Agata Kristi je nestala na 11 dana bez traga: Ono što se desilo mnogo je strašnije od književne misterije

U decembru 1926. godine tada 36-godišnja spisateljica jednostavno je nestala. Njena potraga danima je punila naslovne strane, uključila stotine policajaca i ogroman broj dobrovoljaca i pokrenula teorije koje će preživeti gotovo čitav vek.

Da li je želela da kazni muža? Da li je sve bilo smišljeno radi publiciteta? Da li je pokušala da inscenira sopstvenu smrt?

Danas postoji i mnogo manje senzacionalno, ali daleko ozbiljnije objašnjenje.

Agata Kristi je u to vreme bila pod ogromnim psihičkim pritiskom.

Nestala je jedne decembarske noći

Trećeg decembra 1926. poljubila je svoju sedmogodišnju ćerku Rozalind za laku noć, uzela mali kofer i napustila kuću.

Kasnije je pronađen njen automobil u oblasti Sari, zaglavljen uz ivicu kamenoloma. Agate nije bilo.

Nestanak jedne od najpoznatijih književnica u zemlji odmah je izazvao ogromnu potragu. Policija, dobrovoljci i mediji pokušavali su da otkriju gde se nalazi, dok su se istovremeno pojavljivale sve dramatičnije teorije.

Sumnja je pala čak i na njenog supruga Arčija Kristija.

Za to je postojao razlog. Njihov brak se raspadao, a Arči je supruzi priznao da je zaljubljen u mlađu ženu po imenu Nensi Nil i da želi razvod. U isto vreme Agata je još tugovala zbog smrti majke, a nalazila se i pod pritiskom izdavača nakon velikog uspeha romana „Ubistvo Rodžera Akrojda“.

Dok je policija pretraživala teren, u javnosti su se širile glasine da je možda ubijena ili da je čitav nestanak smišljen kao marketinški trik.

U potragu se na neobičan način uključio čak i Artur Konan Dojl, tvorac Šerloka Holmsa. On je, kao čovek zainteresovan za spiritualizam, pokušao da preko medijuma dođe do informacije gde se Kristi nalazi.

Pronađena je 11 dana kasnije

Agata Kristi pronađena je 14. decembra u hotelu u Harogitu u Jorkširu.

Tamo se prijavila pod imenom „gospođa Tereza Nil“.

Prezime nije bilo slučajno bezazlen detalj — Nil se prezivala žena sa kojom je njen suprug imao vezu.

Gosti i zaposleni u hotelu počeli su da je prepoznaju sa fotografija koje su danima objavljivane u novinama.

Tokom boravka ponašala se naizgled sasvim uobičajeno. Kupovala je odeću, učestvovala u večernjim zabavama i razgovarala sa drugim gostima. Istovremeno, prema svedočenjima iz tog vremena, pokazivala je znake zbunjenosti i problema sa pamćenjem.

Kada je njen suprug došao po nju, tvrdio je da ga nije odmah prepoznala.

Upravo je taj deo priče kasnije otvorio najveće pitanje: da li je gubitak pamćenja bio stvaran ili gluma?

Šta se zapravo dogodilo

Istoričarka Lusi Vorsli, koja je detaljno istraživala život Agate Kristi, smatra da je mnogo verovatnije da je spisateljica doživela ozbiljnu psihičku krizu nego da je organizovala komplikovanu predstavu za javnost.

Jedna od mogućnosti je stanje danas poznato kao disocijativna fuga.

Kod takvog poremećaja osoba može privremeno izgubiti osećaj sopstvenog identiteta, zaboraviti delove života i čak otputovati na drugo mesto, a da kasnije ima vrlo ograničeno sećanje na ono što se dogodilo.

Vorsli naglašava da se Kristi u mesecima pre nestanka suočavala sa nizom veoma teških događaja: smrću majke, raspadom braka, muževljevom prevarom i velikim profesionalnim pritiskom. Sama spisateljica kasnije je pisala da se nalazila na početku nervnog sloma.

Još važnije, Kristi zapravo nije potpuno ćutala o događaju, kako se često tvrdi.

U intervjuu koji je dala 1928. godine opisala je koliko je bila očajna te noći. Rekla je da je osećala da više ne može da izdrži i da joj je kroz glavu prolazila ideja da učini nešto očajničko.

Opisala je kako je automobilom skrenula sa puta prema kamenolomu i pustila ga da se kreće nizbrdo. Vozilo je udarilo u prepreku, a ona je glavom udarila u unutrašnjost automobila.

Nakon toga izašla je iz vozila i počela da luta u stanju konfuzije.

Kasnije je tvrdila da se seća dolaska na veliku železničku stanicu, ali da je bila iznenađena kada je saznala da se nalazi na stanici Vaterlo.

U jednom trenutku, prema njenom kasnijem opisu, u svojoj glavi više nije bila Agata Kristi, već „gospođa Tereza Nil iz Južne Afrike“.

Teorija o marketinškom triku možda je krenula od njenog muža

Priča da je spisateljica sve inscenirala radi publiciteta opstala je decenijama.

Ali postoji zanimljiv detalj.

Upravo je njen suprug Arči tokom potrage javno rekao da je Agata ranije razmišljala o mogućnosti da neko namerno nestane i da je takva ideja možda bila povezana sa njenim književnim radom.

Lusi Vorsli smatra da je moguće da je Arči time pokušavao da skrene pažnju sa sopstvene afere i činjenice da se njihov brak raspadao.

Kasnije su se pojavile još dramatičnije teorije — da je Agata želela da supruga dovede pod sumnju za ubistvo ili da mu se osveti zbog prevare.

Za takve verzije nema konačnog dokaza.

O događaju gotovo nije pisala u autobiografiji

Agata Kristi nije detaljno opisala nestanak u svojoj autobiografiji.

Pominjala je, međutim, period nesanice, zaboravnosti i duboke tuge koji je pratio raspad njenog prvog braka. Taj period opisivala je kao nervni slom.

Brak sa Arčijem Kristijem na kraju je okončan.

Kasnije se udala za arheologa Maksa Malovana, sa kojim je ostala do kraja života, a upravo su putovanja sa njim i arheološka nalazišta snažno uticali na brojne njene kasnije romane.

Napisala je desetine novih knjiga i postala najprodavanija autorka krimi-romana u istoriji.

Ali 11 dana iz decembra 1926. nikada nisu prestala da intrigiraju javnost.

Vorsli smatra da je razlog jednostavan: verzija o tajanstvenom nestanku slavne književnice bila je privlačnija od mnogo neprijatnije priče o ženi koja je prolazila kroz ozbiljan psihički slom.

Zbog toga je događaj decenijama tretiran gotovo kao još jedna zagonetka iz pera Agate Kristi.

Možda, međutim, nikakvog velikog plana nije ni bilo.

Najpoznatija autorka misterija na svetu možda je tih 11 dana bila samo žena kojoj se u isto vreme srušilo previše stvari u životu.