Kontrola javnih česama sa izvorskom vodom u Beogradu pokazala zastrašujuću situaciju: Samo na jednoj je ok za piće

Nenad Spasojević iz Centra za kreiranje politika i strategija napisao je članak o nedavno objavljenoj studiji gde su izneseni osnovni problemi, ali i rešenja za upravljanje javnim izvorskim česmama u Beogradu. Prenosimo vam ga u celosti s portala Klima 101.

Od Hajdučke česme do Lisičjeg potoka, Beograd ima 34 javne česme sa izvorskom vodom. Ali voda iz ovih česama najčešće nije bezbedna za piće

Prema poslednje dostupnim podacima koji se mogu naći na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, na samo jednoj od 34 beogradske javne česme sa izvorskom vodom je voda ispravna za piće. U pitanju je javna česma Jajinci.

Na ostalim izvorištima, uključujući i Hajdučku česmu u Košutnjaku i Milošev konak, voda trenutno nije ispravna za piće. Tu spadaju i izvor na Avali, kao i izvori na posedima pojedinih verskih objekata poput manastira Rajinovac i crkava Svete Petke u Rakovici i na Kalemegdanu.

Neke česme sa izvorskom vodom, i pored hemijske i mikrobiološke ispravnosti vode, svejedno su ocenjene kao nebezbedne jer je, kako piše Gradski zavod za javno zdravlje, „opšte stanje objekta javne česme nezadovoljavajuće”.

Ali ovako veliki broj javnih česama sa vodom koja nije za piće ne treba da nas začudi. Analiza mesečnih podataka na sajtu Gradskog zavoda od početka ove godine, kao i na osnovu podataka iz ranijih godina, pokazuje nam da je, uz mala odstupanja, takvo stanje već godinama – ono predstavlja kontinuitet, a ne izuzetak.

Tokom prošle, 2024. godine, od ukupno 34 javne česme sa izvorskom vodom, voda na njih 19 je pri svakom merenju bila ocenjena kao neispravna. Čak i na poznatim i popularnim česmama, kao što su Hajdučka česma ili Milošev konak, koje jesu imale pozitivna merenja u toku godine, voda svejedno nije bila za piće u ključnim, letnjim mesecima.

Problemi javnih česmi sa izvorskom vodom bili su tema nedavno objavljene studije pod nazivom Javne česme javna stvar: Predlog politike za rešavanje problema javnih česmi sa izvorskom vodom u gradu Beogradu, a koju je realizovalo udruženje Centar za kreiranje politika i strategija.

Tim Centra je realizovao intervjue sa predstavnicima struke i gradskih institucija, fokus grupe sa različitim kategorijama stanovništva poput roditelja sa decom, sportista-rekreativaca, Roma, i mladih. Takođe opus aktivnosti obuhvatio je analizu regulative i monitoring rada institucija na terenu.

Rezultati istraživanja: Problemi u merenju, upravljanju i informisanju

Sam broj javnih česmi u Beogradu na neki način predstavlja enigmu.

Javnih česmi koje su na sistemu gradskog vodovoda ima preko 200, ali prema informacijama od građana, nisu sve u funkciji, jer se neretko događa da na pojedinim česmama voda nije dostupna ili je na česmama slab pritisak.

S druge strane, javnih česmi sa izvorskom vodom koje su obuhvaćene važećim Programom kontrole kvaliteta podzemne vode ukupno ima 34. Taj broj nije konačan, jer se na teritoriji Beograda nalazi još nekoliko ovakvih objekata, ali one bi mogle biti obuhvaćene kontrolom u narednim godinama.

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd vrši mesečne kontrole kvaliteta podzemne, odnosno izvorske vode.

Kontrola obuhvata mikrobiološki i fizičko-hemijski sastav podzemne vode. Iako je svetski standard da se uzorkovanja ovakve vode vrše dva puta mesečno, trenutno uzorkovanje se vrši „selektivno”.

Naime, Gradski zavod na 17 javnih česmi koje su u urbanom delu Beograda vrši dva puta mesečno kontrolu kvaliteta. Ali na preostalih 17 koje su u obodnim delovima grada, uzorkovanje vrši jednom mesečnom i to u periodu od aprila do septembra. Iako su drugopomente česme manje posećene zbog područija u kojima se nalaze, to ne treba da bude i jedan od razloga za manji broj uzorkovanja.

Trenutno stanje javnih česmi sa izvorskom vodom u Beogradu nije povoljno. Pojedine česme koje imaju značajan kulturno-istorijski značaj nalaze se u lošem stanju ili su urušene i nebezbedne po potencijalne korisnike vode.

S druge strane, građani nisu dovoljno upućeni da postoji razlika u vodi na ovim objektima, čime se stvara rizik po zdravlje, a ujedno i potencijalna odbojnost od korišćenja vode sa česmi na kojima je voda ispravna za piće.

Razgovori sa građanima na terenu i na fokus grupama ukazali su nam na njihovu nepotpunu informisanost, koja stvara odbojnost od korišćenja vode. Pored nedostatka informisanosti i neujednačene kontrole kvaliteta vode, problem predstavlja i veliki broj institucija koje su uključene u pogledu održavanja i upravljanja nad ovim objektima, čime se usložnjava dalje rešavanje postojećih problema.

Zašto je važno, i kako možemo unaprediti mrežu javnih česama u Beogradu

Istorijski posmatrano javne česme imaju dugu tradiciju postojanja u Beogradu. Nekada su one bile izvor dostupnosti vode za mnoge građane i posebno su bile važne kada grad nije imao izgrađenu vodovodnu mrežu.

Danas uloga javnih česmi je od velikog značaja usled klimatskih promena. Njihov značaj ogleda se u tome što pružaju građanima mogućnost osveženja tokom boravka na otvorenom, a posebno su važne tokom toplih perioda godine.

Mada javne česme ne mogu rešiti dublje izazove klimatskih promena, one su idealna privremena rešenja u procesu adaptacije građana na klimatske promene, posebno u urbanim sredinama. Samim tim trenutni broj javnih česmi koje su na sistemu gradskog vodovoda morao bi biti veći u urbanim sredinama Beograda, kako bi se olakšali procesi adaptacije građana.

Urbanom delu Beograda koji je posebno pogođen toplotnim talasima pored postojećih javnih česmi nedostaje postavljanje novih česmi, ali i bolje održavanje postojećih. Istraživanje koje smo realizovali pokazalo je da je u urbanom delu potrebno da se postavi oko 100 novih javnih česmi koje bi bile na sistemu gradskog vodovoda, čime bi se pokrila značajna površina, odnosno gde bi se građanima omogućila bolja dostupnost pijaće vode sa javnih česmi.

A kada su u pitanju izvorske vode, potrebno je unaprediti postojeće kapacitete.

Pre svega, grad Beograd mora da prepozna postojanje problema sa javnim česmama i da se u narednim godinama pristupi sistematskom rešavanju trenutnog stanja. Potrebno je da se izdvoje dodatna finanasijska sredstva kako bi se novim programima kontrole kvaliteta podzemne vode proširio obuhvat na dodatnom broju javnih česmi sa izvorskom vodom, a ujedno i ujednačio trenutni monitoring.

To zahteva i dodatne ljudske resurse, što može biti prilika za saradnjom između gradskih institucija i fakulteta koji školuju kadar za navedene oblasti.

Veći stepen informisanosti građana podrazumeva bolji pristup ovom segment od strane nadležnih institucija, ali i većoj ulozi medija i savremenih tehnologija putem kojih bi se građani praktičnije informisali.

Gradu nedostaju sveukupne evidencije ovih objekata, a ujedno je potrebno da se pojednostave pitanja upravljanja i održavanja ovih objekata, što može učiniti kroz centralizaciju nadležnosti.

To bi podrazumevalo da upravljanje i tehničko održavanje ovih objekata bude u nadležnosti jedne institucije.

Publikacija Javne česme javna stvar: Predlog politike za rešavanje problema javnih česmi sa izvorskom vodom u gradu Beogradu nastala je u sklopu projekta Javne česme, javna stvar, koji je realizovalo udruženje Centar za kreiranje poltika i strategija, uz finansijsku podršku Evropske unije, a kroz strateški grant Svetske organizacije za prirodu, pod nazivom Bezbedna priroda i klima.

O autoru

Nenad Spasojević je programski direktor udruženja Centar za kreiranje politika i strategija, doktorant na Fakultetu političkih nauka i istraživač-saradnik na Institutu za političke studije u Beogradu.