Milica Ljubisavljević, Struka protiv korone Grafika: Slađana Đermanović/Nova.rs — Grafika: Slađana Đermanović/Nova.rs Grafika: Slađana Đermanović/Nova.rs

Struka protiv korone: Kako da tumačim krvnu sliku i CRP

autor:

Društvo

18. dec. 2020. 19:10

20. jan. 2021. 15:25

Postavi Nova.rs za omiljeni Google izvor Više

"Na početku bolesti bio mi je povišen CRP, a krvna slika u normali. Posle 15 dana preležanog kovida, CRP je pao, a krvna slika se poremetila, skočili su trombociti. Da li treba da se zabrinem zbog toga?" samo je jedno od mnogobrojnih pitanja koje građani imaju kada su u pitanju lekarski nalazi. Koje parametre u krvi treba redovno da pratite kada imate koronu?

Oglas

Na ovo pitanje odgovara dr Milica Ljubisavljević, specijalista opšte medicine i jedan od lekara koji su pristali da učestvuju u akciji portala Nova.rs u kojoj odgovaramo na pitanja građana o koronavirusu.Krvna slika i CRP (C reaktivni protein), prema njenim rečima, spadaju u minimum laboratorijske dijagnostike za praćenje stanja pacijenata sa različitim infekcijama, pa i koronom."CRP je dobar pokazatelj jačine zapaljenja u našem organizmu. Trebalo bi ga proveravati više puta u toku lečenja. Njegov skok govori o tome da se stanje pogoršava, dok je pad znak da se infekcija smiruje" objašnjava.Krvna slika se sastoji od više parametara, a najvažnije ćelije za borbu protiv virusa koje pratimo u krvnoj slici su bela krvna zrnca ili leukociti.

Akcija Nova. rs: Dosta laži, vreme je za reč struke https://t.co/W7zcnj3eow

Akcija Nova. rs: Dosta laži, vreme je za reč struke https://t.co/W7zcnj3eow

— nova.rs (@novarsonline) December 1, 2020

"Posmatra se ukupan broj leukocita, kao i njihove različite podgrupe, u takozvanoj leukocitnoj formuli. Ono što je karakteristično za kovid 19 infekciju je da najčešće imamo snižen ukupan broj leukocita i snižen broj limfocita, kao njihove podgrupe. To je zato što se ove ćelije najviše bore protiv virusa i samim tim najviše stradaju" ističu.Međutim, Ljubisavljević dodaje da ovo nije pravilo."Mnogi ljudi zaraženi koronavirusom imaju sasvim uredan broj leukocita i leukocitnu forumulu, pa se ne sme odbaciti dijagnoza korone samo na osnovu krvne slike, a bez testiranja na virus" upozorava.Drugi parametar koji gledamo u krvnoj slici je, prema njenom savetu, broj crvenih krvnih zrnaca - eritrocita i još važnije - koncentracija hemoglobina, koji nam pokazuju da li postoji malokrvnost, to jest anemija."Anemija nije nužno pratilac korone, ali ukoliko postoji svakako jeste otežavajuća okolnost koja može da doprinese težem oporavku, jer crvena krvna zrnca i hemoglobin koji se nalazi u njima služe da dopreme kiseonik do svih tkiva i organa" naglašava.Treća važna stavka u krvnoj slici je broj krvnih pločica ili trombocita."Njihova uloga je u zaustavljanju krvarenja kada dođe do oštećenja krvnog suda. Korona i drugi virusi često izazivaju pad broja trombocita, koji srećom najčešće nije u toj meri da izazove krvarenje. Prilikom oporavka trombocita posle infekcije može doći do preteranog porasta njihovog broja, koji se obično brzo vrati u normalu" dodaje.Komentarišući konkretno pitanje sa početka ove priče dr Ljubisavljević istčie da je "jako dobro što je CRP pao jer to govori da je zapaljenje prošlo"."Dobro je što nije bilo značajnih poremećaja u krvnoj slici, to ukazuje na lakšu formu bolesti. Porast broja trombocita je verovatno prolazne prirode, ne treba mnogo da vas brine, ali treba ispratiti da li će doći do normalizacije broja trombocita. Ukoliko se plašite tromboze, ona kod covid 19 infekcije nije u vezi sa porastom broja trombocita, već se u tom smislu prati vrednost D dimera" zaključuje.

Ne možemo i ne smemo da stojimo sa strane i nemo posmatramo kako smrt i bolest nadjačavaju život u zemlji koju zovemo svojim domom. Zato Nova.rs pokreće rubriku “Struka protiv korone” u kojoj će na pitanja građana o epidemiji koronavirusa i svim njenim posledicama odgovarati stručnjaci, nekompromitovani pritiscima vlasti. Na vaša pitanja od danas će odgovarati epidemiolozi Zoran Radovanović, Radmilo Petrović, Lela Ilić, Ivana Prokić, Predrag Đurić, virusolog Ana Gligić, mikrobiolog Nada Kuljić Kapulica, imunolog Emina Milošević, infektolog Jovana Milić, pulmolozi Dragana Jovanović, Srđan Lukić i Dejan Žujović, anesteziolog Rade Panić, neurolog Anđela Gavrilović, psiholog Aleksandar Baucal, pedijatar Ljiljana Lukić, specijalista opšte medicine Milica Ljubisavljević, i svi oni – stručni, savesni i hrabri – koji žele da nam pomognu u ovom poduhvatu, a za koje su vrata našeg portala otvorena.