0
Jasno je koliko su redovne kontrole zdravlja važne, ali oni koji nemaju obezbeđen godišnji sistematski pregled u okviru posla, a imaju volju da se pregledaju, često naiđu na brojne nedoumice i prepreke. Dr Ivan Đurić, lekar opšte prakse, priča šta obuhvata osnovni sistematski pregled, kad ga treba raditi i kako izgleda cela procedura.
Mnoge firme, i državne i privatne, organizuju godišnji sistematski pregled za svoje zaposlene. Međutim, mnogo je i onih koji na redovnu proveru zdravlja mogu samo u svojoj režiji. I ako bismo da budemo odgovorni, ako bismo da se čuvamo, a ne da na zdravlje mislimo tek kad ga izgubimo, odakle krenuti?
„U domu zdravlja kod lekara opšte prakse jednom godišnje treba uraditi sistematski pregled. On obuhvata kompletnu krvnu sliku, šećer i masnoće u krvi, trigliceride, ureu, kreatine, odnosno proveru bubrega, zatim rade se faktori za jetru, gvožđe, kao i urin, EKG, merenje krvnog pritiska. U okviru laboratorije žene treba da rade i hormone štitne žlezde, a muškarci od 40. eventualno 50. godine treba da rade i PSA, tj. tumor marker za kancer prostate. Osim toga radi se i ultrazvuk stomaka, gornjeg abdomena i bubrega, kod muškaraca se radi i ultrazvuk prostate, a žene idu na pregled kod ginekologa i eventualno im se radi ultrazvuk dojki“, priča dr Ivan Đurić.
On ističe da je ovaj pregled optimalno raditi jednom godišnje i da je to dovoljno da se pokaže neki potencijalni zdravstveni problem.
„Svako može da obavi sistematski, ljudi dolaze jer jednostvno žele da prekontrolišu svoje zdravlje i to se zakazuje preko doma zdravlja“, kaže dr Đurić.
A kako to obično biva, praksa nam pokazuje da ima i onih neodgovornih koji godinama odlažu ovaj pregled, ali ima i onih drugih koji malo-malo krenu kod lekara da im meri pritisak. Zato treba naći zlatnu sredinu. To nekad nije lako jer se zbog uobičajenih gužvi zakazivanje sistematskog pregleda može odužiti. Nije nemoguće, ali situaciju je dodatno otežala epidemija koronavirusa.
Pročitajte još:
Što se tiče dalje procedure, dr Ivan Đurić priča kada je znak da treba ići dalje, kod specijaliste.
„To se događa u slučaju da ima indikacija, pogotovo sad u vreme korone. Mnogo zavisi od laboratorije i celokupnog pregleda, od toga da li neko ima tegobe, pa se ili uvodi terapija ili se ide dalje jer se kod specijaliste ne ide bez razloga.“
A ako razloga ima, lekar opšte prakse u sistemu poznatom kao IZIS zakazuje pacijentu termin kod specijaliste. Dostupni termini se obično popune početkom meseca, pa se zakazuje za naredni mesec. U praksi se to razlikuje od grada do grada, ali se čekanje na pregled oduži ponekad i na nekoliko meseci.
Osnovne i kompletne sistematske preglede moguće je brzo i jednostavno uraditi u brojnim privatnim zdravstvenim ustanovama, s tim što za to treba izdvojiti od nekoliko hiljada dinara do čak 150-200 evra.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
BONUS VIDEO: Delta soj
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
