Tara je najznačajnije stanište mrkog medveda u Evropi, u kojoj je on najveći kopneni sisar. Prema procenama zaposlenih u Nacionalnom parku, na Tari se nalazi oko 60 jedinki Mrkog medveda. Posetioci ove planine često imaju strah od susreta sa tom zastrašujućom životinjom.
“Medved jeste simbol Tare ali se nepotrebno oko njega podiže nekakva fama. Kada dođete na Taru, niko vam ne može garantovati da nećete sresti medveda, za šta sa druge strane treba imati i privilegiju. Nema razloga da se zbog medveda ili bilo koje druge životinje neko plaši dolaska na Taru. Sve životinje se uglavnom plaše i izbegavaju ljude a susreti mogu biti neprijatni ako ih čovek baš iznenadi i uplaši. U poslednjih 20 godine evidentiran je samo jedan slučaj gde je medved napao čoveka. Kada se ljudi ponašaju u skladi sa preporikama onda je tako nešto nemoguće. Postoji način da se medved vidi sa bezbedne udaljenosti i to je često jedan od razlog posete turista našem parku”, kaže za Nova.rs turizmolog “Nacionalnog parka Tara” Ranko Milanović.
Ono što je važno da posetici Tare znaju, jeste da se strogo pridržavaju pravila koje Nacionalni park propisuje, te da se kreću samo obeleženim stazama a kada je Mrki medved u pitanju, treba znati da on ne voli buku niti jake mirise. Posetioci treba da izbegavaju parfeme ali i šuškavu deću, što može uznemiriti mezimca ove planine.
Na Tari je nastanjeno oko 60 vrsta sisara. Dešava se nažalost da neke vrste nestanu ali su se poslednjih godina pojavile nove kao što su jelen i šakal, koji ranije na Tari nisu primećeni.
Najbrojnije populacije sisara su divokoza i srndać koga posetioci najčešće sreću, a ne treba zaboraviti da je ovo mesto i stanište vukova. Pored sisara na Tari je zaštićeno i 135 vrsta ptica, 12 vrsta gmizavaca, 13 vrsta vodozemaca i 19 vrsta riba.
Što se flore tiče, na Tari je smešteno oko 1.200 biljnih vrsta koje čine trećinu flore Srbije. Posebno i najznačajnije mesto zauzima Pančićeva omorika za koju su svi čuli i koja predstavlja simbol Srbije.
Pro;itajte još:
“Mi je možda malo sebično prisvajamo jer najveći broj Pančićevih omorika jeste na Tari. Neke izolovne populacije se mogu naći u srednjem toku reke Drine između Foče i Bajine Bašte ali najznačajnija staništa su u Nacionalnom parku Tara i na to smo ponosni”, ističe Milanović.
Tanka, vretenasta stabla Pančićeve omorike, pored drugih lokaliteta, mogu se videti na vidikovcu Bilješka stena, na planini Zvijezda . Vidikovac je na 1.225 metara nadmorske visine i na granici je rezervata “Zvezda”. Udaljen je oko šest km od Predovog krsta sa kojim je povezan makadamskim putem i planinskom stazom, pa je to jedan od sigurnijih načina da se do omorike stigne bezbedno. Sa ovog vidikovca se takođe pruža prelep pogled na jezero Perućac i početak kanjona Drine. Na ovom mestu nalazi se i kućica u kojoj je sniman film „Neke ptice nikad ne polete“ sa legendarnim Batom Živijinovićem.
U Nacionalnom parku Tara postoje pravila ponašanja kojih se turisti moraju pridržavati. Između ostalog treba znati da se otpad ne sme ostaviti nigde van predviđenih mesta za to, kretanje je dozvoljeno samo obeleženim putevima i stazama, a zadržavanje na predviđenim lokacijama. Kampovanje i paljenje vatre dozvoljeno je samo na za to predviđenim mestima. Retke i ugrožene biljne vrste se ne smeju brati, a za branje lekovitog bilja treba imati dozvolu. Strogo je zabranjeno uznemiravati životinje, remetiti njihov mir i njihova gnezda a uvek imati na umu da su oni dobrim gostima najbolji domaćini.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare