Ceo Beograd je čekao ispred njene kuće: Proročica iz udžerice uzimala bogatstvo za jednu šoljicu kafe

Jedna žena uspela je da spoji ta dva sveta na potpuno neočekivan način.

Zvala se Ofelija Bogičević, imala je oko 50 godina i živela u kraju poznatom kao „Tri ključa“, na potezu koji bi danas približno obuhvatao deo Sarajevske ulice prema Mostarskoj petlji. Bila je nepismena, živela je skromno, u trošnoj kući, ali je 1929. godine postala jedna od najvećih gradskih senzacija.

Pred njenim vratima nisu čekali samo siromašni i lakoverni.

Dolazile su žene uglednih trgovaca, državni činovnici, industrijalci, pa čak i obrazovani Beograđani. Svi su imali isti razlog – želeli su da im Ofelija kaže šta ih čeka.

Interesovanje je bilo toliko da je dnevno primala svega nekoliko ljudi. Za potpuno „čitanje sudbine“ uzimala je oko 100 tadašnjih dinara, što nije bila mala suma. Radnička dnevnica u to vreme iznosila je približno između 25 i 40 dinara.

Klijenti su zato umeli dugo da čekaju svoj red, držeći u rukama pažljivo spremljene šoljice od kafe.

Ofelija je tvrdila da njena sposobnost nije običan zanat, već dar koji je stekla tokom ratnih godina.

Prema priči koju je prepričavala posetiocima, presudan događaj zbio se na Veliki petak 1914. godine u Nišu, gde je boravila kao izbeglica. Bila je iscrpljena i bolesna kada se u crkvi iznenada onesvestila.

Navodno nije pokazivala nikakve znake života. Sveštenici su pročitali molitve, a ljudi su se spremali da njeno telo prenesu u kapelu.

Tada se, prema njenoj verziji događaja, Ofelija iznenada podigla.

U crkvi je nastala panika. Ljudi su vrištali i bežali, dok joj je jedan stariji sveštenik prišao i blagoslovio je.

Kasnije je tvrdila da je tokom tog stanja imala neobičnu viziju.

Govorila je da joj se ukazala Bogorodica u plavom plaštu, sa zlatnim fildžanom u ruci, i da joj je prenela poruku koju nikada nije želela da otkrije. Bila je uverena da je upravo od tog trenutka dobila sposobnost da predviđa ljudske sudbine.

Tu, međutim, njena priča nije prestajala.

Tvrdila je i da joj se 1917. godine, po povratku u Beograd, pred kućom pojavio Isus Hristos, takođe ogrnut plavim plaštom i sa velikim krstom u ruci.

Prema njenim rečima, tada joj nije rekao ništa. Tek nekoliko dana kasnije, dok je boravila u crkvi, navodno joj je postalo jasno da joj je poručio da će se rat završiti povoljno i da treba da nastavi da ljudima govori njihove sudbine.

Takve priče dodatno su hranile njenu reputaciju.

Ofelija je tvrdila da je porodicama tokom rata umela da kaže ko je od njihovih bližnjih poginuo, a ko će se vratiti kući. U vremenu u kojem su mnoge porodice čekale bilo kakvu vest sa fronta, takva obećanja lako su nalazila publiku.

Posle rata njen posao je postao još razvijeniji, a rituali koje je zahtevala bili su vrlo precizni.

Kafa koja će biti korišćena za gledanje u šolju morala je prethodno da provede tačno 24 sata ispod jastuka. Uz nju su se stavljali šećer, bosiljak i tamjan.

Kada bi kafa bila skuvana i popijena, šoljica se pažljivo umotavala kako, navodno, vazduh ne bi mogao da dopre do nje. Tek tako pripremljena donosila se Ofeliji na „čitanje“.

Sve je, međutim, imalo i drugu stranu.

Vlasti nisu sa simpatijama gledale na njen posao. Ofelija je zbog gatanja već imala problema sa policijom, a na kraju je ponovo uhapšena.

Ironija njene priče bila je očigledna – žena koja je tvrdila da može da predvidi tuđu budućnost nije uspela da predvidi sopstveno hapšenje.

Dok su je policajci odvodili, ispred njene kuće ostala je grupa klijenata, među kojima su bili i pripadnici tadašnjeg višeg društva. Mnogi su i dalje u rukama držali zavijene šoljice koje su doneli na gledanje.

Priča je dobila još neobičniji nastavak već narednog dana.

U policijsku stanicu počele su da dolaze žene iz uglednih beogradskih porodica, pokušavajući da izdejstvuju njeno oslobađanje. Njihove intervencije nisu pomogle.

Beogradska proročica ostala je iza rešetaka.

Ofelija Bogičević ubrzo je nestala iz žiže javnosti, ali njen slučaj ostao je upečatljiv primer jednog neobičnog Beograda grada u kojem su se evropska moda, moderna elita i velike društvene promene bez problema mešale sa gatanjem, ritualima i dubokim verovanjem u natprirodno.

Izvor: Kadrma