"Izolovao me od svih, bez njega nisam smela ni u prodavnicu"

Vaspitana sam da žena treba da trpi

"Sve oblike nasilja sam trpela. Ali dugo nisam bila svesna toga. Vaspitana sam da žena treba da trpi u braku. Kad sam rodila decu, više nisam imala prava na svoju slobodu, postala sam sopstvena senka", priča T. R. za portal Nova.rs.

Kaže kako je psihičko nasilje, vređanje i omalovažavanje, počelo nedugo pošto je s partnerom počela zajednički život. Nekoliko godina kasnije dobila je batine. Pred mlađom ćerkom. Ostala je i tada sa njim. U braku su bili 12 godina."Najteže je bilo to što sam bila ekonomski zavisna i što nisam imala ničiju podršku. Bila sam psihički slaba da se bilo čemu oduprem. Pristajala sam na sve."T. R. priča i koje misli su je najviše morile."Mučilo me je to kako ću se snaći sama u ekonomskom smislu i da li sam dovoljno sposobna da sama podižem decu. Izgubila sam samopouzdanje i samopoštovanje, nisam više verovala u sebe. Od vedre i poletne mlade devojke postala sam tmurna, nezadovoljna i nesrećna žena."Nikome se nije poverila, samo roditeljima. Bilo ju je sramota."Roditelji su mi rekli da mu se vratim i da je to normalno, da svaka žena nešto trpi. Ako ne budem trpela oca svoje dece, moraću nešto drugo da trpim."

Potom je ipak pozvala policiju i podnela tužbu za razvod braka."Posle mesec dana sam se vratila. Verovala sam da se više nikad neće ponoviti nasilje jer sam mu oprostila i prešla preko toga. Međutim, nije bilo tako, ponovilo se."Okidač da nešto zaista promeni bila su deca."One su patile. To je bilo dovoljno", priča T. R, koja se potom priključila udruženju Somborske šnajderke. Ono okuplja žene žrtve nasilja koje prodajom svojih rukotvorina obezbeđuju osnovna sredstva za život za sebe i druge članice.

"Udružile smo se kad je bilo najteže. Svi smo bili izgubljeni i nesnađeni za vreme vanrednog stanja, ali odlučile smo da pomognemo šivenjem zaštitnih maski. Zahvaljujući Trag fondaciji i Programu Aktivne zajednice, registrovale smo našu neformalnu grupu u udruženje i kupile prve materijale. Birale smo najlepše i najkvalitetnije dezene. Proizvodnju smo proširile na posteljine i kecelje, a uskoro planiramo i dečje igračke da pravimo. Želimo da naše udruženje nastavi da podržava i druge žrtve porodičnog nasilja, naročito one kojima je to najpotrebnije, a to su žene koje izlaze iz sigurne kuće i kojima treba pomoć pri plaćanju računa, nabavci hrane i potrepština za decu", priča kako su nekad bile na ulici, strahovale za budućnost, a danas je sve drugačije.Kaže i kako danas zna šta bi drugačije."Ne bih dozvolila da se više osećam loše ni zbog koga. Svaka žena treba da zna da ljubav ne boli. Ako se zbog ljubavi osećate loše, onda to nije ljubav i to nije dobro okruženje ni za vas, ni za vašu decu."Otkriva i čemu se raduje kad pogleda u budućnost."Svemu. Novom danu, novim izazovima, novim poslovima, novim uspesima. Ja sam hrabra i uspela sam. Savladala sam svoje strahove, donela sam važne odluke i slobodna sam da odlučujem o svemu sama."

Niko od prijatelja nije hteo da se meša

I N. N. priča koliko je strašno biti žrtva nasilja."U braku sam trpela i psihičko i fizičko nasilje. Sve to je trajalo osam godina. Najteže je bilo slušati prigovaranja, vređanja, branjenje svega... Preispitivala sam sebe dokle će sve to trajati, zašto, kako neko može tako da se ponaša", priča N.N. za portal Nova.rs.

Kako kaže, niko od poznanika i prijatelja nije hteo da se meša, samo bi saslušali njenu muku.Priča i kako se spasla od zlostavljanja."Pozvala sam policiju i nadležne službe za nasilje. Plašila sam se da mi neće pomoći, odustajala sam pre toga nekoliko puta i vraćala mu se. Pokretač je bilo to što sam gledala svoju decu kako pate i želela sam da sve to prestane."Priznaje i da joj mnogo znači to što se potom priključila Udruženju Somborske šnajderke."To mi je donelo radost, podsticaj da postanem jača i da radim ono što volim. Moj život se promenio nabolje. Danas ne bih dozvolila da se sve to ponovo dogodi, reagovala bih u startu. Sada se radujem boljem životu i mogućnosti da deci priuštim bolje uslove za život", kaže N. N.

Pitala sam se čime sam to zaslužila

I J. D. Je dugo trpela i psihičko i fizičko nasilje, a kako kaže, najteže je bilo to što ju je čovek koga je volela fizički povredio i što su to njihova deca videla."Pitala sam se šta sam to uradila da bi se to desilo. I nisam se ni poverila nikom jer me je bilo sramota. Tek kad je sin pozvao policiju, tada su nas smestili u sigurnu kuću."J. D. ističe kako su joj danas njene somborske šnajderke porodica."To mi je donelo volju za životom, radom. Shvatila sam da mogu više da pružim deci i zajednici. Sad ne bih dozvolila da me niko zlostavlja, niti da zavisim od bilo koga. Radujem se životu, deci, što mogu više da pružim i što nisam sama", kaže J. D.

Plašila sam se da će da me ubije

Pune dve godine koliko je bila u braku, S. L. je muž psihički i fizički zlostavljao. Bila je bespomoćna."Bojala sam se za svoj život. Nisam imala kontakt ni sa kim, izolovao me je od prijatelja, rodbine. Nigde nisam smela da izađem bez njega, čak ni u prodavnicu. Njega i njegove porodice se svi plaše, niko ni ne bi smeo da mi pomogne."Ipak, S. L. je srećom uspela da se spase."Pobegla sam. Jednog dana kad je otišao na put, iskoristila sam priliku i počela da trčim. Uspela sam da stignem do nekog komšije i zamolila ga da zove policiju", priča kako je plašila da će je muž ubiti ili unakaziti.Danas sa ostalim Somborskim šnajderkama ona zna da ima i drugih žena sa sličnim problemima."Puno mi je značilo što sam naučila da šijem. Skrenula sam misli sa problema koje sam imala. Isto tako, važno mi je što imam i ekonomsku satisfakciju. Postala sam slobodna i poštujem sebe."A da vreme može da se vrati, kaže, sve bi uradila drukčije."Ne bih čekala tako dugo da prijavim nasilje, da trpim maltretiranje. Nijedna žena ne treba da trpi nasilje. Uvek možete da se odlučite da napustite partnera. Mi možemo da vam pomognemo u tome i da vas podržimo", priča kako je lepo danas radovati se životu.Sve ove žene deo su Udruženja Somborske šnajderke, preduzeća koje zapošljava žene žrtve partnerskog nasilja, nekadašnje i sadašnje korisnice Sigurne kuće u Somboru. One kroje i šiju posteljinu i zaštitne maske, prodaju ih i doniraju i već sada uspevaju da ostvarenim prihodima mesečno kontinuirano podrže dve korisnice. Želja im je da nakon izlaska iz sistema samostalno žive i imaju za sebe i decu – hranu, lekove, obuću, odeću, knjige.

Somborskim šnajderkama i sličnim organizacijama podrška treba više nego ikad i zato Trag fondacija kroz SIGN mrežu tokom decembra sprovodi kampanju Dobro društvo. Cilj je skretanje pažnje na brojne lokalne organizacije i inicijative koje su zbog pandemije pale u drugi plan, a kojima treba pružiti znanja i sredstva kako bi se uključila u poboljšanje života u Srbiji.BONUS VIDEO:https://www.youtube.com/watch?v=CCbA5tOeSjQ***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram