Tužilaštvo dokazalo da su Hašim Tači i još trojica lidera tzv. OVK izvršili ratni zločin nad najmanje 385 lica na Kosovu: Veće tvrdi da nije dokazan zločin protiv čovečnosti

Sudskim većem presedeva Čarls Smit iz Sjedinjenih Američkih Država (SAD).

Tači prisustvuje izricanju presude.

Sud je tokom postupka saslušao 273 svedoka, usvojio više od 5.400 dokaza i uključio 156 žrtava u postupak koji broji skoro 30.000 stranica transkripta. Ipak, sam proces obeležili su veliki pritisci, na šta je ukazao i predsedavajući.

Nije dokazan zločin protiv čovečnosti

Panel Specijalizovanih veća, sa druge strane, zaključio je da Tužilaštvo nije dokazalo van razumne sumnje da je postojao sistematski napad ili napad širih razmera usmeren na civilno stanovništvo, što je jedan od uslova za utvrđivanje zločina protiv čovečnosti.

U obrazloženju presude navodi se da su pripadnici OVK najkasnije od aprila 1998. do avgusta 1999. godine vršili dela nasilja i zlostavljanja nad civilnim stanovništvom širom Kosova i u pojedinim delovima severne Albanije koji su bili pod kontrolom OVK. Panel je ocenio da su ta dela predstavljala napad koji je bio i sistematski i širokih razmera, ali da nije dokazano da je bio usmeren na civilno stanovništvo.

„Što se tiče postojanja sistematskog napada, ili napada širih razmera na civilno stanovništvo kao uslova za zločine protiv čovečnosti, panel je zaključio da tužilaštvo nije dokazalo van razumne sumnje, u smislu člana 13. zakona, da je postojao sistematski napad ili napad širih razmera usmeren na civilno stanovništvo“, navodi se u presudi.

Panel je, kako se dodaje, utvrdio da su radnje nasilja i zlostavljanja predstavljale napad koji je bio „i sistematski i širih razmera“, ali je zaključio da Tužilaštvo nije dokazalo van razumne sumnje da je taj napad bio usmeren na civilno stanovništvo.

Presedavajući sudskog panela naveo je da je utvrđeno postojanje nemeđunarodnog oružanog sukoba između tzv. OVK i SRJ, odnosno srpskih snaga, koji je trajao najkasnije od kraja marta 1998. do 20. juna 1999. godine, kao i da su krivična dela iz optužnice izvršena u kontekstu tog sukoba ili bila povezana sa njim.

„Panel je zaključio da je najkasnije od kraja marta 1998. do 20. juna 1999, ili približno tog datuma, postojao nemeđunarodni oružani sukob između OVK i SRJ, odnosno srpskih snaga. Sukob se vodio na Kosovu, ali se na određene delove Severne Albanije, koji su bili pod kontrolom OVK, takođe primenjuju odredbe međunarodnog humanitarnog prava koje regulišu taj sukob. Panel je, pored toga, zaključio da su krivična dela iz optužnice bila izvršena u kontekstu nemeđunarodnog oružanog sukoba, ili bila povezana sa oružanim sukobom, čime je ispunjena pretpostavka povezanosti“, rekao je presedavajući.

On je dodao da je panel utvrdio i da su žrtve bile lica koja uživaju zaštitu prema važećim normama međunarodnog humanitarnog prava, budući da u inkriminisanom periodu nisu aktivno učestvovala u neprijateljstvima.

Međutim, panel je zaključio da u odnosu na ta krivična dela nisu ispunjeni opšti uslovi iz člana 14. Zakona, zbog čega se ona, prema obrazloženju suda, ne mogu pravno okvalifikovati kao ratni zločini.

Panel je, na osnovu izvedenih dokaza, zaključio da su pripadnici OVK od aprila 1998. do 20. juna 1999. godine proizvoljno lišili slobode najmanje 385 osoba, koje su potom držane u brojnim zatvoreničkim objektima pod kontrolom OVK na Kosovu i na pojedinim lokacijama u severnoj Albaniji.

Protivzakonito ili proizvoljno hapšenje i lišavanje slobode

Kako je navedeno u obrazloženju, pripadnici OVK, uključujući i vojnu policiju, hapsili su i odvodili žrtve u objekte pod kontrolom OVK. Mnoge su hapsili u njihovim domovima ili na putevima, nakon čega su ih odvodili u zatočeništvo.

Prema nalazima panela, pojedine žrtve su prilikom hapšenja prebijane i grubo vređane, vezivanih su im ruke i noge, stavljani povezi preko očiju i oduzimane lične stvari. Uhapšeni su, kako je navedeno, često označavani kao „srpski kolaboracionisti“, „kolaboracionisti“, „špijuni“ ili „izdajnici“.

Žrtve su držane u zaključanim prostorijama ili pod stražom naoružanih pripadnika OVK, dok su pojedini zatvorenici bili vezani lancima, konopcima ili lisicama, odnosno držani pod pretnjom oružjem.

Ratni zločin

Panel je zaključio da su pripadnici OVK između aprila 1998. i 20. juna 1999. godine, na području 14 opština na Kosovu i na pojedinim lokacijama u dve oblasti na severu Albanije, umišljajno preduzimali radnje i propuste koji su doveli do protivpravnog lišenja slobode najmanje 385 osoba.

Kako je navedeno, reč je o licima koja nisu aktivno učestvovala u neprijateljstvima, a koja su lišavana slobode bez pravnog osnova i bez sprovođenja redovnog sudskog postupka, zbog čega je panel ta hapšenja i lišenja slobode ocenio kao proizvoljna.

„Iz tih razloga, panel je zaključio da je tužilaštvo van razumne sumnje dokazalo da je ratni zločin nezakonitog ili proizvoljnog hapšenja i lišenja slobode iz tačke 3 optužnice izvršen nad najmanje 385 lica“, rekao je predsedavajući.

Panel je zaključio da su pripadnici OVK između aprila 1998. i 20. juna 1999. godine, na 12 opština na Kosovu i jednoj lokaciji u severnoj Albaniji, izvršili radnje činjenja i nečinjenja koje su dovele do smrti najmanje 96 osoba koje nisu aktivno učestvovale u neprijateljstvima.

Prema zaključcima panela, žrtve su na različitim lokacijama pod kontrolom OVK ubijane vatrenim oružjem ili su preminule od posledica teškog premlaćivanja. Tela pojedinih žrtava pronađena su sa povredama koje su ukazivale na dodatno narušavanje njihovog ličnog dostojanstva, dok tela nekih ubijenih nikada nisu pronađena.

Imali nameru da ubiju 96 osoba

Panel je zaključio da dokazi potvrđuju da su pojedini pripadnici OVK imali nameru da ubiju 96 osoba i da je tužilaštvo van razumne sumnje dokazalo izvršenje ratnog zločina ubistva iz tačke 9 optužnice. Takođe je zaključeno da su četvorica optuženih i drugi rukovodioci OVK težili nezavisnosti Kosova i uspostavljanju političke i institucionalne kontrole nad teritorijom. Panel je naveo da su u ostvarivanju tih ciljeva korišćeni hapšenje, lišavanje slobode, zlostavljanje i ubijanje osoba koje su optuženi smatrali protivnicima.

Prema zaključku panela, optuženi su delovali zajedno sa drugim pripadnicima OVK, uspostavljali zatvorske objekte, vojnu policiju, obaveštajnu službu i specijalne jedinice, raspoređivali druge na položaje i promovisali politike kojima su preuzimali odgovornost za ubistva i lišavanja slobode i omogućavali nekažnjivost izvršilaca.

"Tači imao ključnu ulogu"

Sudско veće u Hagu utvrdilo je da je Hašim Tači imao ključnu ulogu u formulisanju i sprovođenju zajedničkog kažnjivog cilja tzv. OVK i da je značajno doprineo njegovom sprovođenju.

„Lično je učestvovao u izvršenju krivičnih dela, podsticao ih i podržavao“, naveo je predsedavajući.

Utvrđeno je i da je Tači imao saznanja o krivičnim delima izvršenim nad protivnicima tzv. OVK, ali nije preduzeo mere kako bi ih sprečio.

Uloga Veseljila, Krasnićija i Seljimija

Sudско veće u Hagu utvrdilo je da su Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići značajno doprineli sprovođenju zajedničkog cilja tzv. OVK i učestvovali u izvršenju ili podsticanju krivičnih dela nad njenim protivnicima.

Veselji je, prema zaključcima veća, lično učestvovao u identifikovanju i progonu protivnika OVK i imao saznanja o izvršenim krivičnim delima, ali nije preduzeo mere da ih spreči. Seljimi je, kao član Glavnog štaba i glavni inspektor OVK, imao ključnu ulogu u formiranju operativnih zona i jedinica OVK, kao i u podsticanju i izvršenju krivičnih dela.

Za Krasnićija je utvrđeno da je, kao član Glavnog štaba i portparol OVK, imao ključnu ulogu u formulisanju i sprovođenju politike ciljanih napada na protivnike OVK i podsticanju krivičnih dela. Veće je navelo i da je imao saznanja o velikom broju krivičnih dela, ali nije preduzeo mere da ih spreči ili kazni njihove počinioce.

Panel je zaključio da su sva četvorica optuženih imala isti zajednički cilj.

Okupljanja uoči presude

Inače, Albanci su se danas okupili na trgu u Prištini, gde su pratili presudu.

Sa druge strane, kako mediji izveštavaju, policija u Hagu pozvala je okupljene oko zgrade Specijalizovanih veća, koji su došli da podrže bivše vođe tzv. OVK pred izricanje presude za ratne zločine, da napuste prostor oko zgrade.

Takođe, policija je oduzela i motke pojedinim okupljenima u Hagu.

Podsetimo, Hašim Tači, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići terete se pred Specijalizovanim većima Kosova za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene tokom 1998. i 1999. godine.

Zločini nad najmanje 407 pritvorenika

Prema navodima optužnice, zločini su počinjeni nad najmanje 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 izgubilo život.

Četvorica bivših pripadnika OVK optužena su za šest krivičnih dela koja se odnose na zločine protiv čovečnosti - progon, zatvaranje, druga nehumana dela, mučenje, ubistvo i prisilni nestanak. Na teret im se stavlja i četiri vrste ratnih zločina: protivzakonito ili proizvoljno hapšenje i lišavanje slobode, surovo postupanje, mučenje i ubistvo.

Suđenje je počelo 3. aprila 2023. godine.

Optužnicom je obuhvaćen period od najmanje marta 1998. do septembra 1999. godine, a zločini odnose se na više lokacija na Kosovu, kao i na područja Kukeša i Cahanu u severnoj Albaniji.

Tužilaštvo navodi da su žrtve bili civili koje je OVK smatrala protivnicima ili saradnicima srpskih vlasti.

Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići snose individualnu krivičnu odgovornost kroz različite oblike učešća u navodnom zajedničkom zločinačkom poduhvatu.

Sva četvorica su se izjasnili da nisu krivi ni po jednoj tački optužnice.