Ruskinja se preselila u Beograd i počela da ostavlja neobične tragove po gradu za kojima se okreće ceo grad

Piše: Ana Marić za nova.rs

– Rođena sam u gradu Iževsku, diplomirala sam grafiku na Fakultetu za grafiku Moskovskog državnog akademskog umetničkog instituta „Surikov“. Tokom 12 godina života u Moskvi bavila sam se keramikom i imala svoju radionicu. Predavala sam umetnost i animaciju deci. Zbog rođenja dva sina napravila sam dužu pauzu u radu – kaže Irina.

Deca joj idu u srpsku školu i vrtić, odlično govore srpski i našla su dobre prijatelje u srpskoj prestonici. Irina se sa porodicom okružila dobrim i prijatnim ljudima koji su uvek spremni da pomognu.

– Kao strancima, nama to mnogo znači! Našli smo sebe u ovom gradu, a moj muž i ja posvećeni smo i svojim poslovima. Sada su mi deca malo porasla i mogu ponovo da se posvetim umetnosti.

Veoma joj se dopada atmosfera Beograda jer, kako kaže, grad ima dušu.

– Oseća se kao živ čovek: topao je, prijemčiv i harizmatičan. Raduje me koliko ovde ima dobrih i otvorenih ljudi. U Beogradu se oseća poseban odnos prema deci: deca se ovde vole. Ne osećam nelagodu kada dolazim sa decom na javna mesta, nema osećaja da smetamo drugima. To mi je veoma važno.

Sviđa joj se i način na koji žive stariji ljudi. Na primer, kada sa radošću piju kafu u kafićima ili šetaju pse, to na nju ostavlja utisak unutrašnjeg mira i ispunjenosti.

– Čak i u teškim vremenima kao što su sadašnja, ljudi ovde imaju svetlu i blagonaklonu energiju.

Uvek stvaram nekoliko projekata istovremeno

Irina radi sa svojim srpskim prijateljem Ivanom. Drže časove štampane grafike u njegovom dizajn-studiju @sansever_ian.

– U slobodno vreme bavim se svojim stvaralaštvom, a istovremeno radim na nekoliko projekata. Sanjam o sopstvenoj radionici i volela bih da više učestvujem na izložbama. Keramičke radove najčešće pravim kod kuće, a pečem ih u studiju. Keramikom se bavim mnogo godina i često se šalim da smo keramika i ja u toksičnoj vezi. Sa glinom i njenim pečenjem uvek ima nepredvidivih situacija: nešto može da se polomi, glazura da se razlije po peći i pokvari rad ili se u glini nađe podmukli mehurić vazduha koji sve uništi.

Ne voli da se ograničava na jedan materijal. Prija joj da se prebacuje sa jednog na drugi, da eksperimentiše i stalno isprobava nešto novo.

– Često radim velike objekte od papir-mašea, koristim tekstil, a bavim se i rezbarenjem u stiroporu.

Uvek joj se dopadao ulični umetnički izraz.

– Vidim da strit art oživljava i Beograd. Volim atmosferu grafita, iako je ponekad teško gledati istorijske zgrade prekrivene tagovima.

Inspiraciju za fasadne vaze našla sam u muzejskoj postavci

Projekat sa peharima-vazicama osmislila je nakon što je u Narodnom muzeju u Beogradu videla neobičan pehar iz 15. veka sa žutim bodljama.

– U tom kreativnom periodu svuda sam crtala žute bodlje, pa sam to doživela kao „pozdrav“ od Beograda. Napravila sam malu kopiju pehara, a zatim i nekoliko svojih verzija. Moja prva vaza postavljena je u Cetinjskoj. Veoma mi se dopada taj prostor. Pun je ulične umetnosti i prijatnih lokala, ali je, nažalost, sada ukradena. I to je takođe deo života ulične umetnosti.

Posmatranje života objekata nakon što ih postavi deo je njenog umetničkog eksperimenta. Dilema joj je da li je to želja za posedovanjem ili uništavanjem.

– Trudim se da odaberem prava mesta za svoje objekte, da ne narušavam arhitekturu grada. Moje vaze možete pronaći i u Ulici kneginje Ljubice, na Zelenom vencu, u Ulici braće Krsmanović i na još nekim gradskim lokacijama. Ljudi reaguju veoma toplo. Primetila sam cveće u svojim vazicama čak i kada o njima gotovo niko nije znao. To mi je bilo veoma drago. Sada mi mnogi ostavljaju komentare na Instagramu i iskreno sam zahvalna na tako srdačnom odzivu.

Vaze postavljam na fasade gde pripadaju ambijentu

Najčešće bira tehničke zidove ili delove ograda koji nisu deo arhitektonske baštine, kako ne bi narušavala izgled grada.

– Jedan od mojih pehara nalazi se na zidu mog omiljenog dorćolskog kafića, postavljen je uz dozvolu vlasnika. U većini slučajeva trudim se da poštujem interese vlasnika i gradski prostor. Projekat je fleksibilan i otvoren za dijalog. Biram površine koje nisu deo arhitektonske baštine: to mogu biti tehnički zidovi između zgrada ili delovi ograda. Važno mi je da mesto bude vizuelno upadljivo, ali da ne narušava ambijent.

Zbog prirode tih lokacija često je teško navesti tačnu adresu jer ne pripadaju konkretnoj zgradi.

– Keramičke objekte lepim specijalnim univerzalnim lepkom koji može da se koristi i za eksterijer i za enterijer. Izbor boje mi ne predstavlja problem, jednostavno koristim svoje omiljene, proverene glazure, specijalne boje za keramiku. Dizajni su inspirisani srednjovekovnom estetikom. To je početni impuls koji je došao od muzejske vaze, a zatim se vodim ličnim estetskim ukusom.

U Rusiji sam ukrašavala javne prostore

Stekla je iskustvo u ukrašavanju javnih prostora u Rusiji. Učestvovala je na festivalu ulične umetnosti u Iževsku i u jednom projektu u napuštenom dečjem sanatorijumu u Podmoskovlju.

– To su bila putovanja sa grupom umetnika tokom mojih studentskih dana.

Sa toplinom se seća tog perioda.

Volela bi da ima svoju radionicu i da ostvari kreativne saradnje sa lokalnim privrednicima i umetnicima.

– Maštam da učestvujem na izložbama i razvijam nove projekte. Bilo bi mi zanimljivo, na primer, da osmislim umetnički suvenir za muzeje ili da realizujem veliki mural.

Pre nego što se sa porodicom preselila u Beograd, nikada ranije nije bila u Srbiji.

– Ali odmah sam zavolela Beograd kada smo se preselili ovde. Volela bih da ostanem, ali sada je takvo vreme da je teško planirati budućnost, previše toga ne zavisi od mene.

Veliki je izbor beogradskih muzeja i galerija

– Pored poseta izložbama, ovde često idem i u male privatne galerije sa veoma zanimljivim programom. Prvo odem na izložbu sama ili sa prijateljima, a ako mi se čini da bi mogla da bude interesantna i deci, dovedem i njih. Zapazila sam nekoliko poznatih srpskih umetnika. Nadežda Petrović – njen osećaj za boju mi je veoma zanimljiv. Ilija Bosilj je divan naivni umetnik. Milena Pavlović Barili ima poseban izraz, dopadaju mi se njene reference na antiku i srednji vek, ali i njihovo savremeno tumačenje. I Marina Abramović je velika figura u svetskoj umetnosti.

Žao mi je što potencijal grada nije u potpunosti iskorišćen

– Vidim da postoji mnogo javnih prostora koji bi mogli da budu živi, lepi i puni kulturnih dešavanja. Na primer, Čumićevo sokače, Design District. Živim u blizini, zato ga pominjem. To je neverovatan prostor i žao mi je što je delimično prazan i polako propada. Ipak, volim da svratim tamo: imam nekoliko omiljenih radnji, a lepo je i samo sesti na klupu u centru grada, u prostoru bez saobraćaja, i odmoriti se.

Imam nekoliko omiljenih mesta u Beogradu

– Zid Kalemegdana sa pogledom na reku mi je neverovatno lepo mesto. Volim Muzej savremene umetnosti, kao i park oko njega, zgradu i zanimljive izložbe. Neke od njih posetim nekoliko puta. Uživam da pešačim Dorćolom i Vračarom, da posmatram grad i njegove detalje. I labudovi kod sportskog centra na dunavskom delu Dorćola donose mi radost. Dopada mi se i Novi Beograd. Njegova arhitektura me podseća na detinjstvo, a nebo je tamo tako široko. Svaki odlazak doživljavam kao malo putovanje u drugi grad. Posebno volim ulicu u kojoj živim. Svaki put kada izađem iz kuće, uživam u arhitekturi, teksturama fasada i sunčevim odsjajima koji se reflektuju sa prozora susednih zgrada. Ovde mi je zaista lepo i to mi je važno kao vizuelnom tipu.