Reditelj koji iza sebe ima ostvarenja "Mala jutarnja priča", "Ljubav i drugi zločini" i višenagrađivani film "Strahinja Banović" pre dve godine upustio se u novu avanturu: sa svojim dugogodišnjim prijateljem i kolegom (a nekada i profesorom) Srđanom Karanovićem seo je u nameri da prođe kroz ceo njegov opus i napiše svedočanstvo o vremenu, zemlji i industriji koja više ne postoji.
Monografija „Malo iznad tla – Srđan Karanović o svojim filmovima“ čini 11 razgovora u kojima Karanović otvoreno i iskreno priča s Arsenijevićem o svojim dugometražnim igranim filmovima i seriji „Grlom u jagode“.
PROČITAJTE JOŠ
– Krenuli smo pre više od dve godine, ali intenzivno sam radio poslednjih godinu dana. Nekako mi se kao filmadžiji činilo „pa, dobro, napisati knjigu ne uključuje toliko ljudi i nije tako kompleksan proces“, međutim, sada sam svašta o tome naučio i shvatio da jako cenim taj posao koji ima najrazličitijih detalja – ističe Arsenijević u razgovoru za Novu.
U procesu pisanja ove knjige najizazovnije mu je bilo da ne izneveri Karanovića.
– On me je on izabrao i predložio da radim ovu knjigu. Bio mi je profesor, a posle toga smo postali prijatelji i trudio sam se da to uradim na najbolji mogući način. Sećam se da sam se baš spremao za svaki od tih razgovora. Prvo mi je rekao „molim te, spremi se“, a tokom prvog razgovora rekao je „previše si spreman“. Pronalazio sam u štampi neke stvari kojih se on ne seća. Znao sam da će ova knjiga predstavljati neko sabrano svedočanstvo iz prve ruke gde on progovara o svojim filmovima i ja sam tu bio samo kao neko ko je sagovornik. Insistirao je da budem aktivan, da to bude dijalog i živa reč. Prva stvar koju mi kažu ljudi koji su čitali knjigu, a koja je meni lično najveći kompliment, jeste to da imaju osećaj kao da su sedeli sa nama negde dok smo razgovarali vrlo otvoreno i iskreno o pravljenju tih filmova i uopšte o umetnosti režije i pravljenju filmova kod nas, koje je uvek teško – priča reditelj i autor monografije.
Arsenijević je pokušao da napravi paralelu perioda kada je Karanović stvarao, sa ovim danas, u kojem on radi.
– Moja generacija je uvek imala osećaj da je Karanovićeva generacija mnogo lakše radila filmove, u jednom drugom i mnogo većem sistemu i zasigurno mnogo ozbiljnijoj kinematografiji. I to jeste donekle tačno, ali ono što sam saznao kada sam ušao u detalje u razgovorima sa njim jeste koliko se zapravo borio za svaki od filmova i koliko se snalazio, pogotovo u početku. Mislim da filmovi generalno nastaju između nekih želja i zamisli reditelja i nekih objektivnih okolnosti u kojima si ti limitiran kao reditelj. Naša profesija je zbog toga dobrim delom i umetnost snalaženja.
– Sistem finansiranja se promenio, sistem rada na filmu i sigurno je sada teže. Ali, nije ni tada bilo lako. Čini mi se da na ovim prostorima nikada nije bilo lako snimiti film, osim ako niste neki državni reditelj kojih uvek ima i koji uvek snimaju te neke državne filmove – kaže Arsenijević i dodaje da mu je lično poznanstvo sa Karanovićem bila prednost tokom rada na knjizi.
– Ne znam da li bi se tako otvorio nekome koga ne poznaje.
Brojne anegdote postoje sa snimanja Karanovićevih filmova, a ona koja će sa Arsenijevićem zauvek ostati vezana je za rad na filmu „Virdžina“ iz 1991. godine.
– Oni su počeli da snimaju taj film u trenutku kada zaista počinje rat. Hrvatsko-srpsko-francuska ekipa snima neki film iz 19. veka u trenutku kada kreću barikade, tenkovi, zveckanje oružjem, govor mržnje svuda u medijima… Raspada se zemlja, a kao da sve to nije dovoljno dešavaju se i prirodne nesreće. Oni snimaju letnji film, a počinje da pada sneg, dešavaju se uraganski vetrovi koji odnose neku prikolicu, zemljotresi se dešavaju. Suočeni su sa potpuno neverovatnim okolnostima u kojima se oni jako bore da izguraju taj film do kraja. U nekom drugom delu u knjizi Karanović kaže: „na snimanju filma nema ‘ne može.’ Mora da može.“ Najznakovitija mi je ta priča zato što mislim da su filmadžije to – neki ljudi koji će uvek staviti film ispred bilo čega drugog što se dešava u životu, pa i rat. Počinje rat, ali ova mešana ekipa zajedno pokušava da izgura taj film – otkriva on.
Iako mu je rad na ovoj monografiji pričinilo zadovoljstvo, Arsenijević kaže da u narednom periodu sigurno neće pisati.
– Zaista sam se posvetio ovoj knjizi i shvatio sam koliko je to veliki posao. Sada bih se malo posvetio svojim filmovima.
BONUS VIDEO: Goran Marković: Neću da sarađujem sa ovom mračnom vlašću
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar