Kafa i čokolada u prodavnicama nikad skuplji: Evo zašto plaćamo astronomske cifre i ko je zapravo kriv

„Kafa u gradu je toliko poskupela da na aerodromu uopšte više nije skupa”, ilustrativno navodi jedna korisnica X-a.

Proteklih meseci, društvene mreže postale su svojevrsna arena za deljenje nezadovoljstva usled skoka cena kafe. Ova zapažanja potvrđuje i Republički zavod za statistiku (RZS): u septembru prošle godine, maloprodajna cena kilograma kafe bila je 1.713 dinara da bi se godinu dana kasnije povećala na 1.880 dinara, što je za oko deset odsto skuplje.

Trend rasta cena još je primetniji kada se nađete pred rafom sa čokoladama: mesečni statistički bilten iz septembra 2023. pokazuje da je kilogram ovog slatkiša tada koštao 1.220 dinara, a za godinu dana njegova cena porasla je za skoro 50%, na 1.800 dinara.

Međutim, nije samo Srbija pogođena, ljudi širom regiona žale se na poskupljenje, uključujući tu i Crnu Goru. Tamo je – nedelju dana pred novogodišnje praznike kada možda i više nego uobičajeno kupujemo čokolade – velika Milka sa lešnicima u jednom trgovinskom lancu koštala devet i po evra.

Ovaj prizor, šaljivo je prokomentarisao korisnik X-a: „Kada ideš nekome u goste ko ima četvoro dece, jeftinije ti izađe da odeš do Nemačke jeftinim letom, kupiš im čokolade i vratiš se, nego ovde da kupuješ.”

Da tviteraši jesu na tragu nečega, otkrivaju podaci o cenama iste čokolade u nemačkim supermarketima – naime, Milka sa lešnicima je više nego duplo jeftinija od ovog primera u Crnoj Gori, oko četiri evra. Stanje u Srbiji je donekle slično kao kod suseda: nesnižena Milka sa lešnicima ide i do 780 dinara, odnosno oko šest i po evra, u zavisnosti od prodavnice.

Gramzivi trgovci?

Po svemu sudeći, oni jesu neizostavni deo jednačine. Kako navodi Nemački savezni zavod za statistiku, u proteklih godinu dana čokolada je i tamo znatno poskupela. Ali to njihovo znatno zapravo je znatno manje nego kod nas, oko 9,5%.

Dramatične razlike među cenama – od zemlje do zemlje, od prodavnice do prodavnice – razotkrivaju upravo da u njihovom formiranju ulogu igraju brojni lokalni faktori, a među njima i inflacija i pohlepa.

Ali ako u svom „lovu na veštice poskupljenja” ne zagrebemo ispod površine, barem kada je reč o kafi i čokoladi, propuštamo jedan veoma bitan deo slagalice – klimatske promene.

Klima sve manje ide na ruku osetljivim usevima kafe i čokolade

Priča naše šoljice kafe počinje hiljadama kilometara daleko od nas, na nepreglednim plantažama u ekvatorijalnim delovima Latinske Amerike, Afrike i Azije.

A oblik kafe tamo nije ni sličan onome u kojem je mi viđamo: u pitanju je žbunje ili nisko drveće sa sitnim, crvenim plodovima nalik na višnju u čijoj se unutrašnjosti krije seme kafe – koje se bere – mašinski ili ručno, a potom sortira, suši i naposletku prži. Tako se dobija prepoznatljivo tamnosmeđe, prženo zrno, a njegova dalja prerada rezultuje u različitim podvarijantama: od tradicionalne mlevene preko filter kafe do nesa.

Postoji preko 130 sorti kafe, ali su dve najpopularnije: arabika sa udelom između 60 i 80% u svetskoj proizvodnji, i robusta sa udelom između 20 i 40%. Prva je rezervisana za one koji preferiraju više slatkast ukus, a druga za one koji žele više kofeina.

Najveći aktuelni proizvođač, koji tu titulu drži još od druge polovine 19. veka, jeste Brazil odakle dolazi 35-40% svetske kafe.

Međutim, nije jasno da li će se i koliko dugo zadržati na toj poziciji na vrelijoj planeti. Čak i pri umerenom zagrevanju, procenjuje se da će Brazil do sredine veka izgubiti uslove za rast kafe na 80% površina na kojima se ona trenutno uzgaja.

S obzirom na to da je u pitanju osetljiva biljka sa specifičnim zahtevima po pogledu klime i zemljišta, aktuelne antropogene klimatske promene joj ne prijaju i njen uzgoj u postojećem tzv. pojasu kafe oko ekvatora postajaće sve izazovniji.

Ali poteškoće se javljaju i sada… Zbog manjka padavina i porasta temperature, prinosi kafe opadaju, kao i kvalitet, dok sa druge strane, njena potrošnja doživljava blagi rast iz godine u godinu.

Tokom ove godine, a koja će izvesno biti najtoplija ikada izmerena na Zemlji, plantažeri kafe u Brazilu suočili su se sa najgorom sušom u poslednjih sedam decenija i natprosečnim temperaturama, ali i surovim požarima koji su progutali delove njihovih plantaža.

„S obzirom na ovdašnje uslove, usev 2025. već je pogođen”, istakao je uzgajivač kafe Silvio Almeida za AP pokazujući pupoljke koji su odumrli.

Njegova plantaža smeštena je na idealnoj nadmorskoj visini, u blizini gradića Caconde koji se nalazi u jednom od ključnih brazilskih regiona za uzgoj kafe, Sao Paolo. Uprkos tome, čak i tokom ovosezonske berbe – od maja do septembra – Almeida je osetio gorak ukus razočaranja: napunio je tek 100 vreća kafe, odnosno za 20 manje nego što je očekivao.

Naravno, nedaća klimatskih promena nije nedaća samo jednog poljoprivrednika… Projekcije za ukupnu proizvodnju brazilske kafe 2024/2025, a koje je u novembru objavilo američko Ministarstvo poljoprivrede, pokazuju da su prinosi za 0,2% veći nego prošlogodišnji (2023/2024), ali to nam ne otkriva čitavu sliku.

Kafa je specifična biljka koja prolazi kroz dvogodišnje cikluse: smenjuju se pozitivne, bijenalne godine sa snažnim cvetanjem, a nakon njih slede negativne, van-bijenalne sa slabijim cvetanjem. Ovogodišnja berba dešavala se u pozitivnoj, bijenalnoj godini pa je očekivan veći rod. Štaviše, usled nepovoljnih vremenskih prilika u međuvremenu, prinosi su opali za 6% u odnosu na procene iz maja 2024.

Nakon ovogodišnje duge i žestoke suše, kiše su konačno pale na brazilske plantaže kafe u drugoj polovini oktobra. Ali ostaje pitanje: da li će se zahvaljujući padavinama drveće uopšte oporaviti od ekstremno sušnih uslova?

Očekivanja nisu visoka, a agronomi već prognoziraju gubitke za narednu berbu u Brazilu: konsultantska kuća Safras & Mercado sa fokusom na poljoprivredu predviđa godišnji pad od 15% za brazilsku arabiku.

Na drugom kraju sveta, drugi najveći svetski proizvođač kafe generalno i vodeći proizvođač sorte robusta – Vijetnam – vodi naizgled potpuno drugačije bitke od brazilskih, ali koje u suštini imaju istog imenitelja. Reč je o tropskim olujama zbog kojih je berba robuste u ovoj azijskoj zemlji ove godine kasnila, a koje – baš poput suša – jačaju sa klimatskim promenama.

U nebranom grožđu našla se i čokolada.

Zemlje na zapadu Afrike su vodeći svetski proizvođači kakaoa, glavnog sastojka mnogima omiljenog slatkiša. Njihove predvodnice, koje pokrivaju preko polovine proizvodnje, jesu Obala Slonovače i Gana.

Na toplijoj planeti uzgajivači kakaoa, baš poput uzgajivača kafe, suočavaju se sa nizom izazova: osetljiva biljka kakaovac se sama po sebi ne nosi dobro sa ekstremnim vremenom poput obilnih padavina i suša, a porast temperature donosi i – porast bolesti i štetočina, što samo dodatno komplikuje situaciju za siromašne poljoprivrednike.

U mnogim podnebljima berba traje od oktobra jedne godine do marta naredne. Procene Međunarodne organizacije kakaoa pokazuju da se svetska proizvodnja na prelazu iz 2023. u 2024. smanjila za 14,2% u odnosu na berbu 2022/2023.

Uprkos smanjenoj proizvodnji, naši apetiti za kafom i čokoladom ne jenjavaju pa dolazi do toga da potrošnja nadmašuje godišnje proizvodne kapacitete. Ovo je zapravo četvrta uzastopna godina da globalno tržište beleži deficit kafe, a treća uzastopna da se isto dešava sa kakaom. Štaviše, deficit od 478.000 tona kakaoa je najveći u proteklih 60 godina, a uzrokovan je propadanjem useva u zapadnoj Africi.

A posledično…

Cene kafe i kakaoa obaraju rekorde

Ekonomski gledano, porast cena je logični sled događaja kada nekog dobra imate manje u odnosu na potrebe. Kafa i čokolada nisu izuzetak od pravila.

Na globalnom nivou, kulminacija dosadašnjeg poskupljenja kafe, kao jedne od najtrgovanijih roba na svetu, upravo je u toku.

U decembru 2024. godine, cene zrna arabike na tržištu budućih cena dostigle su svoj istorijski vrhunac od 7,8 dolara po kilogramu. Pošto se trgovanjem tzv. fjučursima nagađa koliko će arabika koštati u budućnosti, porast cena posledica je straha kako će se ekstremno sušni uslovi odraziti na narednu berbu u Brazilu.

Prethodni rekord zabeležen je krajem sedamdesetih godina prošlog veka, kada je brazilske plantaže desetkovao neobičan i jak mraz, zbrisavši čak 70% biljaka. Kako ni Vijetnam ove godine nije imao sreće na svojevrsnom klimatskom ruletu, robusta je još u septembru beležila rekordne cene.

Od početka ove godine, kafa je poskupela za oko 70%, a tržišna dešavanja bi već 2025. mogla da se preliju i na našu šoljicu kafe. Naime, kako je za BBC najavio jedan ekspert, brendovi razmatraju da podignu cene u novoj godini zato što više ne mogu da se bore sa poskupljenjem sirovina.

Potrošači povećanje cena već uveliko osećaju na svojoj koži. To možemo videti i na primeru Srbije.

Prosečna maloprodajna cena jednog kilograma pržene, mlevene kafe u septembru ove godine iznosila je 1.880 dinara, dok smo za istu količinu, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u istom mesecu 2014. izdvajali skoro duplo manje novca, tačnije 998 dinara.

Ali cene nisu rasle samo u domaćim supermarketima, već i u kafeterijama…

U svetlu jubileja, popularni lanac kafića častio je mušterije cenama iz svoje prve poslovnice otvorene pre tačno deset godina. Espreso je tada koštao 120 dinara, a sada 225-275, kapućino 150, a sada 285-325, ledena kafa 240, a sada 355-405.

Dakle, samo deceniju ranije, napici od kafe bili su, u proseku, dvostruko jeftiniji.

Ova godina predstavlja prekretnicu i za cene čokolade kakve su nam poznate: u martu 2024, tona kakaoa na tržištu budućih cena prvi put je premašila deset hiljada dolara.

U aprilu je otišla i preko 12 hiljada dolara, a pre nekoliko dana u decembru dostigla svoj dosadašnji rekord od preko 12,5 hiljada dolara po toni kakaoa.

Koliko je to?

Poređenja radi, cena kakaoa je poslednih decenija bila relativno stabilna – i višestruko niža nego 2024. godine. Kretala se između 2 i 3.000 dolara po toni. Aktuelna cena na svetskom tržištu je za čak 250% veća u odnosu na desetogodišnju normalu.

Mada poskupljenje ne može da se pripiše samo klimatskim promenama, već ulogu igraju i pomenuta potražnja, kao i prepreke u lancu snabdevanja, one su i te kako jedan od vodećih faktora koji preoblikuje tržište kafe i čokolade.

Da li ste čuli za šrinkflaciju? To je razlog zašto je vaša čokolada sve manja
U dobra stara vremena, male čokolade imale su 100 grama, a velike 300. Sada ćete većinski naići na one od 80 grama, odnosno 270.

A da li ste znali da je posredi pojava koja ima svoje ime – šrinkflacija?

Smanjujući težinu proizvoda – od čokolade preko sokova do kozmetike – proizvođači žele da srežu troškove. Cena ostaje ista, čak je i pakovanje u načelu isto, a unutra vas čeka manja količina proizvoda.

Nisu samo čokolada i kafa na udaru klimatskih promena

Uzgoj kafe i kakaoa je nesumnjivo uzdrman klimatskim promenama i pratećim vremenskim ekstremima, a to se dalje odražava i na njihovu cenu.

Jedna od mera prilagođavanja uključuje i izmeštanje plantaža sa postojećih lokacija. A potraga za boljim vremenskim uslovima, bila bi ogroman finansijski udarac na aktuelne plantažere koji uglavnom dolaze iz nižih slojeva društva i opstaju upravo zahvaljujući svojim usevima.

Klimatske promene ostavljaju dubok trag i na drugu hranu, smanjujući njihovu dostupnost – od senfa preko gaude do tartufa i ljutih papričica. Ali nisu samo luksuzne namirnice ugrožene, već i osnovne poljoprivredne kulture poput žita, kukuruza, suncokreta, raznog voća i povrća, što poslednjih godina uviđaju i srpski poljoprivrednici – boreći se naizmenično protiv suša, poplava i mraza.

U budućoj klimi stanje će biti sve gore. Međutim, to je pokazatelj da ne treba raditi samo na adaptaciji poljoprivredne proizvodnje, već pre svega na zauzdavanju globalnog zagrevanja.

(Klima101) / autor: Jelena Kozbašić