Ovaj čovek je umro pre 1.000 godina, ali njegovo telo i dalje krije nešto živo: Naučnici iznenađeni onim što su videli

Arheolozi koji su ušli u pećinu otkrili su nekadašnji kompleksan sistem sahrane naroda Otomi, jednog od najranijih naroda Mezoamerike. Ispod slojeva tkanog pamuka i prostirki od vlakana magueja nalazili su se mumificirani ostaci muškarca, a način povijanja upućivao je na to da je pripadao višem sloju. Kada je tim koji predvodi Santjago Rosas-Plasa sa Nacionalnog autonomnog univerziteta Meksika doneo uzorke tkiva u laboratoriju, od tada poznatog kao „čovek iz Zimapána” ili „Hña Hñu”, usledilo je iznenađujuće otkriće.

„Razumevanje i specifičnih promena (na nivou populacije ili regiona) i šireg obrasca (na nivou vrste) kroz istoriju ključno je da bismo shvatili odnos između ljudi i njihovog mikrobioma, kao i zdravstveno stanje prošlih populacija”, rekao je Rosas-Plasa u studiji objavljenoj u PLOS ONE.

Procena je da je čovek iz Zimapána imao između 21 i 35 godina kada je umro, između 1200. i 900. godine naše ere; uzrok smrti nije poznat. Suva klima oblasti očuvala je crevno tkivo i paleofeces; posle ekstrakcije DNK i sekvenciranja RNK dobijen je redak uvid u bakterijske zajednice koje ukazuju na to čime su se Otomi hranili u njegovo vreme. Mikrobiomi mumija retko se nalaze i često su samo delimično očuvani zbog raspadanja genetskog materijala.

Genetička analiza pokazala je da je najzastupljenija grupa mikroba u njegovim crevima bio rod Jeotgalicoccus – anaerobne, ekstremofilne bakterije visoke tolerancije na so, koje se obično nalaze u morskim sredinama. Iako to nije tipična grupa za ljudski crevni mikrobiom, u uzorcima su se pojavile i druge, uobičajene bakterije: iz porodica Clostridiaceae, Enterobacteriaceae, Enterococcaceae, Lachnospiraceae, Morganellaceae i Peptostreptococcaceae.

Iako ta imena mogu zvučati „patogeno“, vrste otkrivene u njegovom mikrobiomu bile su zapravo simbiotske. Romboutsia hominis (Peptostreptococcaceae) povezuje se sa metabolisanjem ugljenih hidrata i sintezom vitamina; druge bakterije iz iste porodice pomažu održavanju homeostaze fermentacijom šećera i oslobađanjem metabolita.

U mikrobiomu Hña Hñua otkriven je i rod Clostridium, što deli sa ranije proučavanim mumijama Inka. Neke vrste Clostridiuma razgrađuju hranljive materije koje čovek ne može sam da svari i pretvaraju ih u kratkolančane masne kiseline važne za crevnu ravnotežu. Posebno je zanimljivo što su uzorci Clostridiaceae pokazali znake lučenja enzima za razgradnju hitina iz egzoskeleta insekata. što se uklapa u podatke da su drevne zajednice u Idalgu često jele insekte, piše "Archaeology Magazine".

Prisustvo porodice Lachnospiraceae ukazuje i na ishranu biljkama koje je teže svariti. Slično Clostridiumu, one doprinose stvaranju kratkolančanih masnih kiselina, ali i razgrađuju celulozu i hemicelulozu, oslobađajući hranljive jedinjenja. To upućuje na konzumiranje agave, juke, meskita i ploda kaktusa opuncije.

Iako neke uobičajene grupe crevnih bakterija nisu nađene u uzorcima, to ne znači da nisu bile prisutne za života; Rosas-Plasa smatra da su potrebne alternativne metode identifikacije.

„Uprkos ograničenjima, primarni cilj identifikacija komponenti crevnog mikrobioma kod sezonski polunomadskog lovca-sakupljača postignut je, čime se doprinosi širenju znanja o drevnom ljudskom mikrobiomu kroz različite epohe i kulturne kontekste.”