prodire u jednjak)

tumor ili cista na jednjaku.

I oštećenje centralnog nervnog sistema može da uzrokuje štucanje, kada telo može da izgubi sposobnost kontrole štucanja.

Oštećenja centralnog nervnog sistema koja mogu da uzrokuju trajno štucanje su:

moždani udar

multipla skleroza

tumori

meningitis i encefalitis (infekcije koje mogu uzrokovati oticanje mozga)

trauma glave ili povreda mozda

hidrocefalus (skpljanje tečnosti na mozgu

neurosifilis i druge infekcije mozga

Štucanje koje traje duže vreme mogu uzrokovati i:

prekomerna upotreba alkohola

duvan

reakcija na anesteziju

određeni lekovi

dijabetes

neravnoteža elektrolita

zatajenje bubrega

karcinomi i hemoterapije

Parkinsonova bolest.

Faktori rizika

Štucanje može da se pojavi u bilo kom uzrastu. Može da se dogodi čak i dok je fetus još uvek u majčinoj utrobi. Međutim, postoji nekoliko uzročnika koji povećavaju rizik za nastanak štucanja.

Potencijalno osjetljiviji su:

muškarci

osobe koje prolaze kroz mentalne ili emotivnne reakcije, od teskobe do uzbuđenja

osobe koje su primile opštu anesteziju (uspavane su tokom zahvata)

osobe koje su operisane (posebno abdominalni deo).

Pročitajte još:

Lečenje

U većini slučajeva štucanje ne treba da brine. Međutim, produžena epizoda može da bude neugodna i da ometa svakodnevni život.

Ako imate štucavicu koja traje duže od dva dana, obratite se lekaru. On može da odredi koliko je ozbiljno vaše štucanje u odnosu na vaše celokupno zdravlje.
Što se tiče zaustavljanja, odnosno lečenja štucanja, mogućnosti su brojne.

Kratkoročno štucanje će prestati samo od sebe. Međutim, već nakon nekoliko minuta može da izazove nelagodu.

Iako ni za jednu od sledećih metoda nije dokazano da zaustavlja štucanje, nije naodmet isprobati ih:

dišite u plastičnu kesu

zadržite dah

popijte čašu hladne vode

stavite kolena na grudi i zadržite se u tom položaju

zapušite nos i usta, pa naglo izdahnite

opustite se i dišite polako i kontrolisano.

A ako nakon 48 sati štucanje i dalje traje, razgovarajte s lekarom koji može da pokuša druge metode poput ispiranja želuca ili masaže karotidnog sinusa.

Ako je uzrok štucanja nejasan, lekar može da vas uputi na dalje preglede koji mogu da pomognu u otkrivanju bilo koje osnovne bolesti ili stanja.

Uz lečenje osnovnog uzroka štucanja ono će nestati. Ako uporno štucanje nema očigledan uzrok, postoje i lekovi koji se mogu propisati, a sve to će objasniti lekar.

Moguće komplikacije

Dugotrajna štucavica može da bude neugodna, pa čak i štetna za zdravlje. Ako se ne leči, dugotrajno štucanje može da poremeti vaš ritam spavanja i ishranu. Mogući su:

nesanica

iscrpljenost

pothranjenost

gubitak težine

dehidratacija.

Kako sprečiti štucanje

Ne postoji dokazana metoda za sprečavanje štucanja. Međutim, ako često štucate, pokušajte da smanjite izloženost poznatim okidačima:

nemojte se prejedati

izbegavajte gazirana pića

zaštitite se od nagle promene temperature

izbegavajte alkohol

ostanite mirini i pokušajte da izbegavate snažne emotivne i fizičke reakcije.

BONUS VIDEO:

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar