Goran Kojundžić se sa porodicom iz Srbije preselio u Vankuver pre 12 godina. Kaže da se u međuvremenu mnogo toga promenilo.
„Danas, ova i ovakva Kanada jeste zemlja u koju ja ne bih želeo da dođem“, kaže Goran, koji je bio gost na YouTube kanalu Dragana Rakonjca i tu ispričao sve o životu u Kanadi, o cenama, platama, koliko se sve promenilo u odnosu na prethodnih desetak godina.
„Bolje reći šta se nije promenilo“, naglašava i priseća se kako je bilo kad se on s porodicom preselio tamo.
„Kad smo mi došli 2011, tad je Kanada bila nekako živahna, energična, dolar je bio uparen s američkim, plate su bile vrlo pristojne a cene nekretnina niske, prema imigrantima su se ponašali fino… Ulice uredne, nema grafita, ljudi prijatni iako je bilo teško… Meni je bilo malo lakše jer sam imao struku koja se tražila programiranje, mašinac… Pa sam počeo da radim već posle 10 dana. Supruzi je bilo teže, bila je u Srbiji nastavnica u osnovnoj školi, a ovde to ne možeš da budeš dok ne položiš neke ispite i dok se ne doškoluješ što je makar dve godine pa da dobiješ licencu. Ono malo para što smo imali, brzo se istopilo, srećom imao sam stalan posao i plus sam našao dodatni posao“, priča Goran, inače mašinski inženjer.
On kaže da su se ipak, vrlo brzo snašli jer je i njegova žena pronašla posao, kupili su stan, u međuvremenu dobili i drugo dete.
„Kao da je nešto kliknulo ali mi to nismo ni primetili jer smo bili u euforiji, za tri godine stekli smo što u Srbiji nismo mogli ni za deset… Rekao sam sam sebi – nama je super, imamo stan, auto, još jedno dete i sve je dobro. Ali, kad dođeš s nekoliko kofera, moraš da grebeš kako znaš i umeš da ostaneš i bilo je teško posebno prvih godinu dana ali srećom nailazio sam na neke fine ljude, dobio sam sjajan posao i uspeli smo da nađemo jeftiniji stan koji je inače jako teško naći“, priča Goran, prenosi Blic.
Što se tiče kirije, Goran objašnjava da jednosoban stan u Vankuveru košta 3.000 dolara mesečno a dvosoban 4.000 i više. Ta računica ima ipak još nekoliko elemenata dodaje Goran, jer prosečna plata iznosi 50.000 dolara bruto ali valja odbiti doprinos za penziju i porez. Tad, kaže on, ostane 3.000 – 3.500 mesečno što je negde cifra na koju mogu da računaju pridošlice u Kanadu jer će u startu najverovatnije moći da nađu poslove koji se toliko plaćaju i podseća da treba računati i na druge troškove, osiguranje auta, račune, namirnice…
„Kad je reč o nekretninama, ono što je 2005. koštalo 100.000, sad u 2023. košta 1,2 miliona a plata nije porasla toliko već možda dva-tri puta“.
Prosečna cena za stan u Vankuveru je 800.000 dolara, a kuća se može kupiti za od 1,8 do 2,5 miliona. I to je ono što je Goranu trenutno jedan od najvećih utisaka o Kanadi.
„Kako neko mlad ko sad dođe a ima prosečnu platu, i ne može da pokrije ni ratu, ni kiriju, i kako će on da stavi na stranu 100.000 dolara minimalnog depozita da uopšte dođe u priliku da otplaćuje 700.000 dolara kredita s kamatom od 6 odsto, pa to je mesečna rata od 5.000 ili 6.000 dolara?! A gde je internet, pa komunalije, pa održavanje zgrade, pa osiguranje, pa rata za auto…“
Goran ne krije da je razočaran.
„Da li ova zemlja vredi tih para koje mogu da stvorim da bih u njoj živeo? Definitivno moram da kažem ne! Kanada zahteva izuzetno mnogo truda i rada. Koliko treba da budeš hrabar ili lud da se u to upustiš? Ja ne žalim što smo mi došli, ali mi smo došli u neko drugo vreme kad su cene nekretnina bile male a plata pristojna… Razmišljam o ćerkama, posebno mlađoj, kad bude punoletna i tražila posao koliko će u Kanadi naći prostora za sebe, u Kanadi u kojoj se struktura stanovništva primetno promenila, a forsiraju se i nameću zakoni i obrasci ponašanja kojih nekad nije bilo“, zaključuje Goran.