Rusi priznali „debakl“ kod Limana: Tajna ukrajinska kontraofanziva promenila stanje na frontu

Operacija je počela krajem maja, kada su ukrajinski komandanti poslali neke od svojih najiskusnijih jedinica, uglavnom iz Trećeg armijskog korpusa, na položaje oko 50 kilometara severno od Slavjanska. Na tom području ruska 20. kombinovana armija pokušavala je da napreduje sa mostobrana na zapadnoj obali Žerebeca i preseče linije snabdevanja ukrajinskih snaga u Slavjansku.

Ukrajinci su tokom leta napredovali iz pravca Limana ka severu, dok su druge jedinice išle ka jugu prema Ridkodubu, Katerinovki i Novom. Prema istraživačima otvorenih izvora, stručnjacima i ratnim blogerima sa obe strane, veliki deo ruskih snaga sada je potisnut do Žerebeca, dok su manje grupe ostale opkoljene.

Poljski vojni stručnjak Konrad Muzika ocenjuje da značaj operacije nije samo u vraćenoj teritoriji, već u tome što je poremetila širi ruski plan.

„Ukrajinci su povratili deo teritorije. Rusija je izgubila još teritorije. To je značajno, ne zbog onoga što se dešava oko Limana, već zato što mislim da je to osujetilo veliki ruski plan da se aglomeracija Slavjansk-Kramatorsk opkoli sa severa i juga“, rekao je Muzika za RSE.

Dara Masikot iz Karnegijeve fondacije takođe navodi da Rusija nastavlja da pokušava da opkoli ukrajinske položaje u Donjeckoj oblasti, ali da je „zasad pokušaj sa severa zaustavljen“.

Ruski kanali priznaju „debakl“

O razmerama ukrajinskog napredovanja govore i reakcije proruskih vojnih blogera. Anatolij Šarij situaciju je opisao kao „debakl na limanskom frontu“, dok je kanal Ribar naveo da je stanje kod Limana „alarmantno“.

„Pretrpeli smo neprijatan taktički poraz“, priznao je kanal Dnevnik Desantnika, ali je tvrdio da ruske snage nisu opkoljene i da je većina vojnika povučena.

Posebno neobičan aspekt kontraofanzive bila je gotovo potpuna informaciona tišina. Mesecima je bilo veoma malo informacija o operaciji čak i na Telegram kanalima koji detaljno prate front.

Proruski bloger Jurij Kotenok napisao je da Ukrajina izvodi ofanzivu kod Limana „u informativnoj tišini“, ocenjujući da je reč o „namernom, ciljanom režimu tišine“.

Ukrajinska vojska dugo nije želela da komentariše operaciju, ali je komandant Trećeg armijskog korpusa, brigadni general Andrij Bilecki, 15. septembra praktično potvrdio da je kontraofanziva u toku.

„Potvrđujemo izveštaje o ofanzivi ukrajinske vojske na severu Donjecke oblasti. Održavajući informacionu tišinu, jedinice su eliminisale džepove infiltracije neprijatelja“, rekao je Bilecki, dodajući da postoji mnogo pokazatelja da je cilj napredovanja izlazak na obale Žerebeca.

„Biće dobrih vesti“, poručio je.

Slavjansk i Kramatorsk ostaju ključni cilj

Uprkos ukrajinskom uspehu kod Limana, vojni stručnjaci upozoravaju da on zasad ne menja širu stratešku sliku rata. Rusija i dalje ima brojčanu i na mnogim delovima fronta prednost u naoružanju, a nastavlja da napreduje na pojedinim pravcima.

Jedan od glavnih ruskih ciljeva ostaje zauzimanje Slavjanska i Kramatorska. Pad ta dva grada omogućio bi Moskvi kontrolu nad čitavom Donjeckom oblašću, a time i celim Donbasom. Pitanje kontrole teritorije u Donbasu istovremeno ostaje jedna od ključnih prepreka u mirovnim naporima koje predvode SAD.

Ipak, kontraofanziva kod Limana pokazala je sposobnost najboljih ukrajinskih jedinica da pronađu slabije tačke na ruskom frontu. Masikot ocenjuje da Moskva trenutno može da koncentriše najveću snagu samo na jednom glavnom pravcu, što Ukrajincima povremeno otvara mogućnost za napad na drugim mestima.

Finska istraživačka grupa Black Bird Group ocenila je da je Ukrajina praktično uklonila neposrednu opasnost od opkoljavanja Limana i sada ugrožava ruske položaje severno od grada.

„Ruska letnja kampanja 2026. može se smatrati neuspehom“, zaključio je suosnivač grupe Emil Kastehelmi.