Sezona slava uveliko traje, a postoji i slavski bonton kako bi sve proteklo u svečarskoj atmosferi.
Uveliko traje sezona slava, iako je već nekoliko ptaznika za nama, ima još puno datuma kada pravoslavni vernici u Srbijji obeležavaju svoje krsno ime ili slavu.
Slava je zapravo dan kada porodice pravoslavne vere proslavljaju prelazak svojih predaka iz paganstva u hrišćanstvo. Svaka porodica ima svog koji se prenosi kroz generacije, obično na sa oca na sina, a svaki kraj ima i neke svoje specifične običaje.
Proslava određenog svetitelja jeste potvrda privrženosti porodice veri i dan je kada se sprovode običaji i obredi, dekoriše sto, pripema ukusna hrana i podrstiče pozitivno rsapoloženje. Iako su se mnoge stvari promenile, slava treba da se slavi skromno, u krugu porodice, kumova i najbližih prijatelja uz ukusnu hranu. Podrazumeva se da se na slavu ne kasni, da je dres-kod elegantan i da se domaćinima nose darovi, piše delicent.com.
Evo šta slavska pravila lepog ponašanja još podrazumevaju da bi sve bilo kako valja:
Sigurno ste mnogo puta čuli da se „na slavu ne poziva”. Tako je bilo ranije, vrata su tog dana bila otvorena za sve, ali danas je pravilo da se gosti ipak zovu na krsnu slavu i to je najčešće uži krug porodice i prijatelja.
I obeležavanje krsnog imena menjalo tokom vremena. Prema običaju, najvažniji simboli slave su slavski kolač, vino i žito, ali trpeze su postale raskošnije, a slavlje ponekad ume da se pretvori u ono nalik Ivkovoj slavi ili svadbi.
Važno je da na slavu doći na vreme jer time izražavate poštovanje prema domaćinu i njegovoj porodici, ali i ostalim gostima.
„Srećna ti slava, domaćine! Nek Bog da zdravlja i sreće, tebi i tvojoj porodici!”, glasi pozdrav koji se upućuje domaćinu. Nakon toga se uručuje poklon. Zatim se gost posluži žitom i vinom, a onda se seda za sto na mesto koje domaćin pokaže. Posle zajedničke molitive, domaćica iznosi hranu na sto.
Bonton kaže da se domaćinu uručuje prigodan poklon poput flaše pića, dok se domaćici daje cveće, bombonjera ili nekid drugi praktičan i adekvatan dar.
Nit se gleda poklonu u zube niti se obraća pažnja na to koliko je „raskošna“ trpeza.
U davna, skromna vremena, na poklon se nosilo ono što su gosti sami napravili: kolači ili hleb, ali običaj je bio da se donesu i vino, rakija, jabuke, brašno… Žene su nosile ručne radove, vezene stolnjake, goblen, milje i obično ga je u goste nosila devojka koja je stasala za udaju, da bi se pokazala”. Ti običaji su se kroz vekove menjali i prilagođavali vremenu i danas postoje i preterivanja u vidu skupih igračaka za decu, luksuznih poklona za domaćine ili za dom u koji se ide.
A slava je praznik koji nas podseća na toplinu, porodično ognjište, bliskost, skromnost, nematerijalne vrednosti i oda je skromnosti i vrlini. Zato je najprimerenije da i slavski poklon bude u tom maniru.
Prigodni darovi su za domaćina vino, a kafa, ratluk, bombonjera ili cveće za domaćicu i čokolada za decu.
Vodite računa o tome da slučajno nekome ne poklonite isto ono što je on za slavu doneo vama – ne mislimo na istu stvar već doslovno na isti artikl.
Dvorenje je važan običaj koji se vezuje za krsnu slavu. Domaćin na ovaj svečani dan dočekuje goste i ne seda dok sveća gori. To radi iz poštovanja prema svetitelju koga slavi i koji je zapravo glavni gost.
Bonton, i to ne samo onaj slavski, nalaže da na slavlju ne koristite mobilni telefon, kako bi sve bilo usmereno na sam povod okupljanja.
Da li decu treba voditi na slavu? Na ovo pitanje ne postoji tačan odgovor, ali postoje neka elementarna ljudska i zdravorazumska načela kojih se treba pridržavati.
Razmislite šta vi zapravo činite svojim mališanima vodeći ih u gužvu, među nepoznate ljude, među viruse, alkohol i duvanski dim, piše bebac.com.
Naravno da će ih povesti na porodičan slavski ručak kod babe i dede, ali im verovatno neće biti prijatno na slavi od 60 gostiju. Šta god da odlučite – znajte da je vaše dete vaša briga i ne očekujte da ga drugi nadziru, animiraju i hrane, posebno ne domaćica koja ionako ima previše posla. Ne dopuštajte detetu da se ponaša onako kako bi se ponašalo u svojoj kući.
Svakako, sastavni deo pravoslavne vere jeste praštanje: važno je da proslavite slavu sa dragim ljudima, a sve što iskoči iz takozvanih normalnih okvira – oprostiće i gost i domaćin.
BONUS VIDEO: