Ana Vučković

U rubrici "Saundtrek za moj život" ljudi iz različitih sfera javnog života pričaju o svojim omiljenim pesmama, kroz anegdote, detalje ili emocije koje ih za njih vezuju.

Naša gošća ove nedelje je spisateljica Ana Vučković. Ana je završila dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, trenutno radi na Radio Beogradu 2, a do sada je objavila romane „Epoha lipsa juče“ (2003), „Lust ‘n’ Dust“ (2004), „Surfing Serbia“ (2012), „Yugoslav“ (2019) i zbirku priča „Plišani soliter“ (2008). Dva puta je bila u najužem izboru za NIN-ovu nagradu. Njen izbor omiljenih pesama je jako šarolik, i tiče se raznih faza u njenom životu.

Foto:Vesna Lalić/Nova.rs

– Za mene su važni i tekst i muzika, ali najvažniji je dobar aranžman, a to sam prvi put shvatila kao dete slušajući Dragana Lakovića i “Kolibre”. Favorit mi je pesma “Da li mi verujete”. Moji roditelji su veliki italijanofili i zato je sam početak mog života, uključujući i naš road trip “jugom“ po Italiji, bio obeležen prigodnim saundtrekom, na kome se nalazilo mnogo pesama Adriana Ćelentana, momka koji je na moju radost još živ, u svojim devedesetim, i koji je postao zvezda uprkos tome što nije bio neki lepotan i delovao je malo ukočeno i kruto – priseća se Ana.

Ćelentanova muzika ju je razoružala, kako kaže, i uvukla joj se pod kožu.

– Posebno pesme “Azzuro”, koja se poigrava sa italijanskim melosom, humorna “Una carezza in un pugno”, “Il tempo se ne va”, koja me dovodi do suza i “Do Dap”, koja je poslužila pre desetak godina kao instrumental na Studiju B za segment u kome su se udomljavali i tražili izgubljeni psi. To je bilo predvorje mog ulaska u svet italijanske kulture, pa i muzike.

Italijanski pandan Josipi Lisac, joj je „ekstravagantna i elegantna Ornela Vanoni“.

–  Ona je sve vreme na mojoj listi, od najpoznatije “L’Appuntamento” do moje ipak omiljene fantazmagorične “Caldo”. Kako to obično biva, jedno vodi drugom, istraživanje se račva u raznim pravcima, pa otkrivam “San Remo” i razne izvođače, ali mi se otvara i portal cele te epohe svuda u Evropi. Tako saznajem za Fransoa Ardi, Sendi Šo, Serža Genzbura, Arsena i Gabi, Astrid Žilberto, za Biseru i Senku, pesme “Tužno popodne” i “To je ono što me čini sretnom” – dodaje Ana.

Pred kraj osnovne škole potpuno se „zarazila rokenrolom“, onim klasičnim.

– Doorsi i Džim Morison, u koga sam bila zaljubljena, iako je već dugo bio mrtav, kasnije će mi se ista stvar desiti i sa Majklom Hačinsom, Led Zeppelin, “Cream”, Santanom (“Samba pa ti” kao muzički korelat seksu, sličnog je i trajanja, haha), znači sve neka vrlo erotična i čulna muzika.

Međutim, tada kao i sada, bile su joj, priznaje, najbliže žene u rokenrolu, one koje su „obrnule igricu“.

– I među njima Dženis, nekonvencionalna, divlja, neobuzdana, originalno obučena. “Move over” je moja omiljena pesma i u njoj ona ludačka gitara. Želim da pomenem i bend Heart i u njemu sestre En i Nensi Vilson. Ako poslušate pesme “Magic Man” i “Crazy on You” biće vam jasno zašto. Jedna od mojih srednjoškolskih opsesija bili su Vorhol, Lu Rid, Niko, i sve što uz njih ide – Njujork, moderna umetnost, avangarni i eksperimentalni film, Factory. U tu plej-listu lepo mi se uklapaju i Igi Pop (Don’t look now), “Egyptian Reggae” Džonatana Ričmana, “Spanish Stroll” Mink de Ville-a, bogami, i “New York Dolls”.

Posebnu auru za Anu ima pesma “I Saw the Light” Toda Randgrena.

– Prolaze me žmarci od nje, jako je neobična i atipična, ima neko elegantno muzičko tkanje, koje ne mogu tako lako da objasnim, i uvek na mene ima isti efekat. Nadam se odlasku na koncert Roda Stjuarta, čiji grebljavi glas obožavam, i koji je za mene i lično važan, jer je “I Don’t Wanna Talk About It” bio naš prvi ples.

Od stare muzike naša gošća trenutno najviše sluša Thin Lizzy, a za nju je AC/DC bend sa „najseksi muzikom na svetu zauvek“.

– U doba slinavih noseva pevam “He’s a Tramp” Pegi Li, to mi je test pesma, ako promuknem. Naime, ako mogu da izvučem visine u ovoj pesmi, to znači da sam na putu ozdravljenja. A ovih dana mi je za preporuku nešto pevljivo, zarazno, domaće i sjajno – pesma “Put” benda Охајо – zaključuje svoju muzičku listu popularna beogradska spisateljica.

Bonus video: Muzikant iz filma Ko to tamo peva – 43 godine kasnije

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar