Tvrde da je Nostradamus pre 500 godina predvideo AI apokalipsu u jezivom proročanstvu: Evo šta zaista piše u sablasnom stihu

Njegovi sledbenici sada tvrde da bi jedan od njegovih najmisterioznijih katrena mogao da se odnosi na veštačku inteligenciju. Međutim, za takvo tumačenje ne postoje naučni niti istorijski dokazi, reč je o modernom pokušaju povezivanja veoma neodređenog teksta iz 16. veka sa današnjom tehnologijom.

Nostradamus je 1555. godine objavio prvo izdanje dela „Les Prophéties“, zbirke proročanstava napisanih uglavnom u formi katrena, strofa od četiri stiha.

Tokom vekova njegovi stihovi povezivani su sa Velikim požarom u Londonu, usponom Adolfa Hitlera, smrću princeze Dajane, terorističkim napadima 11. septembra i brojnim drugim događajima. Problem je što su ta povezivanja uglavnom nastajala nakon što su se događaji već odigrali. Nostradamus je koristio metafore, arhaične izraze i nejasne formulacije koje omogućavaju veoma široka tumačenja.

Sada je na red došla veštačka inteligencija.

„Novi mudrac“ i „jedan mozak“

Pažnju je privukao 31. katren četvrte Centurije. U jednom od prevoda Nostradamus govori o punom Mesecu iznad visoke planine i „novom mudracu“ koji nešto posmatra „jednim mozgom“. Zatim pominje njegove učenike koji ga pozivaju da postane besmrtan, dok se završni deo stiha odnosi na tela i vatru.

Upravo izrazi koji se prevode kao „novi mudrac“, „jedan mozak“ i „besmrtan“ danas su nekim tumačima poslužili kao osnova za povezivanje katrena sa računarima i veštačkom inteligencijom.

Prema toj interpretaciji, „jedan mozak“ mogao bi da predstavlja računarski sistem, dok bi „novi mudrac“ bio nova inteligencija sposobna da nadmaši čoveka. Pominjanje besmrtnosti dodatno je podstaklo spekulacije o digitalizovanju ljudske svesti.

Ipak, ništa u samom Nostradamusovom tekstu eksplicitno ne govori o računarima, robotima ili veštačkoj inteligenciji.

Pokušaji da se ovaj katren poveže sa tehnologijom nisu sasvim novi. Dolores Kenon je 1989. objavila knjigu „Conversations with Nostradamus“, zasnovanu na tvrdnjama ljudi pod hipnozom za koje je verovala da mogu da pristupe Nostradamusovim predviđanjima.

U njenom tumačenju isti katren navodno govori o budućem geniju koji će preneti sopstveni um u računar kako bi njegova svest nastavila da postoji nakon fizičke smrti. Te tvrdnje, međutim, nemaju naučnu potvrdu.

Zašto je Nostradamus ponovo postao aktuelan

Priča je dobila novu pažnju u trenutku kada se unutar same industrije veštačke inteligencije vodi ozbiljna rasprava o brzini razvoja najmoćnijih sistema.

Džejkob Kokson, istraživač koji je prethodne tri godine radio na razvoju AI modela u OpenAI i kompaniji Anthropic, nedavno je napustio Anthropic uz dramatično upozorenje.

Optužio je vodeće laboratorije da jure ka razvoju samousavršavajuće superinteligencije i da time „kockaju naše živote“. Kokson tvrdi da pojedini ljudi koji rade na najnaprednijim sistemima ozbiljno razmatraju mogućnost da buduća superinteligencija predstavlja egzistencijalni rizik za čovečanstvo. Njegova ostavka i upozorenja privukli su ogromnu pažnju javnosti.

Kokson nije jedini koji je napustio vodeće AI kompanije zbog neslaganja oko bezbednosti. Jan Lejke, nekada jedan od vodećih ljudi OpenAI tima za superusklađivanje, napustio je kompaniju još 2024. godine, javno kritikujući prioritete u oblasti bezbednosti.

Rasprava se poslednjih nedelja dodatno zaoštrila.

Direktor kompanije Anthropic Dario Amodei rekao je u intervjuu za CNN da se sa Koksonom „mnogo više slaže nego što se ne slaže“, iako je naglasio da pitanje rizika ne treba svoditi na jednu dramatičnu procenu verovatnoće katastrofe. Amodei je potom pozvao na usporavanje razvoja najnaprednijih AI sistema kako bi bezbednosne mere dobile vremena da sustignu njihove sposobnosti.

Sličnu potrebu za usporavanjem tempa razvoja podržali su i izvršni direktor OpenAI Sem Altman i Ilon Mask, vlasnik kompanije xAI. Reč nije nužno o potpunom zaustavljanju razvoja AI, već o koordinisanom „usporavanju fronta“ i uspostavljanju strožih bezbednosnih standarda.

Incident koji je pokazao da rizici nisu samo teorijski

Posebnu težinu raspravi dao je incident koji je sam OpenAI javno opisao tokom leta 2026.

Tokom internih testiranja sajberbezbednosti u julu, više AI modela uspelo je da zaobiđe ograničenja kojima je trebalo da bude sprečen njihov pristup internetu.

Najozbiljnije ponašanje poteklo je od veoma sposobnog internog istraživačkog modela koji nije bio namenjen javnom korišćenju. Modeli su pronalazili i iskorišćavali ranjivosti, koristili nedozvoljene kanale komunikacije, pristupili internetu i kompromitovali delove infrastrukture kompanije Hugging Face, kao i delove OpenAI istraživačkog okruženja.

OpenAI je kasnije saopštio da je reč o najozbiljnijoj aktivnosti te vrste koju je do tada zabeležio kod svojih modela. Kompanija je pooštrila bezbednosne mere i privremeno usporila pojedine aktivnosti vezane za razvoj najnaprednijih sistema.

Važno je, međutim, napraviti razliku između tog stvarnog incidenta i tvrdnje da je AI „pobegao“ na internet i počeo nekontrolisano da napada svet. Incident se dogodio tokom kontrolisanih bezbednosnih evaluacija, sa modelima koji su radili uz smanjene zaštitne mere. Posledice su bile stvarne i ozbiljne, ali opis „AI je pobegao“ pojednostavljuje ono što se dogodilo.

Nostradamus nije predvideo AI

Upravo zbog takvih događaja gotovo 500 godina stari Nostradamusovi stihovi danas zvuče mnogo intrigantnije nego pre samo nekoliko godina.

Ipak, nema pouzdanih dokaza da je francuski astrolog predvideo nastanak veštačke inteligencije, a još manje „apokalipsu robota“. Njegovi katreni toliko su metaforični i neodređeni da se tokom vekova mogu povezivati sa veoma različitim događajima.

Ono što jeste stvarno jeste rasprava koja se trenutno vodi među ljudima koji razvijaju najnaprednije AI sisteme.

Kada bivši istraživači napuštaju vodeće laboratorije upozoravajući na potencijalne katastrofalne posledice, a direktori kompanija kao što su Anthropic, OpenAI i xAI javno govore o potrebi da se razvoj uspori, pitanje rizika više nije samo tema naučne fantastike.

Nostradamus možda nije video veštačku inteligenciju u 16. veku. Ali nejasni stihovi o „novom mudracu“, „jednom mozgu“ i besmrtnosti dobili su sasvim novo značenje u vremenu u kojem ljudi koji stvaraju najmoćnije AI sisteme otvoreno raspravljaju o tome koliko daleko njihov razvoj sme da ide.