Doris Bizetić je na intervju došla skockana kao za snimanje spota - sa scenskom šminkom, frizurom u stilu osamdesetih, stavom zvezde i osmehom prepoznatljivim još iz vremena BB šoua. Držala je pod ruku svog muža Džoa, koji se odmah bacio na postavljanje kamerice, jer uvek snima njene intervjue. Uzela je gutljaj ledenog čaja, poslala Džou poljubac i dugim pink noktima kucnula po stolu: "Možeš da me pitaš šta god hoćeš. Samo neću o politici".
Mnogo je tema za razgovor s Doris Bizetić – od detinjstva u jednoj od najgledajnijih emisija devedesetih do njene solo karijere, od porodične priče i sudbinske ljubavi koju je našla na Internetu sa samo 19, pa do borbe s multipla sklerozom o kojoj je otvoreno progovorila pre nekoliko godina. Takav kontekst čak i najjednostavnijem: „Kako si?“, daje poseban ton.
A Doris je dobro. Širokim osmehom i povišenim tonom podvlači mi koliko joj je važno da se kaže ljudima da je ona sada dobro i da uživa u životu.
„Ja sam dobro, mnogo bolje nego što sam bila pre nekoliko godina, tad sam s kataraktom na oba oka držala koncerte. Drago mi je da sam pokrenula priču o multipla sklerozi, jer su od tada krenuli da pričaju svi koji imaju MS, i javne ličnosti i oni koji to nisu, počelo je da se daje ljudima na znanje o toj bolesti, da s njom može da se živi i to, kao što vidite, punom parom“, ističe Doris.
Ovih dana se, kaže, kreće po centru grada, snima svoje vlogove, snimila je četvrti album i objavila ga pre dva meseca, svakog dana je na Instagramu, svakog dana je na Facebooku, izlazi i smeje se sa ćerkom i mužem, i radi s tatom Borisom Bizetićem na njegovom albumu koji bi trebalo da izađe do kraja godine povodom 50 godina njegove karijere.
Nabrajanje zaključuje pljeskajući rukama, kako bi dala na značaju tom jubileju. Ima i svoj – Doris baš ove nedelje puni 35 godina.
„Presrećna sam! Kako je to divno – da ja imam 35 godina, a izgledam kako izgledam! Imam samo par sedih na glavi, inače ne farbam kosu, ne znam da li imam ijednu boru… I dok pričam ovo, moj muž me gleda sa tako puno ljubavi, a mi smo 15 i po godina zajedno“, smeška se.
Ističe i da nikad nije pila ni pušila, izbegava loše priče po društvenim mrežama, na glasine se ne obazire. Planira, kaže, da živi i širi pozitivu bar 100 godina, da čini ljude srećnim i upija divotu kojom je okružena, a bolest ju je samo učvrstila u tome.
„Izlečila me je akumpuktura“
„MS je doneo loše stvari kao što su bolovi, ali mene je to učinilo hrabrijom i snažnijom. Kakva sam ja iskustva imala zahvaljujući MS-u, koliko sam ljudi srela zahvaljujući MS-u, sve to je mene ojačalo tako da ja sad znam da ću zasigurno živeti 100 godina, a da ću sve vreme da budem pozitivna i zdrava duhom, kao što sam uvek bila. A telo će mi biti samo bolje i bolje, jer se ja punim vitaminima, zdravim stvarima… Hemikalije ne uzimam, osim kad me boli glava ili kad me malo jače zaboli kičma, i to su tablete koje može da kupi bilo ko u apoteci, nisu potrebni specijalni recepti“, priča Doris gestikulirajući.
Čini se da celu tu priču želi da ostavi iza sebe, ali, kao što je obećala – i na pitanja o suočavanju s multipla sklerozom odgovara. Iako joj nije jasno zašto opet da priča o tome kad sve ima da se nađe na internetu. Ok, skratićemo.
Prošlo je pet godina otkad je javno progovorila o MS. Prve simptome registrovala je 2011. godine, nakon porođaja.
„Nestao mi je vid na desnom oku, 80 odsto. I onda su krenula ispitivanja“, priseća se. Ponosno naglašava da je „bukvalno nakon tog saznanja tresnula svoj prvi singl i krenula svoju solističku karijeru na engleskom“.
„A dan pre nego što sam snimala „Another day“ spot, 2013. godine, ja sam dobila zvaničnu dijagnozu da je to MS. Četiri albuma sam ja objavila za vreme multipla skleroze, poslednji je izašao pre dva meseca… Na leto 2013. sam imala punkciju kičme, hteli su još nešto da provere, i to je prošlo verovatno najbezbolnije što je moglo. Više se i ne sećam, toliko sam napunjena pozitivom, da sad i ne mogu tačno da se setim tih situacija. Ali ja imam snimke sa ćerkom od tog dana, na kojima se mi igramo i vrištimo od smeha. Sećam se kako je Anita bila u čudu što sam ja tad uopšte bila u stanju da snimam nešto i da se smejem i da pravim štosove“, priča Doris.
Porodica, prijatelji i fanovi bili su joj, kaže, moćna podrška na tom putu, a tajna njenog čudesnog oporavka – prvenstveno njen pozitivan stav. Lekovi joj, kaže, nisu pomagali, akumpuktura jeste.
„U bolnice ne idem već godinama, poslednji put sam bila krajem 2015. Ali u proleće te godine sam imala česte terapije, koje meni ništa nisu pomogle. Znam da nekima pomažu, ali meni nisu“, kaže.
Kasnije dodaje: „Vrlo mi je bitno da se zna da da sam ja kad ste u prethodnih nekoliko godina videli da sam izgledala u nekim periodima kao da sam naduta i da imam mali višak kilograma ili malo veći, to je bilo sve zbog toga koliko su me zatrpavali i punili sa tim groznim, raznim hemikalijama. Uključujući i Betaferon injekcije, tri meseca sam primala tu terapiju uz kortikosteroide. Nekima to pomaže, ali meni je jedino akumpuktura pomogla. Nisu oni krivi što meni to nije prijalo“, sleže ramenima i još jednom ponavlja da pozitivnost koju danas emituje nema veze s bolešću, već s njenim karakterom, horoskopom, genetikom, ona je, kaže, takva oduvek…
Neki će se sad nasmešiti prisećajući je se kao male Doris iz skečeva BB šoua, ali – u kakvu je ženu izrasla ta devojčica?
Lavica-Škorpija iza bejbi fejsa
„Ponosna supruga i mama, kantautor, glumica, tonac, nostalgičar/sakupljač uspomena…“, čita opis sa svog Facebook profila, jer je tu najkraće opisala sebe. „I, naravno, Lavica, horoskop mi je jedna od najbitnijih stvari“, dodaje.
Objašnjava mi da horoskop nije stvar verovanja, „kao što neko veruje u duhove ili veštice, već je to nauka, poput fizike ili hemije“, a nakon kraće analize mog horoskopskog znaka – ispostavilo se da sam Škorpija, a ona je Škorpija u podznaku – pitam je laički da sebe opiše kroz horoskop. Malo je nezgodno, konstatuje, jer nakon 30. godine, prevlađuje podznak, tako da bi ona sad trebalo da je više Škorpija, iako u poslednjih šest meseci oseća da joj se pojačao Lav…
„Imam neke osobine Lava, ali nemam sve. Lavovi vole zlato, da mnogo šljašte, vole da budu strašno ekstravagantni. Ja to primetim i kažem tim ljudima svaka čast, ali ja nisam takva. Na primer, jedan od najpoznatijih Lavova u našoj zemlji je Jelena Karleuša, ja volim njene slike, volim kako se fotografiše, u poslednje vreme sam kod nje na instagramu videla nekoliko modnih stvari koje su mi se baš svidele i kažem: ‘Ne znam da li bi meni ovo stajalo, ali mi se baš sviđa’… Od Škorpije imam da volim crno. Ljudi misle, pošto imam bejbi fejs, da sam bebasta, detinjasta. Ali, kad ja shvatim da neko o meni tako misli, pa kad Škorpion u meni proradi…“, namrštila se, a onda glasno nasmejala.
Sebe opisuje kao vrlo karakternu. Kao bombastičnu. Kao otvorenu i iskrenu. Dodaću da deluje i prilično energično i nepredvidivo. Svakom svojom rečenicom – tonom, mimikom, pokretom – prikazuje se kao takva. Usput, kaže: „Stalno pravim glasove, i moj muž pravi glasove, i moja ćerka, i moj otac, i Anita… Razni junaci su u nama“.
Pitam se koliko je na sve to uticala činjenica da je od malih nogu pred kamerama.
„Ja ne znam za drugačiji život, tako da ne znam da ti kažem kako je to uticalo na moju sadašnjost. Ali, s obzirom na moj karakter, na moju potrebu od detinjstva da se bavim muzikom, televizijom, zasigurno je pomoglo što sam od detinjstva pred kamerama, samim tim ja znam da se snađem u svakoj situaciji i nevezano za televiziju. To mi je najprirodnije“, klima glavom.
„Više puta su me zvali u rijaliti“
Doris naglašava da je protiv rijaliti programa. „Neki umeju da budu zabavni, pa pogledaš scenu ili dve, malo se nasmeješ, a najčešće se zgadiš. Zvali su me više puta u više rijalitija, odgovor je uvek bio odlučno ‘ne’. Boldovano ‘ne’!“
Kaže da se ljudi koji je upoznaju često iznenade koliko je iskrena i prirodna.
„Ja kad se našminkam kao sad, to je zbog toga što se snimamo. Inače se ne šminkam ovako, stavim karmin, korektor, ali ne nosim scensku šminku kad nisam na sceni. Mene sekiraju devojke i žene koje se upropašćavaju kvarcovanjem i koje kvare ono što im je bog dao prirodno. Naravno da nemam ništa protiv ako neko želi da operiše nos ili tako nešto, ako mu smeta, jer svakog dana treba sebe da gleda u ogledalu.“
Šta je još sekira?
„Ne podnosim ljude koji su stisnuti, ne podnosim ljude koji ne vole muziku, to slobodno možeš da kažeš tamo, ne podnosim ljude koji su zli prema deci i prema životinjama. Mislim da svako ko je grub prema deci i životinjama ne treba da bude na planeti“, ponovo se mršti, a glas joj dobija dublji ton.
Pročitajte još:
Smeta joj i galama na ulici i ljudi koji se deru. „To me strašno sekira, šta se dereš, koji ti je?! Sekira me nevaspitanje. Ja ne mislim o tome 24 sata, jer je meni svaki dan prepunjen divotama, ja želim svima da u svakoj situaciji nađu nešto što je divno, makar se zakačili za divan pogled kroz prozor“.
Čega se plaši? To pitanje joj nije baš jasno.
„Ne plaši me smrt. Ne plaše me drugi ljudi, ja se vrlo često zgadim. Plaši me zvuk interfona! Prestravim se! Bukvalno me ovde ovako preseče, uopšte se ne zezam“, napominje.
Dobro, nećemo o strahovima, vraćamo se na lepe stvari, hajmo malo o ljubavi… Inače, Doris Bizetić imala je samo 19 i po godina kad je uplovila u vezu sa svojim suprugom Džoom. Danas su ponosni roditelji 10-godišnje Anabele.
„Džo mi je bio suđen“
„Ne znam to ukratko da ispričam. Svi znaju da smo se Džo i ja upoznali preko interneta. Kako to da ti najkraće ispričam, a da ne probudimo ljubomoru kod svih žena i devojaka koje nemaju srećnu ljubav?“, zatreptala je prema Džou. Ipak je nastavila.
„Nismo se mi našli preko nekog sajta za spajanje, mi smo se našli slučajno na forumu, tu smo pričali o svemu i svačemu. Tako smo počeli, onda mi je on poslao najdivniji mejl na svetu, bila sam u šoku i mislila sam da ću da padnem sa stolice, jer to je bilo kao da čitam svoju dušu. A on nije znao ništa o meni, on je mislio da je meni Doris ime za forum… Moj muž je Čeh iz Praga i hvala bogu na tome, nije znao ni da sam ja poznata ličnost. Ja sam godinama pre nego što sam ga upoznala u mojim dnevnicima pisala da znam da mene moj suđeni čovek čeka negde u inostranstvu. Tako da sam ja znala, samo sam ga čekala strpljivo“, priča Doris u dahu.
I Džo je stigao u Srbiju, jer je Doris, kako kaže, i pre nego što ga je upoznala, znala da se neće seliti u inostranstvo.
„Zato što osećam da ne bih bila ja ja ako bih se odselila. Moja duša, moje sve je Srbija, a na prvom mestu Beograd. Ja toliko volim Beograd, ja hodam gradom i divim mu se. Volim u Beogradu što se održavaju vrednosti, arhitektura, volim kada sređuju nešto kad se pokvari, kad se isprlja nešto volim kada okreče, volim tu brigu o Beogradu, volim sve stare ulice, volim sve kako izgleda u Beogradu…“
„Čak i sad kad se Beograd prilično menja?“, pitam je. Samo na trenutak se zamislila.
„Beograd se menja, ne znam kako će mi biti tada, ali opet će to biti moj Beograd. On će samo da ima malo nove garderobe na sebi. Toliko koliko volim muziku, ja volim Beograd. A muziku volim najviše na svetu“, razvlači crvene usne u veliki osmeh, a srebrne zvezdice na njenoj ogrlici kreću da poskakuju.
Voli da priča o muzici i o svojim fanovima.
„Moji fanovi su kao fanovi inostranih ličnosti, i tako je svih ovih godina. To znači da mi šalju slike kako drže moj disk u ruci, snimke kako slušaju moju muziku ili pevaju uz moju muziku… Ima ih svih godina, od baš starijih, do dece, imam i fanove u Americi, roditelji mi šalju snimke svoje dece koja igraju uz moj spot, ja te snimke čuvam… Ranije su mi govorili da su hipsteri moji najveći fanovi, a ja nisam znala ni šta su hipsteri“, priča Doris.
Rado pokazuje i svoju plej listu.
„Danas sam slušala Zoi „Jasno mi je“ i Buč Kesidi „Đuskanje“. Koliko ja volim tu pesmu! Čekaj, sad moram da je pustim… Ja imam toliko poštovanja prema bendu Buč Kesidi, ne samo zbog toga što govore, oni imaju i stajling po mom ukusu, njihov stil, spotovi – oni su po mom ukusu. I Baka Prase je po mom ukusu! Ja sam vloger, pratim Baku Praseta“, otkriva mi, kao i da njegove vlogove gleda zajedno sa ćerkom.
O Anabeli najviše voli da priča.
Ponedeljak! Uživancija ?? #monday #funday #majkacerka #motherdaughter #summer #dress #love #instagood
Posted by Doris Bizetić-Nygrin on Понедељак, 17. август 2020.
„Geni su čudo“
„Učim je poštenju, dobroti, da ima čvrst stav kroz život, da nikom nikad ne sme da dozvoli da je napada na bilo koji način, verbalno ili fizički… Nas dve pričamo o svemu, ona ima 10 i po godina i već sad ima stavove kao da joj je 20 i nešto. Tačno zna šta će kroz život da radi. Nije išla u obdanište, sve vreme je s odraslima, i nije ni čudo što već ima izgrađene stavove vezane za budućnost i da se ponaša kako se ponaša. Stalno dobijamo pohvale za nju“, smeši se Doris.
Ona je u tom dobu već bila poznata. Ne misli da je usput propustila nešto, a od neostvarenih snova pada joj na pamet samo odlazak u Irsku, koja je privlači od detinjstva.
„Ništa nisam propustila. Išla sam na razne stvari, ali ne u vrtić i ne u obdanište i hvala bogu da nisam išla. Pa, šta je trebalo, da idem tamo da budem trovana hranom? Naravno da nisam ništa propustila. Druženja sam imala sve vreme, i prijatelje, i izlaske, i treninge ceo svoj život“, naglašava.
Svoju ćerku je pustila da se „traži“ kroz različite aktivnosti, Anabela je, kaže, sa samo četiri godine išla na časove engleskog, išla je i na glumu, i na karate… Trenutno, planira da postane modni kreator.
„Ona sve vreme pravi dizajne i to su ozbiljni dizajni, nije zezancija. Imam osećaj da će u tome da uspe, ovde ili u inostranstvu. I, naravno, uz to da bude slikarka – pošto ona non-stop slika, crta otkad se ispilila. Ima takvu vrstu materijala slikarskog kakav mislim da nemaju ni odrasli ljudi koji vole iz hobija da se bave slikarstvom. Sve tehnike slikarstva radi. A to nije slučajno. I s mamine i s tatine strane su mi skoro svi slikari, vajari, crtači, dizajneri, fotografi, tako je i to što voli da fotografiše kao Džo i ja, genetika. Geni su čudo“, konstatuje Doris podignutog kažiprsta.
Zove Džoa da joj pomogne da odgovori na pitanje šta je Anabeli eventualno zabranjeno.
Pročitajte još:
„Branim joj bezobraznost, koja se desi ponekad, ali to je dečiji bezobrazluk, nije namerni. Džo, podseti me, šta još branimo Anabeli? Nema slatkog posle 19 sati. Kontrolišemo joj vreme pred ekranom. Nije onlajn, ne sme da ima Instagram, ne sme da ima Facebook, to joj je zabranjeno i ona je shvatila to. Zato da je ne bi ljudi gnjavili, da je ne bi bilo ko maltretirao u bilo kom smislu. Tek nedavno je dobila svoj prvi telefon. Inače nikad nije tražila nešto što bih joj rekla da ne sme. To je jedan od mojih najvećih ponosa, to kako sam vaspitala ćerku“, zaključuje.
Za kraj je ostalo još jedno pitanje: Da li bi volela da i Anabela postane javna ličnost?
„Ne. Osim ako se, na primer, proslavi kao modni kreator i samim tim postane javna ličnost“, kaže Doris bez mnogo razmišljanja. U nastavku daje i objašnjenje.
„Ja sam moju ćerku prvi put pojavila da joj se vidi faca kad je imala 6 godina, iako su tražili da se slikam s ćerkom kad se ona rodila, da se moj tata slika s njom za naslovnicu, sve smo to odbili iz cuga. Meni je prva naslovna strana bila kad sam imala samo mesec dana, ali su tad novinari tražili da se tata slika s porodicom za tada čuveni časopis. To je bilo drugo vreme. Zbog toga ja nju sad štitim. Da je ovo vreme osamdesetih, možda bih ja nju i predstavila kad je bila mala, da se vidi, da se pojavi uz mene… Međutim, kakvo je vreme poslednjih 30 godina u našoj zemlji, ali i u svetu… Ništa ne pričam politički, pričam o celom stavu ljudi, koliko je patnje, sekiracije, stresa, nataloženih tuga različitih vrsta, i samim tim psihičkih bolesnika, i samim tim je sve veća potreba roditelja da zaštite decu. Ali zasigurno joj želim da postigne uspeh kakav ona hoće u bilo čeme što izabere, od mene i Džoa ima podršku.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare