U našoj rubrici "Saundtrek za moj život" ljudi iz različitih sfera javnog života pričaju o svojim omiljenim pesmama, kroz anegdote, detalje ili emocije koje ih za njih vezuju. Naš novi gost je reditelj Stefan Arsenijević (Beograd, 1977), jedan od onih ljudi kojima je muzika jako važna u životu.
Stefan Arsenijević je završio Devetu beogradsku gimnaziju. Studirao je filozofiju, radio kao novinar, a diplomirao je filmsku i televizijsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde radi kao vanredni profesor. Njegov poslednji igrani film „Strahinja Banović“ je 2021. osvojio pet nagrada u okviru glavnog takmičarskog programa 55. Međunarodnog filmskog festivala u Karlovim Varima, uključujući i gran-pri Kristalni globus za najbolji film.
Ovo je njegov izbor pesama koje su mu iz nekog razloga obeležile život:
Jamiroquai – „Virtual Insanity”
– Spot za ovu pesmu, u režiji uvek iznenađujućeg Džonatana Glejzera, jedan je od onih koji su pomerali granice, kako kreativno, tako i u načinu korišćenja tehnologije. Ali ne pišem zato o ovoj pesmi. Već početni taktovi me odmah emotivno transportuju u vreme studentskih protesta 1996/7. Možda i zato što sam tada nosio neku peruansku kapu koja je ličila na Džej Kejevu. Ova pesma je u to vreme bila veliki hit, puštala se i plesala se na protestima kad god je trebalo zagrejati masu promrzlih studenata i podstaći onaj kreativni, karnevalski duh koji je na fin ali direktan način razigrano poručivao tadašnjoj vlasti da nećemo odustati.
I danas kad je čuje, kako nam kaže, Arsenijević oseti tadašnji „zarazni entuzijazam“.
– Osetim da je sve moguće. U to vreme studirao sam filozofiju i svaki dan tokom ta četiri zimska meseca odlazio na proteste. I mada je ovo pesma o strahu od budućnosti, moja asocijacija je zbog konteksta u kojoj sam je najintenzivije doživljavao, sasvim suprotno: o nadi u budućnost. Bio je to neki novi zvuk koji je obećavao da je promena moguća. Bilo je opojno. I važno. Uzeti stvari u svoje ruke. Ustati protiv nepravde. Biti zajedno. Tih nekoliko meseci presudno je formativno uticalo na mene – priča nam reditelj, i bira sledeću pesmu od čuvene američke grupe koja više ne postoji:
REM – “Strange Currencies”
– Nedavno mi je druga sezona izvrsne serije “The Bear” ponovo vratila ovu pesmu u život, kao kada bliskog prijatelja iz detinjstva koga niste čuli godinama, neočekivano sretnete na ulici. I ništa se nije promenilo. Samo smo stariji, ali ne i mnogo mudriji kada je reč o osećanjima. I dalje nas rade iste stvari. Bliskost nije bila prolazna, nije bilo pitanje mode. Dobro pamtim loše fotokopirani omot audio kasete “Monster” koju sam kupio ispred SKC-a i potom slušao bezbroj puta sa mini linije na kojoj je radio samo jedan zvučnik. Ta muzika je otvarala neki novi svet, ali sa prepoznatljivim osećanjima – objašnjava Stefan.
On dodaje da ima ima nečeg hipnotišućeg u ovoj pesmi.
– Kao uostalom i uopšte u muzici REM-a, tako krhkog, a snažnog. Silovitog, a delikatnog. Božanstvena melanholija izbija iz ove pesme, ali sred nje je nada i odlučnost. Kad Majk Stajp zavapi: “I need a chance, a second chance, a third chance / A fourth chance, a word, a signal / A nod, a little breath / Just to fool myself, to catch myself / And make it real.” Ko se još nije osećao tako neodoljivo skrhano, i da – preko svih granica opsesivno – taj nije ni voleo – otkriva naš sagovornik.
Za kraj, Arsenijević bira pesmu koja je obeležila film „Velika očekivanja“ sa Itanom Houkom i Gvinet Paltrou:
Pulp – “Like a Friend”
– Još jedna pesma o neuzvraćenoj ljubavi, još jedna pesma o kompleksnostima tog čudnog stanja u koje bezglavo srljamo, ali kakva pesma! “Like a Friend” je manje-više popis svih razloga zbog kojih ljubavnici ne treba da budu zajedno: “You take up my time / Like some cheap magazine / When I coulda been learning something / Oh well, you know what I mean.” Ta neodoljiva samoironija i duhovitost su razlog zašto pesme Pulpa mogu da slušam iznova i iznova, smejući se naglas, setno zagledan iznutra.
Nije slučajno Džarvis Koker studirao režiju, smatra Arsenijević, jer su njegove pesme poput kratkih filmova.
– On je fantastičan pripovedač, njegova muzika stvara gotovo opipljivu atmosferu, a stihovi evociraju slike u glavi, vešto dramaturški vođene, sa čestim preokretima. Iako ova pesma nema tu vrstu naracije, tu su dramatične pauze, nagle promene tempa – svedočanstvo kako uz talenat čak i spisak može da deluje napeto poput trilera. Omiljeni stih: “You are the party that makes me feel my age”. Pulp je, što bi rekli, u potpunosti moja šolja čaja: duhovito, a pametno. Kad bi samo bilo više ovakvih stvari na svetu – zaključuje setno reditelj „Strahinje Banovića“.
Bonus video: Radoslav Zelenović – Kako je filmski festival na Paliću opstao 30 godina
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar