0
Proveo sam pet godina proučavajući 233 milionera kako bih saznao o njihovim navikama i načinu razmišljanja, napisao je Tom Korlej, finansijski ekspert u svom tekstu na sajtu make.it.
Poticali su iz različitih sredina, imali su različoita iskustva, ali svi su imali godišnji bruto prihod od najmanje 160.000 dolara i neto imovinu od 3,2 miliona dolara.
„Bio sam posebno zainteresovan za to na šta troše svoj novac. Ali skoro svi su mi rekli da su prestali da troše novac na određene stvari“, napominje i otkriva koje su.
Da bi prioritet dali svom zdravlju, prestali su da kupuju niskokvalitetnu, prerađenu hranu i umesto toga su se odlučili za organsku ili kvalitetnu hranu koja nema konzervanse.
Često su tražili proizvode koji su mogli da se povežu s njihovom zemljom porekla i često su posećivali pijace i prodavnice prehrambenih proizvoda koje su bile poznate po visokokvalitetnom voću, povrću i mesu.
Odbijali su da troše novac na najnovije modne trendove ili jeftin i loše konstruisan nameštaj. Umesto toga, mnogi su radije investirali u kvalitetne i vremenski trajne komade garderobe i nameštaja za dom.
Često je cena bila dva do tri puta veća od cene jeftine odeće i nameštaja lošeg kvaliteta. Ali bili su spremni da naprave veće kupovine, jer je to i dalje bilo jeftinije od konstantne zamene jeftine izrade.
Pročitajte još:
U istom smislu, mnogi milioneri su mi rekli da, ako imaju mogućnost, radije troše novac na potpunu zamenu stvari poput starih krovova, veš mašina, mašina za pranje sudova, frižidera, peći i čak vozila, umesto da svoje zarađene fondove usmere ka skupim popravkama.
Iako je to često skuplje, opravdavali su to time da će nešto novo trajati mnogo duže od nečega što je popravljano, što im je pružalo neprocenjivi mir.
Iako su neki uživali u radu na otvorenom, kao što je košenje trave, uklanjanje korova, uređivanje okoline i obrezivanje, velika većina – kada su postali bogati – je zapošljavala pejzažnog arhitekte da brine o svim radovima na otvorenom prostoru.
To je značilo da više nisu trošili novac na popravku ili zamenu stare opreme. Mnogi su poklanjali svoje alate porodici i prijateljima.
Ono što su kupovali bilo je vreme. Budući da više nisu morali izdvajati sat ili dva svake nedelje ili meseca za održavanje svog imanja, to im je davalo više vremena za odmor, opuštanje ili uživanje u rekreativnim aktivnostima.
Mnogi milioneri su izbegavali kockanje dok su sticali bogatstvo, i taj zdrav razum se nastavio i u njihovim novim finansijskim životima.
Nakon što su postali bogati, odbijali da troše novac na lutrijske listiće i ohrabrivali su svoje zaposlene, porodicu i prijatelje da isto čine.
Budući da je verovatnoća da se osvoji neka lutrija mala, smatrali su to rasipanjem novca. Umesto toga, bilo je bolje uložiti te fondove u nezaboravna iskustva.
