"Zašto ljubavnici ne treba da budu zajedno": Ovo su najdraže pesme reditelja Stefana Arsenijevića

Stefan Arsenijević je završio Devetu beogradsku gimnaziju. Studirao je filozofiju, radio kao novinar, a diplomirao je filmsku i televizijsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde radi kao vanredni profesor. Njegov poslednji igrani film "Strahinja Banović" je 2021. osvojio pet nagrada u okviru glavnog takmičarskog programa 55. Međunarodnog filmskog festivala u Karlovim Varima, uključujući i gran-pri Kristalni globus za najbolji film.

Ovo je njegov izbor pesama koje su mu iz nekog razloga obeležile život:

Jamiroquai - „Virtual Insanity” 

https://www.youtube.com/watch?v=4JkIs37a2JE

- Spot za ovu pesmu, u režiji uvek iznenađujućeg Džonatana Glejzera, jedan je od onih koji su pomerali granice, kako kreativno, tako i u načinu korišćenja tehnologije. Ali ne pišem zato o ovoj pesmi. Već početni taktovi me odmah emotivno transportuju u vreme studentskih protesta 1996/7. Možda i zato što sam tada nosio neku peruansku kapu koja je ličila na Džej Kejevu. Ova pesma je u to vreme bila veliki hit, puštala se i plesala se na protestima kad god je trebalo zagrejati masu promrzlih studenata i podstaći onaj kreativni, karnevalski duh koji je na fin ali direktan način razigrano poručivao tadašnjoj vlasti da nećemo odustati.

I danas kad je čuje, kako nam kaže, Arsenijević oseti tadašnji "zarazni entuzijazam".

- Osetim da je sve moguće. U to vreme studirao sam filozofiju i svaki dan tokom ta četiri zimska meseca odlazio na proteste. I mada je ovo pesma o strahu od budućnosti, moja asocijacija je zbog konteksta u kojoj sam je najintenzivije doživljavao, sasvim suprotno: o nadi u budućnost. Bio je to neki novi zvuk koji je obećavao da je promena moguća. Bilo je opojno. I važno. Uzeti stvari u svoje ruke. Ustati protiv nepravde. Biti zajedno. Tih nekoliko meseci presudno je formativno uticalo na mene - priča nam reditelj, i bira sledeću pesmu od čuvene američke grupe koja više ne postoji:

REM - “Strange Currencies”

https://www.youtube.com/watch?v=j4iuG7StmPc

- Nedavno mi je druga sezona izvrsne serije “The Bear” ponovo vratila ovu pesmu u život, kao kada bliskog prijatelja iz detinjstva koga niste čuli godinama, neočekivano sretnete na ulici. I ništa se nije promenilo. Samo smo stariji, ali ne i mnogo mudriji kada je reč o osećanjima. I dalje nas rade iste stvari. Bliskost nije bila prolazna, nije bilo pitanje mode. Dobro pamtim loše fotokopirani omot audio kasete “Monster” koju sam kupio ispred SKC-a i potom slušao bezbroj puta sa mini linije na kojoj je radio samo jedan zvučnik. Ta muzika je otvarala neki novi svet, ali sa prepoznatljivim osećanjima - objašnjava Stefan.

On dodaje da ima ima nečeg hipnotišućeg u ovoj pesmi.

- Kao uostalom i uopšte u muzici REM-a, tako krhkog, a snažnog. Silovitog, a delikatnog. Božanstvena melanholija izbija iz ove pesme, ali sred nje je nada i odlučnost. Kad Majk Stajp zavapi: “I need a chance, a second chance, a third chance / A fourth chance, a word, a signal / A nod, a little breath / Just to fool myself, to catch myself / And make it real.” Ko se još nije osećao tako neodoljivo skrhano, i da - preko svih granica opsesivno - taj nije ni voleo - otkriva naš sagovornik.

Za kraj, Arsenijević bira pesmu koja je obeležila film "Velika očekivanja" sa Itanom Houkom i Gvinet Paltrou:

Pulp - “Like a Friend” 

https://www.youtube.com/watch?v=fq4VHd4Azuk

- Još jedna pesma o neuzvraćenoj ljubavi, još jedna pesma o kompleksnostima tog čudnog stanja u koje bezglavo srljamo, ali kakva pesma! “Like a Friend” je manje-više popis svih razloga zbog kojih ljubavnici ne treba da budu zajedno: “You take up my time / Like some cheap magazine / When I coulda been learning something / Oh well, you know what I mean.” Ta neodoljiva samoironija i duhovitost su razlog zašto pesme Pulpa mogu da slušam iznova i iznova, smejući se naglas, setno zagledan iznutra.

Nije slučajno Džarvis Koker studirao režiju, smatra Arsenijević, jer su njegove pesme poput kratkih filmova.

- On je fantastičan pripovedač, njegova muzika stvara gotovo opipljivu atmosferu, a stihovi evociraju slike u glavi, vešto dramaturški vođene, sa čestim preokretima. Iako ova pesma nema tu vrstu naracije, tu su dramatične pauze, nagle promene tempa - svedočanstvo kako uz talenat čak i spisak može da deluje napeto poput trilera. Omiljeni stih: “You are the party that makes me feel my age”. Pulp je, što bi rekli, u potpunosti moja šolja čaja: duhovito, a pametno. Kad bi samo bilo više ovakvih stvari na svetu - zaključuje setno reditelj "Strahinje Banovića".

Bonus video: Radoslav Zelenović - Kako je filmski festival na Paliću opstao 30 godina