Mislio sam da sam završio svoj posao i da neću više raditi, ali je ova tema zaista izazovna, kaže za Nova.rs reditelj Zdravko Šotra, koji će u produkciji "United media" režirati film i seriju “Kralj”, o životu kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića (1888-1934), nastalu prema romanu Vuka Draškovića "Aleksandar od Jugoslavije". 

U razgovoru za naš portal Šotra kaže da je ideja potekla od porodice Drašković i da je za njega to veliki izazov.

– Aleksandar je tema koja se tiče svih nas, čitavog područja bivše Jugoslavije, svi smo umešani u taj deo istorije – istakao je Šotra koji se već bavio srpskom istorijom („Boj na Kosovu“, „Kneževina Srbija“, „Kraljevina Srbija“, “Igmanski marš”).

Primećuje da “smo svi nepravdeni prema Aleksandru Karađorđeviću”, poznatom kao “kralj ujedinitelj”, koji je bio regent prestolonaslednik Kraljevine Srbije od 1914. do 1918. godine, regent prestolonaslednik Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca od 1918. do 1921, kralj Srba, Hrvata i Slovenaca (1921-1929) i kralj Jugoslavije (1929-1934).

– Svi smatramo da o njemu znamo sve i sudimo mu, a zapravo ne znamo. I ja sada otkrivam mnoge stvari koje nisam znao o njemu. Mislim da će ova priča otkriti dosta objektivno istinu o kralju Aleksandru – rekao je Šotra.

Podseća na višedecenijsku komunističku propagandu protiv Karađorđevića, kao i na ideju “srpskih nacionalista koji su smatrali da drugačije treba iskoristriti priliku koja se ukazala posle Prvog svetskog rata za stvaranje Velike Srbije bez saznanja kako bi ona izgledala”.

– Da li bi svi Srbi bili u toj Velikoj Srbiji i koliko bi Hrvata bilo više u toj zemlji nego što bi Srba bilo vani, jer su oni živeli u različitim krajevima? Aleksandrova ideja je bila da se svi ujedine po ugledu na druge države, kao što je Italija, pa i Amerika, koja postoji objedinjujući razne narode. Njegova ideja je bila vrlo moderna i danas je vrlo aktuelna, da ljudi mogu živeti zajedno. Sama Austrougarska je dokaz da su ti isti narodi živeli u miru dosta dugo – istakao je Šotra.

Nesreća te ideje bili su, skreće pažnju reditelj i scenarista, političari koji su imali ambiciju da “svoju malu sredinu stave pod svoju šapu i da imaju svoju državicu”.

Aleksandar je, podseća Šotra, izazvao otpor ne samo srpskih, nego i hrvatskih nacionalista pa i samog Musolinija.

Reditelj u životnoj priči Aleksandra Karađorđevića vidi veliko požrtvovanje da se na što bolji način izbori sa svim odgovornostima koje je preuzeo na sebe, zbog čega je, naglašava Šotra, i stradao – imao je više teških operacija i na kraju je ubijen u Marseju u 1934. godine.

– Na kraju je bio prva žrtva fašizma u svetu, jer je zastupao ideje koje su se kosile sa interesima već pomenutih – dodao je reditelj koga najšira publika zna po kultnim serijama „Idemo dalje“, „Više od igre“, „Priče iz majstorske radionice“,  kao i novijim ostvarenjima „Lajanje na zvezde”, “Ranjeni orao”, “Greh njene majke”, “Nepobedivo srce”, “Ivkova slava”, “Pljačka Trećeg rajha”.

Aleksandar je, prema njegovim rečima, veoma složen lik, kome je istorija namenila tešku sudbinu.

– On je sa 24 godine preuzeo od bolesnog oca sva kraljevska ovlašćenja, bio vrhovni komadant u Prvom balkanskom ratu, usledio je Drugi balkanski rat, pa Prvi svetski rat. Vojevao je vrlo teške i odlučujuće bitke koje su zadivile svet i još se prihvatio poduhvata da stvori državu u kojoj zajedno žive narodi različite vere i nacionalnosti. To je jedna užasna sudbina koja je zadesila čoveka u kratkom životnom veku od 46 godina – istakao je Šotra.

Glavnu ulogu Šotra je poverio mladom glumcu Ljubomiru Bulajiću, koji, kako kaže, ima godina koliko je imao Aleksandar kada se vratio iz Prvog svetskog rata, jer tada i počinje priča.

Ističe da će biti oko 150 likova, a glavne aktere tumačiće Sergej Trifunović, Branislav Lečić, Nikola Kojo…

Značaj priče o kralju Aleksandru prepoznali su i francuski producenti, te će biti angažovani i francuski glumci koji će igrati predsednika i premijera Francuske, kao i Aleksandrove ratne drugove čija imena nose beogradske ulice poput Franša de Perea i admirala Geprata.

Šotra nije precizirao koliko će epizoda imati serija, a obuhvatiće period od Aleksandrovog ulaska u Beograd nakon završetka Prvog svetskog rata pa do atentata u Marseju.

– Završavamo sa njegovom sahranom. Koristićemo i dokumentarni materijal. Sam atentat je snimalo više ekipa i na tim snimcima vidimo neverovatan doček koji mu je priređen u Marseju. Više desetina građana je bilo na ulici, ljudi su mu klicali i čak nisu ni čuli kada je pucano pa su nastavili da kliču polumrtvom Aleksandru – rekao je Šotra.

On očekuje da emitovanje serije na kanalu Nova S počne na jesen.